Животна средина,: Биофилтер, изум сврљишких ученика како да опушци буду разградиви и из њих никне биљка

Колико пута вам се десило да шетајући градом приметите на зеленој површини велики број опушака од цигарета које је неко можда бацио претходне ноћи после журке на отвореном у парку?

Али група средњошколаца из Сврљига је на такмичењу у оквиру Недеље ученичких компанија осмислила начин како да опушци постану „зеленији".

Ученици су направили посебне филтере који могу да се разграде у земљи и уједно, садрже семе биљке.

Такви пикавци би, тврде ђаци, смањили загађење у природи, јер из њих могу да никну младице.

„Гледали смо да направимо неки производ који ће да очисти нашу животну средину.

„Србија је на водећем месту по броју попушених цигарета, и остаје превелики број опушака", каже за ББЦ на српском Анђела Николић, ученица другог разреда гимназије у Сврљигу.

Према њиховим информацијама, реч је десетинама милиона цигарета дневно, што је годишње више милијарди опушака.

Број пушача у Србији старијих од 15 година је 2,8 милиона - проценила је 2019. Светска здравствена организација.

„Само поред наше школе има много опушака бачених, на које можете наићи на сваком кораку.

„Чињеница је да на једном метру квадратном може се наћи и до 128 опушака", истиче Анђела, која је и генерална менаџерка компаније Биофилтер.

Ова бројка од 128 пикаваца објављена је у научном истраживању из 2019. године, на основу ипитивања околине Кембриџа у Великој Британији.

Екипа коју, поред Анђеле, чине још четворо ученика сврљишких школа, у октобру је дошла на идеју да такво стање бар мало промени.

Они су сви различитих узраста и смерова - Теодора Божиновић је други разред туристичко-хителијерски смер, Тадија Ристић је трећи разред, смер машински техничар, а Тања Васиљевић и Урош Жикић су матуранти у Економској школи.

Заједнички им је предузетнички дух.

Како Анђела каже, заједно су и осмислили да филтере праве тако да буду биоразградиви, а да уједно у себи садрже семе биљке.

„Потребно је да семе буде мало да би могло да стане у филтер.

„Не гарантујемо да ће свако семе да никне, али поента је да ће тај филтер свакако да се разгради и неће сметати биљкама да расту", каже ова 16-годишњакиња.

Она је генерална менаџерка компаније и најмлађа запослена, а поделом послова добила је и да биљке расту код ње.

„То је моја мини башта, залијем их на два три дана, јер семену треба вода.

„Конкретно, детелини треба два дана да никне", описује.

У филтере су ставили четири врсте семена - траву, детелину, чија семе и босиљак.

Такви филтери би на тржишту били скупљи од обичних, али „зеленији".

Пикавци ометају раст биљака

Одбачени опушци цигарета могу ометати раст биљака, показало је истраживање, о ком је писао ББЦ Њуз 2019.

Студија коју је водио Универзитет Енглија Раскин утврдила је да је присуство опушака у земљи смањило успех клијања детелине за 27 одсто

Код траве је тај проценат нешто мањи 10 одсто.

Процењује се да се широм света баци 4,5 милијарди опушака сваке године што их чини најраспрострањенијим обликом загађења пластиком на планети, наводи се у студији.

Већина их садржи филтер направљен од целулозног влакна, врсте биопластике.

Како ради компанија?

Скромно, али сложно.

„Немамо рачун, сами финансирамо све што радимо, школа нам је помогла да набавимо налепнице за паковање и имамо учионицу професора Милана, где радимо са још једном компанијом", описује Анђела.

Ментор им је професор Милан Николић, који предаје економску групу предмета.

Програм описује као „побољшану симулацију стварног пословања".

„Они кроз ученичку компанију уче о предузетништву и тржишној економији, формирају ученичке компаније, унутар којих деле функције.

„Ученици и осмишљавају производ или услугу коју могу понудити тржишту, а да уједно решава неки проблем и буде исплатива", наводи Николић за ББЦ.

„На крају треба да створе нешто опипљиво и то је заиста феноменалан програм који се спроводи у целом свету", додаје.

Програм се спроводи у форми такмичења.

Очекује их републички ниво.

У конкуренцији је било више од 250 ученика и 50 ученичких компанија из 19 градова из свих делова Србије.

Они су жирију и публици представили идеје, а 20 победничких тимова из пет региона, по четири из сваког, биће учесници националног финала.

Победник ће представљати Србију на европском такмичењу најбољих ученичких компанија.

Ова такмичења спроводи организација Достигнућа Младих уз подршку парнтера: УСАИД Србија, Министарства привреде, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и компанија Ман пауер груп и Телегруп.

Млади Сврљижани су све радили сами, наглашава њихов ментор.

„Ја сам им само био ту као ветар у леђа, јер то су феноменална деца са одличним идејама које треба подржавати.

„Јако је битно да су током тог програма они научили како да препознају пословне прилике и то им је важно и кад изађу из школе", каже Николић.

Научили су да пишу бизнис планове, додаје он, што је важно за све бизнисе, независно од такмичења.

„То је екипа са огромном синергијом, која готово плени.

„Они су увек насмејани, раде, вољни да пробају нешто ново и да науче", с поносом каже професор.

Прошле године - погаче за пчеле

Ово није први пут да су млади Сврљижани постигли запажени успех на такмичењу Недеља ученичких компанија.

Прошле године су неки од њих осмислили погаче за пчеле.

„То су биле погаче за прихрану, лек и заштиту.

„Продавали смо их и поклањали пчеларима којих има доста у Сврљигу, да бисмо видели хоће ли то пчеле да користе и испоставило се као јако ефикасно решење".

Са тим производом победили су на регионалном такмичењу и били трећи у Србији.

„Обичне погаче су направљене од шећера, са малом концентрацијом меда, што је штетно.

„Ми смо смањили проценат шећера, повећали количину меда и додали лековито биље, по ком је Сврљиг такође познат", додаје Анђела, са поносом.

Њеном колеги Урошу, који је укључен и у пројекат Биофилтер, пчеларство је хоби.

Како сада развијати бизнис током онлајн наставе?

Преко апликације Зум, одговара млада менаџерка.

„Било нам је баш занимљиво, без обзира на онлајн настава, ми смо се лепо провели.

„Јачамо тимски дух", кроз осмех поручује.

Привукли су и пажњу бројних медија у Србији и региону, што, признаје, нису очекивали.

„Нама је све ово јако шокантно, ми као неко из мале средине нисмо свесни шта се дешава", додаје Анђела.

Писала им је и жена која је желела да уплати новац за даљи рад, али одбили су.

Биофилтере и даље нису патентирали.

„Нама, једноставно, тај новац сад не треба.

„Не можемо да причамо о будућности, јер желимо да завршимо факултете, не знамо где ће нас путеви одвести", увиђа.

Са тим је сагласан и њихов ментор.

„Питање је шта ће они даље радити с овим, али су пробудили свест код људи о томе шта се заправо дешава.

„Можда то што су они смислили већ негде постоји, планета је огромна, али на територији земаља региона тога нема, а циљ ученика и целог програма је да се делује локално", истиче професор Николић.

„Сигурни смо да је ово нешто што може да промени свет и планету", закључује Анђела.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]