Звезда, казна и фудбал: УЕФА казнила београдски клуб - шта је све летело по теренима у Србији

Од гађања шпанског фудбалера Хуанита и Италијана Ђузепеа Ђанинија и убацивања разних опасних предмета у терена, убиства навијача Црвене звезде Александра Радовића, до разбијања главе помоћном тренеру Фудбалског клуба Црвена звезда.

Све ово се дешавало на фудбалским и кошаркашким теренима у Србији протеклих деценија, а као наук нису послужиле ни многобројне новчане и друге казне изречене српским клубовима - пре свега Црвеној звезди и Партизану.

Одлуком Дисциплинске комисије Европске фудбалске уније (УЕФА), Црвена звезда је кажњена једном утакмицом код куће без навијача због тога што је гледалац са северне трибине стадиона у Београду, у намери да погоди судију после меча са данским Мидтјиландом, разбио главу помоћном тренеру Звезде Федерику Панонћинију.

То значи да црвено-бели на мечу против Бугарског Лудогореца у Лиги Европе, који је на програму 25. новембра у Београду, неће имати подршку на коју су навикли.

Ипак, улаз на стадион биће дозвољен деци до 14 година, наводи Радио-телевизија Србије, а београдски клуб ће морати да плати и новчану казну од 45.000 евра.

Инцидент се догодио 4. новембра.

Шта је све летело?

Пре скоро четири деценије, 30. новембра 1977. године, на утакмици тадашње репрезентације Југославије и Шпаније, са западне трибине стадиона Црвене звезде, ка шанском играчу Хуаниту Гомезу, полетела је флашица и погодила га у главу.

Изнервиран што је Хуанито по изласку са терена, публици показао прст на доле, гледалац је зафрљачио малу стаклену флашу и погодио Шпанца посред главе.

Хуанито је потом однет са терена на носилима.

Био је то један од првих таквих инцидената на стадионима у бившој Југославији.

Десетак година касније, 26. октобра 1988. на мечу другог кола Купа УЕФА, између Партизана и Роме, са јужне трибине стадиона црно-белих, у главу је упаљачем погођем италијански фудбалер Ђузепе Ђанини док се припремао да изведе корнер.

Партизан је, одлуком УЕФА, због овог инцидента морао да следећи меч као домаћин игра ван Београда.

Најтрагичнији догађај на утакмицама у српском фудбалу било је убиство навијача Црвене звезде, седамнаестогодишњег Александра Радовића.

Он је 30. октобра 1999. био на северној трибини стадиона Партизана када га је са супротне стране, где су били стационирани најватренији навијачи црно-белих, у груди погодила ракета.

Преминуо је по одласку у болницу.

Судски поступак није тачно утврдио ко је испалио баш ону ракету која је погодила Радовића, а навијачи су на крају оптужени за изазивање опште опасности - не за убиство.

Међу оптуженима је био и економ Партизана који је одговарао за саучесништво, а на крају је осам људи осуђено на затворске казне од осам до 23 месеца.

На утакмици Новог Пазара и Партизана, априла 2013. године, присталице новопазарског клуба бациле су ручно израђену бомбу облепљену ексерима која није експлодирала.

Навијачи Црвене звезде су у лето 2005. на стадиону у Београду засули тврдим предметима, међу којима је био и мобилни телефон, клупу гостућујег хрватског Интера из Запрешића.

Београдски клуб је и тада кажњен са једном утакмицом без навијача.

У јуну 2014, присталице црвено-белих су у хали Александар Николић у Београду петардама гађале тренера Партизана Душка Вујошевића - једна од њих пала му је близу ногу, али је прошао без повреде.

Навијачи Звезде су у јануару 2015. на терен Београдске арене бацили свињске папке на утакмици са турским Галатасарајем у Евролиги у јануару 2015.

И присталице Партизана су се користиле сличним методама на кошаркашким утакмицама.

Тако су у јуну 2015, по завршетку утакмице са Црвеном звездом у регионалној лиги, са трибина одломили столицу, гађали и погодили Стефана Јовића, противничког играча.

Тренер руске Локомотиве из Kубања, Саша Обрадовић, погођен је упаљачем у главу 2017. године у финишу првог полувремена меча са Партизаном у оквиру Еврокупа.

Кад изнад терена полети дрон

Утакмица између Србије и Албаније 2014. године у Београду, прекинута је када се над тереном појавио дрон носећи заставу такозване Велике Албаније - на којој се такође налазио двоглави црни орао.

Албанским навијачима тада није било дозвољено да присуствују утакмици квалификација за Европско првенство 2016, а после заставе која је пролетела, на стадиону су избили нереди.

Велика Албанија је политички концепт за који се сматра да чини националну домовину већини Албанаца на Балкану, заснован на данашњем или историјском присуству овог народа на том подручју.

Kорени ове идеје обично сежу до Призренске лиге 1878. године, која је тражила уједињење свих Албанаца отоманског царства у велики Албански вилајет.

Kао историјски пример велике Албаније, по правилу се наводи Kраљевина Албанија под италијанским протекторатом створена током Другог светског рата.

Ова идеја је и данас утицајна у делу Албанаца на Балкану.

Погледајте видео о бакљади навијача сплитког Хајдука

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]