Србија, протест и животна средина: „Ако Србија мисли да иде напред, мораће да стане"

Још један у низу еколошких протеста у Србији одржан је у среду увече у Београду уз поруку да ће бити блокирани аутопутеви ако власти усвоје законе који активисти неких организација сматрају спорним, док из власти одговарају да ниједан од њих није усмерен против људи и животне средине.

Планови компаније Рио Тинто да у околини Лознице изгради рудник литијума брине многе еколошке активисте и стручњаке, што је био и окидач за низ еколошких протеста у Србији претходних месеци.

Измене Закона о референдуму и Закона о експропријацији за демонстранте представљају увод у остваривање тих планова.

„Дошла сам да подржим мој народ, не дозвољавамо да се други опаре на нама. Надам се да ће се нешто променити, наш народ је увек морао да се бори и да нешто мења, тако ће бити и сада", рекла је за ББЦ на српском 22-годишња Ивана Минић из Лознице.

Неколико сати уочи протеста на који су позвали представници више еколошких организација, председник Србије Александар Вучић поручио је да Предлог измена Закона о експропријацији „нема никакве везе са Рио Тинтом".

Вучић је рекао да је мотив за доношење закона да се убрзају велики инфраструктурни пројекти који се одлажу или застају због проблема око имовине људи и њихових захтева за високом финансијском одштетом.

„Ти који протестују довели су Рио Тинто у Србију и са њим потписали девет споразума пре него што су изгубили власт.

„Због људи да кажем - овај закон никакве везе нема са Рио Тинтом", рекао је Вучић на конференцији за новинаре.

Шта је речено на протесту?

Уз уобичајени протестни колорит, попут пиштаљки и сличних дувачких помагала, најчешће су биле пароле које се односе на заштиту животне средине.

„Хоћемо да дишемо, не да се гушимо", „Загађивачи, од народа нисте јачи", „Литијум у Левчу - НЕ!", „Не дамо Левач, Не дамо Лозницу, не дамо Србију" - само су неки од њих.

Затражено је да буде повучен Предлог измена Закона о експропријацији, да се не дозволи страним компанијама да експлоатишу, загађују и уништавају плодну земљу, као и да се људима обезбеди чиста пијаћа вода.

На позив организатора протеста, окупљени су у ваздух подигли кључеве, јер ће „одузимати домове ако закон буде усвојен", како је рекао председник организације Крени-промени Сава Манојловић.

„Закон о експропријацији и закон о референдуму писани су за Рио Тинто.

„Први на удару наћи ће се становници Јадра, али оно што се тамо буде дешавало, десиће се било ком становнику Србије… одузимаће дедовину", рекао је.

Окупљени су потом узвикивали: „Не дамо Србију".

Поручио је и да ће „блокирати аутопутеве", ако закони буду усвојени.

„Ако Србија мисли да иде напред, мораће да стане", рекао је Манојловић.

У Београд је у среду увече дошао и 27-годишњи Драган Симовић из Горње Добриње код Пожеге.

„Овде сам зато што хоће да отворе рудник литијума, ми то не дозвољавамо, али народ нико не слуша", рекао је он за ББЦ на српском.

„Наша земља није на продају! Рио Тинто и сви слични њима - марш из Србије", поручила је глумица Јелена Ступљанин, која је са колегом Виктором Савићем снимила промотивни спот против компаније Рио Тинто и изградње рудника у лозничком крају, на око 120 километара од Београда.

Драган Кљајић, пољопривредник поручио је окупљенима да не жели да једног јутра да остане без њиве и своје куће и да уместо тога ту буде јаловина или стовариште отпада.

„Желим да обрађујем земљу и храним овај народ.

„Не желим да радим у Лиглонгу и Рио Тинту, желим да обрађујем своју земљу. Нећу да будем роб у сопственој земљи већ поносни српски сељак у својој земљи", поручио је.

На позив организатора, организатори су потом прошетали централним београдским улицама, а са озвучења их је пратила песма „Марш на Дрину".

О компанији Рио Тинто

Мултинационална компанија Рио Тинто и намера да гради рудник за ископавање литијума један је од главних окидача за еколошке протесте у Србији.

