Климатске промене и пожари на Кипру и у Канади: Какве опасности прете Балкану

Само 15 километара делило је највећу ватрену стихију у историји Кипра, од места у којем живи Данијела Окрајнов Јандрић.

„Ситуација у којој сам се нашла била је невероватна - гледам са супругом на вестима како људи беже из места које је одмах поред нас", каже Данијела за ББЦ на српском.

У смртоносним пожарима, који су избили на Кипру у суботу 3. јула и који и даље, каже Данијела, нису у потпуности санирани, преминуло је најмање четворо људи.

„Не знамо да ли и ми да се склањамо, али што је најгоре, и када бисмо желели да бежимо, не знамо у ком правцу јер не знамо како ће се пожар ширити.

„Изашла сам из куће и само видела црни чудни облак како се шири свуда около, то је заправо био дим".

На другом крају света, неколико дана раније, Дара Миловановић са породицом у Ванкуверу покушавала је да нађе спас од највише измерене температуре у историји Канаде - 49,6 степени, која је изазвала више од 170 пожара и за 15 минута збрисала цело једно село.

„Ми смо на 200 километара удаљени од места где су пожари, али се и код нас сунце од смога и дима уопште не види", каже Дара за ББЦ на српском.

Главна иследница Лиза Лапоинте у Канади тврди да се узроци пожара екстремне временске прилике, док је на Кипру ухапшен 67-годишњи мушкарац за кога се сумња да је подметнуо ватрену стихију.

Поред висине температуре и окружења, „иницијатор природних пожара је и човек", каже за ББЦ метереолог Бранко Спаравало из метеоролошке агенције Метеос.

„Често може бити довољан бачен опушак цигаре у неко суво растиње при врло топлом времену", каже Спаравало.

Додаје и да су предвиђања да ће температура наставити постепено да расте и на подручју Балкана.

„Природни пожари свакако могу да избијају и код нас, али је наше подручје под нешто мањим ризиком јер врући периоди ипак не трају тако дуго током лета", каже он.

У јуну су оборени сви топлотни рекорди у Северној Америци откад постоје мерења, док подаци српских метеоролошких станица такође указују да је у Београду овог лета измерена највећа темепература.

Четири дана гашења

Данијела је била код куће, у месту између градова Лимасола и Ларнаке, када је чула да је пожар избио у селу Одос.

„Живимо овде већ две године и већ су избијали шумски пожари, јер су током лета веома високе температуре, па смо мислили да ће и овај брзо бити угашен", каже она.

У дану када ББЦ новинари разговарају са њом (6. јул), ватра се, каже, још гаси.

„Никада то до сада нисмо видели. Не само ми, већ и људи који су са Кипра", додаје.

Представници власти описали су овај пожар као „најгори у историји земље", а захватио је површину од око 55 квадратних километара.

Јак ветар је распламсавао ватрену стихију на југу земље, због чега је више села морало да буде евакуисано.

„Људи нису чекали евакуацију, почели су сами да беже и долазе у наше село.

„Изгледали су уплашено, говорили да никада нису видели да шума не може да се угаси", каже Данијела.

Од дима и смога отежано су дисали, а на светлој одећи могли су да примете црне трагове.

„Сва срећа је да је пожар заобишао наше село и наставио у другом правцу", додаје она.

У недељу је потврђено да су четири особе настрадале у пожару. Реч је о четири египатска фармера чији је нестанак пријављен када им је пламен уништио аутомобил.

Данијела је са супругом на Кипар дошла на одмор, али им се толико допало да су решили да остану.

Обоје раде у туризму годинама и пуно су путовали, објашњава.

„Навикли смо се на климу, али ово је ипак нешто ново", каже Данијела.

„Спавали смо на мокрим пешкирима, људи су ушли у хотеле да се расхладе"

Чак 90 одсто малог места Литон изгорело је у канадској провинцији Британска Колумбија, у делу земље где живи и Дара Миловановић са супругом, православним свештеником, и троје деце.

„Британска Колумбија је 12 пута већа од Србије.

„Али, ови пожари су нас на грозан начин све спојили јер смо последице и ми осетили", каже Дара

Прво су, каже она, кренуле невиђене врућине, које су према тврдњама званичника, однеле више стотина живота.

„Овде иначе нису толико високе температуре никада раније биле, а ту смо већ десет година", прича Дара.

Са једне стране је океан, а са друге планина, па је температура обично блага и пријатна, објашњава.

Зато их је све и запањило када је жива у термометру досегла чак 50. подеок, колико је измерено у Литону, селу које је изгорело.

„И у Србији смо навикли на топла лета, али највећи проблем овде је велика влажност.

„Људи нису имали где да се склоне, спавали смо на мокрим пешкирима, људи су бежали у хотеле да се расхладе", каже Дара.

Како раније није било потребе за тим, многе куће немају клима уређаје, па Дара каже да су сада сви у неколико дана били распродати и људи су јурили и старе вентилаторе да купе.

Највећи проблем у Литону избио је јер је већина кућа од дрвета, које много брже горе.

Због високих температура, чак је и школа завршена неколико дана раније у појединим деловима Ванкувера.

„Пожари још нису угашени, вероватно се још трећина и даље гаси", додаје Дара.

Дара је са породицом дошла у Ванкувер пре десет година јер је њен супруг преузео службу у цркви.

У Ванкуверу живи око 15.000 људи из Србије, а Дара ради и у српској школи викендом, црквеном хору, организује фолклорне групе.

„Заједница пуно значи, поготово у овим тренуцима", каже она.

