Србија и политика: За шта се све гласа 3. априла - расписани избори за председника, народне посланике и локалне одборнике

Тачно 90 дана пре истека мандата председника републике, расписани су и председнички избори у Србији за 3. април.

Претходно су за тај датум заказани ванредни парламентарни и локални избори.

Одлуку о расписивању председничких избора потписао је 2. марта председник Народне скупштине Ивица Дачић и најавио да рок за подношење кандидатура и пријава листа за остале изборе истиче 12. марта у поноћ.

„Са жељом да избори протекну у демократској и фер атмосфери, да дају допринос политичкој стабилности и будућности Србије и свих грађана, желим свим учесницима избора пуно среће и наравно пуно гласова", поручио је Дачић.

На Дан државности Србије, председник Александар Вучић расписао је изборе за народне посланике за 3. април.

„Пред нама је нешто више од 45 дана, уверен сам, занимљиве, озбиљне и одговорне политичке кампање.

„Грађани Србије, учествујте у изборима, учествујте у изборном процесу, јер то ће да очврсне и ојача демократске капацитете наше Србије", поручио је Вучић.

Он је у уживо преносу потписао указ о распуштању Народне скупштине, на предлог Владе.

„Нека најбољи победи и нека су вам срећни избори", поручио је председник.

Истог дана гласаће се и за одборнике у градовима Београду и Бору, као и у више општина широм Србије, саопштио је председник Народне скупштине Ивица Дачић.

Бирају се представници у Аранђеловцу, Смедеревској Паланци, Лучанима, Медвеђи, Књажевцу, Бајиној Башти, Дољевцу, Кули, Кладову, Мајданпеку и Сечњу.

Све изборне радње, суштински, истовремено почињу да теку, поручио је Вучић.

Каква је процедура?

Локалне и председничке изборе расписује председник Народне скупштине.

Дачић је подсетио да закон не предвиђа технички мандат за председника републике.

„Мандат председника је до краја маја месеца и он ће бити у пуном мандату, у техничком мандату је једино Влада Србије, а парламент је распуштен због одржавања избора", рекао је он.

Око 6,8 милиона људи има право гласа на општим изборима у Србији.

Имена бирача се налазе у јединственом бирачком списку - евиденцији држављана Србије који имају бирачко право.

Председнички избори

Предстојећи председнички избори су редовни јер мандат председника Александра Вучића истиче после пет година.

Кандидате за председника могу да предлажу политичке странке које су регистроване на дан кад је објављена одлука о расписивању избора, коалиције политичких странака или групе грађана које оснива најмање десет бирача.

Уз предлог кандидата, сваки подносилац је дужан да достави и законом прописану документацију, као и најмање 10.000 судски оверених изјава бирача да сопственим потписом подржавају предложеног кандидата.

Ипак, за разлику од парламентарних избора, брзина подношења кандидатуре не одређује и број на листићу - редослед кандидата одређује се жребом који организује Републичка изборна комисија.

За председника Републике изабран је кандидат који је добио више од половине гласова бирача који су гласали.

Ако то не успе ниједном кандидату, након 15 дана гласа се у другом кругу избора.

Тада се надмећу два кандидата која су добила највећи број гласова, при чему ће на гласачком листићу први по редоследу бити кандидат који је на првом гласању добио највише гласова.

Више од два кандидата учествују у другом кругу ако их више дели прво или друго место.

За председника Републике изабран је кандидат који је у другом кругу избора добио највећи број гласова.

Ванредни парламентарни избори

Од дана расписивања до дана одржавања избора за народне посланике не може да протекне мање од 45 ни више од 60 дана.

На парламентарним изборима гласа се за народне посланике, а већина посланика касније ће одабрати и нову владу Србије.

Народна скупштина се распушта, а Влада улази у технички мандат, али ће наставити да ради пуним капацитетом, у складу са уставним и законским прописима, наведено је у саопштењу.

На парламентарним изборима бира се 250 посланика чији мандат траје четири године.

Пред грађанима ће на изборном листићу бити низ странака и коалиција које предлажу своје посланичке кандидате.

Број мандата који ће странке или коалиције освојити сразмеран је броју добијених гласова.

Од фебруара 2020. године, партије морају да освоје три одсто гласова како би ушле у скупштину.

Овај цензус се не односи на странке које представљају националне мањине.

Председник даје мандат за формирање нове Владе представнику странке која је освојила највише гласова или обезбедила већину за састављање владе - најмање 126 посланика.

Парламент мора да потврди избор премијера или премијерке и кабинет.

У политичком систему Србије, извршна власт је у рукама Владе, док председник, између осталог, као израз државног јединства, представља Србију у земљи и иностранству и командује оружаним снагама.

Редовни београдски избори

Последњи избори у Београду одржани су 4. марта 2018. и овог пролећа градским одборницима истиче четворогодишњи мандат.

