Интернет и хакери у Србији: „Нисам веровала да тако нешто може да се деси обичном човеку“

„Била сам у агонији, нисам могла да верујем да тако нешто може да се деси обичном човеку", овако Јована Вујановић из Панчева започиње причу о томе како јој је хакован лични Фејсбук налог.

Непознати хакер је у мају 2020. године онемогућио Јовани приступ Фејсбук налогу и за то време од њених пријатеља, породице и познаника у њено име тражио податке са кредитне картице.

Он је то чинио под изговором да је Јовани „картица неочекивано блокирана, а да мора нешто хитно да плати".

Тако су њеним пријатељима са рачуна скинуте суме од 50.000 и 200.000 динара, као и 500 америчких долара, каже она.

Како заштити налоге?

Уколико „password", „qwerty" или „123456789" подсећају на ваше лозинке - време је да их промените.

„Хаковање није ништа неуобичајено.

„Зато је важно да лозинке буду јединствене, односно да сваки налог или уређај има различиту", каже Бојан Перков из Шер фондације за ББЦ на српском поводом Међународног дана лозинки.

Што дужа лозинка, то боље - гласи први савет.

„Најбоље је да буду насумична слова, као и да се користе специјални карактери и знакови интерпункције попут тачке, знака узвика или тарабе", навео је он.

Додатни степен заштите дају бројеви и велика и мала слова.

Тако и Јована оцењује да јој је хакована лозинка била једноставна, без великих и малих слова.

„Пошто ми је Фејсбук поново омогућио приступ налогу, одмах сам ставила јаку лозинку", присећа се Јована.

Ипак, као најзначајнију могућност за заштиту налога, Перков наводи двостепену верификацију.

„Заснива се на томе да осим лозинке, користите још једно средство за потврду идентитета.

„То је једнократни код који најчешће стигне у виду СМС поруке на ваш број телефона", препоручио је Перков.

Осим СМС кода, може да се користи и Гугл аутентикатор.

Шта се десило Јовани?

Непознати хакер је у њено име је послао поруке пријатељима и родбини да јој је картица блокирана и да нешто хитно мора да плати.

Тражио им је податке њихових кредитних картица.

Њени пријатељима и чланови породице су то и учинили, а са рачуна су им скинуте суме од 50.000 и 200.000 динара, као и 500 америчких долара.

Пошто су је позвали да је обавесте да су податке послали, Јована им је објаснила да је реч о превари.

„Најгоре ми је било што нисам могла свима да јавим.

„Објавила сам шта се десило на Линкедину и назвала сам оне чији сам број имала.

Срећом, неки су по порукама препознали да то није мој стил писања и схватили да се ради о превари", присећа се Јована.

Каже да јој најтеже пало што је и са рачуна њене баке скинута одређена сума новца.

Шта треба избегавати?

Компанија за сигурност на интернету СплешДејта (SplashData) објавила је списак најгорих лозинки, сачињен од најзаступљенијих лозинки у 2021. години.

Оне су самим тим најлакше за хаковање, а издвојене су „123456", „123456789", „qwerty", „password", „111111" и „123123".

Осим наведених комбинација бројева и слова у низу на тастатури, Перков напомиње да се у лозинкама не смеју налазити јавно доступни подаци о власнику налога.

„То су, на пример, имена укућана, деце или кућних љубимаца.

„Било шта до чега се може доћи нагађањем или лаком претрагом на интернету, друштвеним мрежама или јавно доступним местима.

Људи остављају много података о себи јавно, а да често тога нису ни свесни", каже Перков.

Такође, неопходно је избегавати сваки сервис сумњивог порекла, додаје Перков, за који се не зна ко га је направио и којим поводом, поготово уколико тражи приступ преко Фејсбук или Гугл налога.

Шта је „мастер" лозинка?

Коришћење другачије лозинке за сваки налог ипак не мора да буде ноћна мора за све који желе да чувају приватност.

Посебни „менаџери за лозинке" то раде за вас.

„Довољно је да имате само једну дугачку, квалитетну лозинку коју ћете да користите за откључавање свих осталих лозинки.

„Програми као што су КиПас (KeePass) и КиПасИксЦе (KeePassXC) стварају фајл на рачунару који чува све лозинке, а може да му се приступи само помоћу 'мастер' лозинке", објашњава Перков.

Шер фондација је припремила и алате за дигиталну безбедност, односно сет корисних савета како поступати приликом инцидената на интернету или проблема са веб сајтом, налогом или уређајима.

Наведени су кораци који могу да олакшају ситуацију и санирају штету, уколико је то могуће.

Јована Вујановић из Панчева је овај пут имала среће - штету су санирале банке и Фејсбук.

Неколицини преварених новац је враћен, а Јовани приступ налогу на овој друштвеној мрежи.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]