Наука и здравље: Вакцина која је спасила човечанство

Дубравка Малешевић, мама двомесечне бебе, кретала је кући из породилишта, а једна брига прошла јој је кроз мисли - да ли је њен син примио БЦГ вакцину против туберкулозе пре него што су отпуштени из болнице?

„Забринула сам се, јер није имао ожиљак на ручици нити било какву другу реакцију", каже Малешевић за ББЦ на српском.

Убрзо је отишла по потврду на којој је писало да је њена беба примила вакцину против туберкулозе два дана после порођаја, а из болнице су јој рекли да се траг вакцинисања појављује тек после неког времена.

Ако задигнете леви рукав, вероватно ћете запазити да и ви имате нешто слично на рамену.

„Ова вакцина је спасила човечанство, почетком двадесетог века се много умирало од туберкулозе", истиче за ББЦ на српском инфектолог Моша Марковић.

Бебе примају БЦГ вакцину пре одласка из породилишта, а уколико су рођена ван породилишта или из неког другог разлога није било могуће извршити вакцинацију, деца треба да је приме до навршених 12 месеци живота, наводи се на сајту Завода за јавно здравље Београда.

Према Правилнику о имунизацији и начину заштите лековима који је издало Министарство здравља, вакцинација против туберкулозе је обавезна у Србији за сва лица осим оних са „трајним контраиндикацијама."

Да туберкулоза није болест прошлости показују подаци Светске здравствене организације према којима је у 2019. години 1.4 милиона људи широм света преминуло од последица ове болести.

Ипак, ситуација је боља у поређењу са почетком 20. века захваљујући Алберу Камету и Камију Гуерину, двојици француских научника, изумитељима вакцине која је први пут употребљена пре сто година у француској престоници Паризу.

Шта је БЦГ вакцина и како функционише?

То је лиофилизована вакцина која се састоји од живих, ослабљених бацила микобактерије бовис, наводи се у упутству за употребу које је издао Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак".

Одбрана од туберкулозе преко БЦГ вакцине је целуларна и не долази до стварања антитела као код неких других вакцина, каже инфектолог Моша Марковић.

„Лимфоцити убијају ћелије заражене микобактеријом, а фагоцити касније `прождиру` те мртве ћелије", сликовито објашњава овај специјалиста из Опште болнице у Панчеву.

Ова вакцина се прима у леву руку - најчешће у надлактицу и већина деце је добије већ у првим данима живота.

Дубравка Малешевић каже да њен син није имао видљиве контраиндикације после примања БЦГ вакцине.

„Нисам имала никакву дилему да ли је ова вакцина безбедна и добра за моју бебу и сматрам да свако дете треба да је прими", истиче она.

Шта је туберкулоза?

Туберкулоза је инфективна болест коју изазива бактерија Mycobacterium tuberculosis и она најчешће напада плућа, наводи се на сајту Светске здравствене организације (СЗО).

Око 10 милиона људи широм света се зарази на годишњем нивоу, а 1,5 милиона умре од ове болести сваке године, показују подаци које је СЗО прикупила.

Током 2019. године 1,41 милион људи преминуло је од последица туберкулозе, док је број заражених достигао 10 милиона у истом периоду.

То чини туберкулозу једном од најчешћих узрочника смрти на свету и најсмртоноснијом инфективном болешћу данашњице, према истим подацима.

Ова инфекција се преноси капљично и најчешћи симптоми туберкулозе су учестали кашаљ, бол у грудима, слабост или замор, губитак телесне масе, повишена температура и грозница.

Процењује се да је четвртина светске популације током живота имала Mycobacterium tuberculosis у организму, али је код пет до 15 одсто њих дијагностификована туберкулоза, кажу из СЗО.

Подаци ове организације указују да половина од укупног броја пацијената са дијагностификованом туберкулозом на свету долази из Бангладеша, Индије, Кине, Индонезије, Нигерије, Пакистана, Јужне Африке или са Филипина.

У Србији је 2003. године регистровано 37 заражених на 100.000 становника. наводи се на сајту Завода за јавно здравље Београда.

Из Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут" објавили су почетком јула 2021. године податке за 2019. годину.

Према тим бројевима, туберкулоза је дијагностификована код 623 пацијента, што износи 9,02 пацијента на 100.000 становника.

Двоје је преминуло од ове заразне болести 2019. године, додаје се у извештају Института „Батут".

После вакцинације долази до повећаног лучења лимфоцита, што штити од туберкулозе, али може довести и до нежељених ефеката, напомиње Марковић.

„То је најчешће локална упала лимфних чворова, углавном у пределу пазуха или кључне кости", додаје он.

