Фудбал, Србија и Пикси: Пет ствари које је Драган Стојковић дао фудбалској репрезентацији

Прелетела је лопта целу одбрану Португалаца, која је потпуно заборавила на Александра Митровића, најбољег стрелца у историји репрезентације Србије.

У току је 90. минут, а Србији је за пласман на Светско првенство у Катару потребан гол - све се наместило за велику спортску причу, једну од оних која ће се препричавати деценијама.

Сага о фудбалској репрезентацији Србије, као и све велике приче, има моменте туге, тренутке успона и падова, срчаности и храбрости, правде и неправде.

То да, на пример, судија током меча у Београду није видео да је лопта прешла гол-линију после шута Кристијана Роналда - чист гол му није признат.

Или да у том 90. минуту меча у Лисабону лопту на другој стативи чека баш Митровић - човек који је у бараж мечу квалификација за Европско првенство 2021. године, промашио одлучујући пенал, а толико је током година дао за дрес са националним грбом.

Овог пута је дао гол, чиме је прича фудбалске репрезентације Србије у овим квалификацијама добила срећан крај и једног од највећих хероја.

Мада, није једини са тим статусом - велики допринос дали су и капитен Душан Тадић, Сергеј Милинковић-Савић, Душан Влаховић, Страхиња Павловић, Немања Гудељ, Никола Миленковић…

А све њих је уклопио селектор Драган Стојковић Пикси, о чијем се утицају на репрезентацију данас највише прича и који је можда највећи јунак ових квалификација.

ББЦ на српском вам представља пет ствари које је Стојковић донео репрезентацији, а све би важиле и да Митровић није дао гол и да се Србија није квалификовала за Катар.

Самопоуздање и храброст

Средином новембра прошле године Србија је на стадиону „Рајко Митић", у оквиру квалификација за Европско првенство, дочекала Шкотску.

Победа у том финалном мечу баража значила је први пласман на Еуро још од 2000. године.

Међутим, пошло је те ноћи много тога по злу.

Шкоти су изборили пенале и после Митровићевог промашаја прошли даље, а фудбалска репрезентација Србије поново је разочарала.

Измучен и психички разорен тим, у који је слабо ко веровао, почетком марта 2021. од Љубише Тумбаковића преузима Драган Стојковић Пикси.

У том тренутку до старта квалификација остало је само двадесетак дана, тако да није било много времена за припреме, али Пикси је од почетка знао шта хоће.

„Да не верујем у пласман на Мундијал, не бих се прихватао посла", изјавио је тада Стојковић.

„Имамо потенцијал као екипа, квалификације ће бити изазов, ја чврсто верујем да можемо", додао је.

Један од најбољих фудбалера са Балкана у историји заиста је веровао у то, а самопоуздање је током времена пренео и на играче.

Како каже, причали су од почетка да ће меч против Португала - првака Европе из 2016. године - у последњем колу, и то у гостима, бити финале.

Многи нису веровали да је та победа могућа, али Стојковић и играчи јесу, због чега данас се препричавају Стојковићеве речи са конференције за медије пред меч са Португалом.

Питали су га тада да ли би „евентуални пласман у Катар" био највећи успех његове тренерске каријере.

„Какав, бре, евентуални пласман у Катар - ми морамо да одемо тамо", одговорио је.

Па шта ако то значи преко моћног Португала, предвођеног Роналдом?

Погледајте и видео о Пиксију: Од играча из Паси Пољане, до селектора са Маракане

Ајмо, ајде, сви у напад

Стојковић је као фудбалер дуго доминирао теренима широм света, а када је постао селектор желео је да то раде и његови играчи.

Чим је постављен на ту функцију, пожелео је да репрезентација игра фудбал који ће се свима свидети.

„Тражим, желим и волим да моја екипа диктира игру, да доминира - хоћу да од нас зависи.

„Не обраћам превише пажњу на противнике", навео је тада.

Тако је и било.

Србија је два пута разбила Ирце - због аутогола пред крај меча у Даблину против њих су освојена „само" четири бода - а била је боља у три од укупно четири полувремена против Португала.

Притом, киксеви против „малих репрезентација" - Азербејџана и Луксембурга - којих је у прошлости и те како било, овог пута нису дозвољени.

У осам утакмица Србија је остварила шест победа и два пута је играла нерешено.

Да, дувало је често кроз одбрану Србије, примани су голови, али су „орлови" увек давали један више (или макар подједнако) и то је управо оно што Стојковић жели.

Србија под његовом палицом, без обзира на противника, игра директан, нападачки фудбал.

Иде се у напад, па шта буде, буде, чега дуго није било у фудбалској репрезентацији.

Једноставно, офанзивније од овога не може.

Нападнут је и Португал усред Лисабона, што је довело до највеће победе репрезентације још од Немачке на Светском првенству у Јужној Африци 2010. године.

И пласмана у Катар.

Стојковић о оптимизму

Интервју за Спортски журнал, април 2021. године

Сматрам да ћемо се са Португалијом борити за прво место, верујем да до њега можемо да стигнемо.

Такав сам, зачудим се кад ми неко каже: „Пази, превише си оптимиста".

Гледам и питам се шта би требало да радим као тренер. Да будем песимиста?

Да кажем: „Људи, ако изгубимо са 0:2 немојте да замерите, јер они су много јаки!?"

Човече Божји, то не могу да разумем!

Не разумем ту реторику. Губитничку.

Какве везе има? Француска у Паризу, Португалија у Лисабону, шта - непобедиви су?

Оптимизам не може нико да нам одузме.

Како да кажем момцима: „Идемо данас, па шта буде". Како?

Зашто си онда тренер? Пецаљка, на реку, па онда пецаш рибу.