Како је на Балкану

На другом крају света, Балкану, долази до повремених продора свежијег ваздуха са Атлантика са кишом, па ретко када буде у низу дуже од 10 до 15 дана са температурама изнад 30 или 35 степени Целзијуса, каже метереолог Бранко Спаравало.

„Поједине области у Средоземљу су најизложеније због знатно дужих врућих и сушних периода", додаје он.

Већина климатских центара прогнозира за наше подручје топлији јул од просека, каже Спаравало.

„Прогнозира се да ће август бити мало свежији од просека и са више падавина", напомиње метереолог.

„То не значи да неће бити периода са врућинама и у августу".

Најсвежији август је у последњих 30 година у Београду био 2005. године са просечно 20,6 степени, а најтоплији је био 1992, када је било у просеку 26,8 степени.

Најтоплији дан у Србији био је 24. јул 2007. године, када је максимална температура била 44,9 степени у Смедеревској Паланци.

Врело је и у Србији, оборен рекорд у Београду после 100 година

Према подацима Републичког хидрометеролошког завода у јуну ове године на 14 од 28 метеролошких станица превазиђен је дотадашњи максимум температуре.

На подручју Србије током јуна ове године забележене су температуре два степена више него у јуну 2020. године.

„Јун прошле године био је просечно топао, али са натпросечном количном падавина , док је овогодишњи био сушан месец", каже за метеролог Недељко Тодоровић за ББЦ на српском.

Напомиње да прошлогодињи јун није имао дан са екстремно високим температурама (изнад 35 степени), а овогодишњи јесте.

Најтоплије током јуна било је у Смедеревској Паланци у којој је измерена највиша дневна 39.9 степени.

Тодоровић каже да је епизода са екстремно топлим временом у јуну, слично овогодишњем било и раније.

„У последње две деценије неколико пута, на пример 2017., 2007. и 2003. године", наводи он.

Слично топлих епизода било је и пре једног века, наводи метеролог.

Од 30 дана у месецу јуну, у 18 дана су на снази рекорди забележени у првој полови прошлог века, што говори да је и раније било топлих епизода са екстремно високим температурама.

На примеру Београда до ове године апсолутни месечни максимум од 38 степени измерен је 18. јуна 1918. године.

„Ипак тај рекорд је оборен ове године 24. јуна, када је измерено 38.7 степени", каже Тодоровић.

Климатске промене и суше

Последњих година се пуно говори о климатским променама, а Немања Миловић, оснивач и уредник сајта Клима101, каже да оне утичу на пораст температуре, али то није једина последица.

„Климатске промене доводе и до топљења ледених плоча, масивних олуја са градом и суша", каже Миловић.

„Зато се дешава у последњих неколико година да за сат времена падне кише колико за цео месец".

Српска привреда је од 2000. године изгубила шест милијарди долара због климатских промена, процене су Уједињених нација.

Миловић истиче да је убедљиво највећи проблем и губитак од суша.

„Србија просечно више него друге земље света зависи од пољопривреде, а суша и друге екстремне временске непогоде, попут града и поплава, уништавају усеве и пољопривредницима онемогућавају да убирају плодове рада", наводи он.

Свет је око један степен Целзијуса топлији него што је био пре широко распрострањене индустријализације,подаци су Светске метеоролошке организације.

Двадесет најтоплијих забележених година у историји десило се у последње 22 године, а 2015-18 чине најтоплије четири.

Широм планете, просечан ниво мора повећао се за 3,6 милиметара годишње између 2005. и 2015. године.

Већина ових промена дешава се зато што, како се загрева, вода повећава запремину.

Променљива клима, каква је на Балкану заступљена последњих година, каже Миловић, смета пољопривредницима.

„Често се догоди да сезона цветања крене у фебруару јер буде много топлије, али у марту опет буде мраз и то уништи биљке у вегетативном периоду", додаје он.

Климатске промене уносе нестабилност и утичу на квалитет живота људи, сматра Миловић.

„Повећава се смртност код хроничних болесника, повећавају се и трошкови система за хлађење, што ствара притисак на енергетских систем".

Оборени рекорди

У Северној Америци забележен је најтоплији јун од када постоје мерења, објавили су из Програма за посматрање Земље Европске уније.

То можда није толико чудно, када се погледају рекордно високе температуре у Канади и Сједињеним Америчким Државама.

Оно што ипак јесте чудно је да је и Европа овог лета добила други најтоплији јун у историји мерења, без обзира на кишу која је падала данима у неким деловима Старог континета. Климатски стручњаци кажу да налази указују на застрашујућу ескалацију екстремних температура.„Навикли смо да сваке године бележимо високе температуре у појединим деловима широм света", каже професор Питер Стот из Метереолошке станице Велике Британије.

Каже да оно што метеоролози попут њега сматрају шокантним није да свет доживљава више врућина, већ да се температурни рекорди све више руше с тако високим температурама.

„Промена климе се осети"

Данијела каже да неће напустити Кипар и да се сада осећа сигурно.

„Навикли смо већ да киша не пада од априла до новембра", каже она.

Истиче да би људи требало више да воде рачуна јер се овога пута на Кипру испоставило да је за пожар одговоран човек.

Дара каже да се, за десет година колико живи у Канади, „промена климе осети".

„Некада смо се жалили колико је топло у Србији током лета, а сада је Ванкувер од умерене и пријатне климе постао место у којем је јако тешко пребродити изнанадни топли талас", каже Дара.

„Људи једноставно нису припремљени".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]