Тада је гласало око 51 одсто уписаних бирача, што је било 814.477 људи.

Иако је често пракса да прокламовани кандидат за градоначелника буде и носилац листе за локалне изборе, редно место на листи нема никакав утицај на каснији избор.

То може бити било који одборник кога већином гласова изабере Скупштина града, на мандат од четири године.

Градоначелник представља и заступа град и представља извршну власт у Граду Београду.

Ванредни локални избори

Поред београдских, локални избори ће се ванредно одржати у бројним општинама у Србији.

Владајућа Српска напредна странка одлучила је да појединим локалним скупштинама скрати мандат, тако што су председници општина око Нове године синхронизовано подносили оставке.

Готово сви су ту одлуку образложили жељом да грађани једном ове године изађу на изборе, што би представљало уштеду новца, а не да једном гласају у априлу, а затим поново касније за локалне скупштине.

То се десило у Севојну, Кули, Мајданпеку, Лучанима, Бајиној Башти, Дољевцу, Медвеђи, Kладову.

На листи је и општина Сечањ, пише локални портал Зрењанински, где су на прошлогодишњим изборима за савете месних заједница на неколико места победили независни кандидати.

Говорећи о таласу оставки, извршни директор Цесида Бојан Kлачар оценио је да се вероватно ради о политичкој тактици - да се очекивани национални резултат пренесе и на локални ниво.

„Један од разлога за изборе може да буде и жеља да се промешају карте на локалном нивоу и у игру уведу нови људи", рекао је Клачар за Блиц.

Међу званичницима који су поднели оставке је и председник општине Кула, али је он то, каже, учинио из „личних и моралних разлога".

„Ако неко осети да нема већину унутар своје скупштинске или страначке већине, шта друго преостаје човеку него да шансу да неком другом, да се часно и поштено склони са тог места", рекао је Слађан Манчић, преноси Дневник.

Избори који више личе на изборе

Александар Миладиновић, ББЦ новинар

Политичко такмичење у Србији овог пролећа доноси далеко неизвеснију борбу од оне виђене на последњим парламентарним изборима пре две године.

Овога пута, учешће најављују готово све владајуће и опозиционе странке, покрети, па и организације које нису регистроване као политичке, попут различитих покрета и удружења грађана.

Због тога се очекује занимљивија и динамичнија политичка утакмица, која ће неупоредиво више подсећати на нека ранија одмеравања снага власти и опозиције.

Сама чињеница да ће се на биралиштима одлучивати о најмање два, а понегде и три носиоца власти, довешће до тога да актери на терен изведу своје најјаче адуте, иако опозиција не одустаје од примедби на услове за одржавање избора.

И када прође месец и по дана кампање, могуће је да нас чека оно што смо помало заборавили - коалициони преговори о формирању посланичких или одборничких већина, још једна важна етапа у политици сваког друштва.

Бирачка места отворена од седам до 20 сати

На дан избора, бирачка места се отварају у седам часова, а затварају у 20 сати.

У току тог времена бирачко место мора бити непрекидно отворено.

Остваривање изборног права је апсолутно слободно.

То значи да је сваки бирач слободан да одлучи да ли ће изаћи на изборе или не.

Стога, нико нема право да спречава или приморава било кога да гласа, да позива на одговорност због гласања или да од бирача тражи да се изјасни за кога је гласао или зашто није гласао.

Зашто је Влада трајала мање од годину и по дана?

Лидер владајуће Српске напредне странке је у октобру 2020. године, приликом најаве формирања нове Владе, најавио и да ће она имати ограничени мандат.

Нова Влада и Скупштина Србије имаће мандат најкасније до 3. априла 2022. године, прецизирао је још тада Вучић.

Председник Српског патриотског савеза (СПАС) Александар Шапић, који је током претходне године постао потпредседник СНС-а, изјавио је убрзо потом да је логично да нова влада Србије буде ограниченог трајања, са циљем да се превазиђе ситуација изазвана пандемијом корона вируса.

Шапић је рекао да није карактеристична влада која је састављена из свих партија које су прешле изборни цензус, а и да није природно да у парламенту нема опозиције, пренео је Н1.

У скупштинске клупе после претходних избора сели су само представници странака које су у претходном мандату вршиле власт.

Социјалисти су били део владајуће већине са напредњацима, док је Шапићева странка СПАС била на власти у београдској општини Нови Београд.

Ван парламента остала је опозиција која је трчала изборну трку, баш као и она која је изборе бојкотовала.

Тај састав парламента је на седницама од 3. августа 2020. усвојио 265 закона, као и измене Устава Србије, саопштио је председник парламента Ивица Дачић.

Међу усвојеним актима је и сет изборних закона, који би требало да побољшају изборне услове и резултат су међустраначког дијалога, подсетио је он.

Можда ће вас занимати и овај видео

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]