И нико те не дира, нити те ко пита шта.

Да, оптимиста сам и не видим никакав проблем.

Сматрам да ћемо са Португалијом играти за прво место.

Тактика и систем

Иако је био велики играч и пета Звездина звезда, Стојковић је тренерску каријеру до сада градио искључиво у Кини и Јапану, где је провео већи део играчке каријере.

Иако су поједини можда зато сумњали у њега, некадашњи капитен репрезентације Југославије показао је да у глави и ногама има и доста из тренерског заната.

Пронашао је систем који ради и играчима дао праве улоге, иако је на сличном трагу репрезентација играла и под Тумбаковићем.

Притом, увек је знао да изненади како треба.

Меч у Португалу на десном боку почео је Андрија Живковић, фудбалер грчког Паока, ког је мало ко очекивао у стартној постави.

Сергеј Милинковић Савић постао је један од кључних играча репрезентације, Тадић је стандардно онај ко одлучује о свему, а у дефанзиви доминирају Страхиња Павловић и Никола Миленковић.

Ту је и Душан Влаховић, тренутно један од најтраженијих фудбалера Европе, који је током Стојковићевог мандата заузео место у нападу.

А када не иде, као у Београду против Португала, који је имао предност од 2:0, Стојковић мења и углавном погоди кога треба да убаци.

Међутим, можда и оно најважније, на почетку квалификација сачувао је Митровића, који у то време није играо у енглеском друголигашу Фуламу и био је далеко од праве форме.

„Он мора да поврати самопоуздање, ја сам ту да му дам подршку", рекао је Стојковић 19. марта, на првој конференцији за новинаре у својству селектора.

„Много људи ме, с правом, питало 'зашто га зовеш кад не игра' - ја верујем у његову играчку моћ и верујем у њега, иако је он у неком нокдауну", додао је.

Митровић се од тада препородио - на досадашњих 17 утакмица енглеске друге лиге има 20 голова и пет асистенција, а мреже је решетао и у репрезентативном дресу.

Селектору је вратио голом који је репрезентацију одвео на Светско првенство у Катару.

Ауторитет

Поред свега тога, Стојковић као једно од највећих фудбалских имена са ових простора има велики ауторитет међу играчима, што многи селектори нису имали.

„Ако неко може да обузда играче, онда је то Пикси", изјавио је Дејан Савићевић, председник Фудбалског савеза Црне Горе, пошто је Стојковић именован за селектора.

„Ако Пикси не може да се наметне ауторитетом и реши питање дисциплине на свим нивоима, онда не знам ко би могао", додао је Савићевић.

„Такође, Пикси не дозвољава мешање у писао - код њега не пролазе оне форе: 'Овај мора да игра због менаџера'".

Исто је тада навео и Томислав Караџић, почасни председник Фудбалског савеза Србије.

„Нама је најважније да имамо човека од ауторитета, којег ће играчи да поштују и цене", рекао је тада Караџић.

О ауторитету и дисциплини често је причао и сам Стојковић.

У интервјуу за Спортски журнал изјавио је да „није диктатор", нити ће то икада бити.

„Са мном не може да ради само неко ко је луд, ко није нормалан", навео је.

Ипак, нека хијерархија мора да се поштује.

„Да ли је моја последња? Можемо да кажемо да јесте", навео је тада Стојковић.

„Не би ваљало да играч одлучује и да преко моје речи поклопи то, није лепо.

„Мораш да покажеш ауторитет, а он се стиче пре свега знањем, речима које имају значење", навео је.

Дух репрезентације

Када све то постоји, онда се јави и „дух репрезентације", митски појам који значи да је у тиму све добро, да се сви добро слажу и да са задовољством играју.

А тога није било малтене још од те 2010. године и селекције коју је водио Радомир Антић.

О атмосфери доста говори и то што играчи, на пример, заједно играју друштвену игру „Мафија", па су тако и славили голове.

„Сваког дана је играмо, после ручка, вечере, у авиону… Нас 20 учествује, добра је и за атмосферу и за занимацију по карантинима и хотелима", изјавио је Митровић уз осмех, после меча са Азербејџаном.

Атмосфера се видела и после победе над Португалом.

„Откад је ту 'мистер' Стојковић вратио се осмех, играмо леп фудбал, што смо показали данас", рекао је Тадић, пожелевши да Стојковић што дуже остане селектор.

Шта даље?

Даље је Светско првенство у Катару.

Србија је од осамостаљења учествовала на Мундијалима у Немачкој 2006. и Јужној Африци 2010. године, а пропустила је онај у Бразилу из 2014.

У Немачкој су „орлови" били у групи са Ганом, Аустралијом и Немачком.

После почетног пораза од Гане, савладана је Немачка и пласман даље тражио се у мечу против Аустралије - који је изгубљен резултатом 2:1.

Трагичан крај доброг тима који је могао да догура далеко више.

Осам година касније догодило се нешто слично.

Србија је тада била у групи са Костариком, Бразилом и Швајцарском.

Костарика је побеђена 1:0, али је уследио трагичан пораз од Швајцарске (2:1), који је обележио судија Феликс Брих, када није свирао пенал над Митровићем.

Спас је значила само победа против моћног Бразила, до које није дошло (2:0).

Тај Мундијал обележило је и доста тензија у самој репрезентацији и Фудбалском савезу Србије (ФСС) који је пред турнир сменио Славољуба Муслина - иако је он обезбедио пласман - и за селектора поставио Младена Крстајића.

Какава ће ситуација бити у Катару - видећемо.

Једно је сигурно, Србија ће пуцати високо.

„Мене квалификовање не занима толико… Занима ме нешто много веће", изјавио је Стојковић пред меч са Португалом.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]