Ова вакцина не препоручује се трудницама и женама које доје, онима код којих постоји ризик од озбиљне алергијске реакције, људима са ослабљеним имунитетом и пацијенатима којима је дијагностификована активна туберкулоза, стоји у упутству „Торлака".

Институт „Торлак" је носилац дозволе и произвођач ове вакцине у Србији.

Како је настала БСГ вакцина?

Албер Камет, француски биолог и физичар, започео је 1900. година истраживања на Пастеровом универзитету у Лилу заједно са сународником Камијем Гуерином, стручњаком из области бактериологије и имунологије.

Циљ им је био да пронађу ефикасан лек за туберкулозу покушавајући да направе варијацију микобактерије бовин (Mycobacterium bovine) која би се могла безбедно користити за прављење вакцине, наводи се у тексту објављеном у специјализованом магазину Лансет.

После 20 година истраживања, 1920. године саопштили су да су изумели вакцину коју су назвали Бацил Калмет-Гуерин (Ваcillus Calmette-Guerin) или скраћено - БЦГ.

Рад двојице научника базирао се на открићу до којег је 1882. године дошао немачки микробиолог Роберт Кох.

Кох је установио да туберкулозу изазива микобактерија туберкулозе и да ова болест спада у заразна обољења, иако се до тада веровало да се она наслеђује.

Вакцина је први пут употребљена 18. јула 1921. године у Паризу и дата је новорођенчету чија је мајка умрла од туберкулозе, пише у тексту објављеном на сајту Националног центра за биотехнолошке информације Сједињених Америчких Држава.

Иако је данас уобичајено да ову вакцину бебе примају интердермално, инјекцијом у раме, у почетку се давала орално.

Због чега примамо вакцину у раном детињству?

Непосредно после рођења, имунитет новорођенчади није довољно снажан да се сам одбрани од заразних болести попут туберкулозе.

„За развој целуларног имунитета код беба потребно је шест недеља и због тога се вакцина углавном даје одмах по рођењу", објашњава инфектолог Марковић.

Иако туберкулоза код деце испрва не мора изазвати озбиљније последице, оне могу доћи нешто касније.

Приликом заразе туберкулозом у детињству или младости, бактерије не напуштају организам, већ остају у њему и чекају пад имунитета како би се развила болест, каже Марковић.

Он истиче да је неопходно да најмање 60 или 70 одсто становништва добије ову вакцину како би се достигао неопходан ниво заштите од туберкулозе.

Из тог разлога је ова вакцина у Србији обавезна и даје се бебама недуго по рођењу, додаје овај лекар.

БЦГ вакцина и друге болести

Током пандемије корона вируса БЦГ вакцина поново је привукла пажњу стручњака.

Научници са Универзитета у Екстеру у Великој Британији спроводили су истраживања у којима је планирано да учествује 10.000 здравствених радника из различитих земаља.

Циљ студије је да покаже да ли БЦГ вакцина може понудити макар краткорочну заштиту од корона вируса и резултати се очекују 2021. године, наводи се на сајту овог универзитета.

Инфектолог Марковић каже да се ова вакцина користи и за лечење одређених врста тумора.

„Када оперативним путем не може да се излечи тумор мокраћне бешике, БЦГ вакцина се убризгава у бешику како би се изазвала упала зидова овог органа и то доводи до уништавања тумора", објашњава овај стручњак.

На тај начин изазива се „мини туберкулоза" локалног типа која може да се контролише, а пацијентима са дијагностификованим тумором може помоћи у лечењу те болести, додаје он.

„Једном туберкулоза, увек туберкулоза"

Подаци Светске здравствене организације (СЗО) показали су да четвртина светске популације има у организму микобактерију која изазива туберкулозу или је током живота имао.

Међутим, код само пет до 15 одсто долази до развитка болести.

„Када се први пут заразите туберкулозом дође до упале лимфних чворова у близини душника и то се зове примарни афект", каже Марковић.

После тога ова бактерија чека погодне услове да се активира у организму.

Управо због тога, лекари имају обичај да кажу „једном туберкулоза, увек туберкулоза", истиче Марковић.

Туберкулоза најчешће напада плућа, али није редак случај пацијената са туберкулозом бубрега.

Ова болест се лечи преписивањем четири или пет различитих антибиотика - за потпуно излечење неопходно је осам до девет месеци код туберкулозе плућа, док се болест на бубрезима успешно може излечити за годину дана, каже овај инфектолог.

Када се користи један антибиотик, бактерија може да развије отпорност на један лек, а вакцинисани су заштићени и од тих резистентних сојева бактерије, додаје.

Марковић напомиње да у тим случајевима може доћи до стварања „монструма" од бактерија које се изузетно тешко лече.

Управо због тога, једини начин да се избегне ризик је вакцинација.

„Вакцину ништа не може да замени - ова вакцина је спасила човечанство", закључује Моша Марковић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]