Еколошки активисти сматрају да ће отварања рудника и јаловишта потпуно нарушити не само екосистем у лозничком крају, већ и целог региона.

Из компаније Рио Тинто, која је стопроцентни власник пројекта „Јадар", саопштено је да се „ради на томе да утицај на животну средину буде у оквирима дозвољеног законским решењима у Србији".

Претходно су саопштили да су донели инвестициону одлуку - за пројекат Јадар издвојили су 2,4 милијаде америчких долара.

Почетак градње, међутим, није могућ ни по једном закону - ни по Закону о Рударству ни по Закону о грађевинарству, без одбрањене Студије о утицају на животну средину.

Док се чека студија, а представници власти најављују референдум, мештани и пољопривредници изражавају незадовољство.

Цео процес блокирају и нерешени имовинско-правни односи, као и мештани који не желе да продају имања.

Против изградње рудника су и великани глумишта, попут Светлане Бојковић, Јелисавете Секе Саблић, Петра Божовића, као и друге познате личности.

Поводом све гласнијих и честих примедби еколошких активиста да ће рудник уништити животну средину, из компаније Рио Тино одговарају да ће све радити по стандардима и прописима.

„Ово је озбиљан рударско-индустријски пројекат, сигурно да има утицаја на животну средину, али у данашње време овакви пројекти могу да се реализују уз прихватљиве ризике и уз њихову контролу", рекла је раније Весна Продановић, генерална директорка Рио Сава Експлорејшен.

Она тврди да пројекат неће уништити ни пољопривреду нити загадити водене токове, пренела је раније агенција Бета.

Представници Рио Тинта навели су да би изградња рудника почела наредне године, да ће се радити четири године, а онда би 2026. године почела експлоатација литијума.

Британско-аустралијски гигант који послује готово век и по није се само у Србији сусрео са протестима и негодовањем локалног становништва.

У септембру прошле године компанија је оптужена да је испуштањем отровних материја загадила реке на Папуа Новој Гвинеји, писао је ББЦ.

Више од 150 мештана Бугенвила жалило се да је тај поступак Рио Тинта изазвао здравствене проблеме 12.000 људи који живе у околини.

То се десило непосредно пошто су директор и двојица главних менаџера ове компаније поднели оставке после скандала око уништења светске културне баштине Абориџина.

Рудници ове компаније у Западној Аустралији упропастили су пећине ових староседелаца старе 46.000 година.

Шта је рекао Вучић о Рио Тинто?

Према Уставу, председник Србије може да врати скупштини на поновно разматрање ако процени да није у складу највишим државним актом, као што је то учинио са предложеним законом о водама минулог лета.

Упитан на конференцији за новинаре у среду, 24. новембра да ли ће и предлог измена Закона о експропријацији вратити парламенту после протеста еколошких активиста, одговорио је да не може да враћа законе зато што му се они не свиђају, већ само оне за које сматра да нису у складу са Уставом.

Предложене измене Закона о експропријацији, каже, у складу су са Уставом.

Осврнуо се и на компанију Рио Тинто.

„Ништа се неће дешавати док народ не одлучи, а не може народ да одлучи јер ми сад немамо ништа (од Рио Тинта) и не знамо шта да питамо (народ)", рекао је Вучић.

Најавио је разговоре са представницима компаније Рио Тинто када буду припремили студије, када буду рекли како ће да заштите животну средину, какви су финансијски ефекти и какви све проблеми могу да проистекну.

„Ми ћемо све то да анализирамо, па ћемо донети одређене закључке, а онда ћемо изаћи пред народ без страха јер ћемо увек урадити оно што је најбоље за Србију.

„И немојте више да лажете! Ништа нису ископали, нити су добили било шта.

„Оног секунда кад будем имао о чему да разговарам по питању Рио Тинта са људима из Горњих Недељица у првом тренутку ћу отићи, дакле чим добијемо студије од компаније рећи ћу људима шта је наша идеја. Можда то буде за неколико месеци", рекао је Вучић.

ББЦ извештачи са протеста: Катарина Стевановић и Слободан Маричић

Погледајте видео са протеста због загађења ваздуха у Србији

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]