Животна средина и рециклирање у Србији: „Рецикломати" претварају отпад у кредит за превоз, телефон или донацију

У Кнез Михаиловој улици у строгом центру Београда пролазници загледају необичан апарат.

Бојана Топић застала је испред такозваног рецикломата док се шетала са породицом и изненадила се иницијативом за смањење загађења животне средине.

Заједно са радозналом ћеркицом убацила је пластичну флашу да би видела како апарат функционише.

Девојчица је кренула руком ка апарату да провери да ли је „све појео".

Одједном, захвални апарат је узвратио - награда од пет динара.

Препустила је ћерки да одлучи коме ће награда отићи - новац је добио Фонд за младе таленте града Београда.

Ово је одлична иницијатива и требало би свакако да рециклирамо свакако, а не да бисмо добили награду, каже Бојана Топић за ББЦ на српском.

„Морамо да се променимо и да престанемо да купујемо пластичну амбалажу", сматра она.

Додала је да би свака општина требало да има сличан апарат, али и да се врате решења као што су млеко које се доставља у стакленим боцама.

„Међутим, један човек или једна репортажа то неће променити", навела је Топић.

Како функционише рецикломат?

У означено место на апарату се убаци празна амбалажа.

То може бити пластична или стаклена флаша, лименка, третрапак.

Када убаците амбалажу, машина вас награди - за пластичну флашу пет динара, за стаклену флашу четири динара, а за лименку или тетрапак по три динара.

Добијени износ може да се претвори у кредит на Бус плус картици за градски превоз и минуте и поруке код одређеног мобилног оператера.

Осим тога, новац може да се донира фондацији „Новак Ђоковић" и Фонду за младе таленте града Београда.

Студент Економског факултета Немања Симић каже је да је ову праксу видео и у Шведској и Немачкој.

„Посебно ми се допада могућност донирања.

„Средства могу да се искористе за лечење деце", рекао је за ББЦ на српском.

Додао је да оваква акција подиже свест о важности рециклаже и заштите животне средине.

Шта је идеја?

„Желимо да подигнемо свест грађана о преради отпада јер је то једна од кључних ставки везаних за смањење загађења животне средине", рекао је заменик градоначелника Београда Горан Весић.

У Рецикломате људи могу да убаце разне врсте амбалаже и у зависности од тога која врста је у питању, зарадиће између три и пет динара.

Весић каже да сви треба да постану свесни да готово сваки вид отпада има неку вредност.

„Велика већина отпада може да постане друга вредност - директно преко рецикломата или као прерађен отпад од чега ће настати нешто корисно.

„Бацањем отпада загађујемо животну средину, а можемо да урадимо много корисније ствари", рекао је Весић.

Нада се, каже, да ће Град у блиској будућности обезбедити још рецикломата и да нема разлога да грађани не прихвате ову идеју.

Колико отпада производимо?

Подаци Агенције за заштиту животне средине Министарства заштите животне средине показују да се у Србији годишње генерише више од 11 милиона тона отпада.

Комунални отпад, у који спада све што се баци у кућну или јавну канту за смеће, чини 2,3 милиона тона.

У 2019. години, у Србији је произведено 338 килограма комуналног отпада по глави становника.

Од 2017. до 2019. године од 831.000 тону комуналног пластичног отпада, у Србији је рециклирано 14.000 тона, односно два одсто, показује истраживање о управљању пластичним отпадом Државне ревизорске институције.

Више од 85 одсто отпада се одлаже на предвиђеним депонијама.

Међутим, око 15 одсто комуналног, и других врста отпада, одлази на дивље депоније којих широм земље, према последњим подацима, има 1.984.

Пензионер Ненад Лепојев рекао је за ББЦ на српском да је „рецикломат" требало поставити одавно.

„Људи бацају све у канте за ђубре и не зна се шта се даље дешава. Ово је ипак усмерено."

Он истиче да је важно да људи имају стимуланс за прикупљање зато што то изискује посебан труд.

Крагујевац је, за сада, једини град поред Београда који је увео овакав апарат.

Први рецикломат постављен је у Кнез Михаиловој 28. априла, уз најаву да ће до краја дана бити постављено још осам истих апарата.

Представница компаније „Глобалтел", која је покренула иницијативу за рециклирање, Александра Шмит навела је да ће у року од две недеље Београд имати 25 „рецикломата" на различитим локацијама, преноси Данас.

Акција ће трајати три месеца.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]