Србија и црква: Шта значи избор Порфирија на место патријарха Српске православне цркве

Нови, 46. поглавар Српске православне цркве је досадашњи митрополит загребачко-љубљански Порфирије, објављено је на сајту Цркве.

Он је изабран на заседању Светог архијерејског сабора у четвртак, 18. фебруара 2021. године, које је први пут бирало патријарха у крипти Храма Светог Саве.

На месту патријарха наследио је Иринеја, који је преминуо од корона вируса 20. новембра 2020. године.

Ово је веома добар избор патријарха, оцењује теолог Јован Благојевић за ББЦ на српском, који владику Порфирија и лично познаје.

„Он припада тој млађој генерацији која се боље разуме и у савремене технологије и начине комуникације са људима.

„То ће бити први резултат, можда, да ће Црква почети на разумљивији начин да комуницира са јавношћу", наводи Благојевић.

За новоизабраног патријарха СПЦ Благојевић каже да је доста предузимљив и очекује да „да нови замах многим дешавањима".

„Неће се везивати само за изградњу храмова, већ на рад са људима што очекујем да буде тежиште његовог деловања", додаје теолог.

Осим митрополита Порфирија, у најужем апостолском жребу били су и епископ бачки Иринеј и епископ бањалучки Јефрем, пренео је РТС.

Ко је Порфирије?

Порфирије (световно Првослав Перић) рођен је у Бечеју, 22. јула 1961. године.

До избора за патријарха био митрополит је загребачко-љубљански.

Био је и председник Савета Републичке радиодифузне агенције (од 2008. до 2014. године), телу које треба да регулише понашање емитера.

Основну школу је завршио у Чуругу, а гимназију у Новом Саду.

Богословски факултет у Београду завршио је 1986. године, а годину дана пре тога замонашен је у манастиру Високи Дечани.

По завршетку факултета отишао је на постдипломске студије у Атину где је остао до 1990. године.

По благослову епископа бачког Иринеја, 6. октобра 1990, отишао је у манастир Ковиљ.

Тамо је 21. новембра 1990. године постављен за игумана.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је 14. маја 1999. изабрао за викарног епископа јегарског при Епархији бачкој.

Одбранио је докторску дисертацију „Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу Светог Јована Златоуста" на Богословском факултету Универзитета у Атини (2004).

Годину дана, од 2010. до 2011. године, био је епископ војни, а затим координатор за сарадњу Српске православне цркве и Војске Србије, од тада се опремају храмови у касарнама и одржавају литургије.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је на заседању 24. маја 2014. изабрао за митрополита загребачко-љубљанског.

Одликован је орденом Светог Игнатија у Шведској фебруара 2016. године.

„Нећу се бавити странчарењима, Косово је завет"

Порфирије је уведен у звање патријарха у петак, 19. фебруара у Саборној цркви у Београду.

„Молим се Богу и молим све вас да ме подржите, да велики одговорни задатак који је овим свештеним чином стављен пред мене и положен на моја нејака плећа изнесем радосно, да као 46. по реду патријарх, а 57. поглавар наше цркве будем скромни наследник мојих светих претходника", рекао је Порфирије у првој беседи.

Поручио је да жели да „наша света СПЦ свугде где јесте живи пуним плућима" и да „сваки православни хришћанин живи истинску слободу".

„Постављен сам да чувам и обнављам спомен на труд, жртву и мученичко страдање Цркве Божје, коју су поднели моји свети претходници.

„Нама је остављен узвишени циљ да ходамо стопама мудрости патријарха Германа, да идемо стазама светости патријарха Павла и да будемо чеда патријарха Иринеја у великом подвигу миротворства", рекао је Порфирије.

Истакао је да није првенствени задатак цркве да ствара боље услове за живот, да се труди да решава било коју врсту социјалних, политичких, психолошких и сваких других проблема.

„У цркву долазимо на свету литургију, да бисмо дотакли крст Христов, то је основни задатак цркве, зато постоји у свету. Све друго поменуто, само по себи као продукт примарног уверења, биће обасјано", нагласио је нови српски патријарх.

Напоменуо је да се током служења неће руководити парцијалним интересима, странчарењем, парцијалним бављењем политиком.

О Косову

„Косово је за нас завет, који је везан за Нови завет. Отуда је Косово за нас мит, пупчана врпца која нас повезује са нашом духовном историјском колевком, суштином нашег идентитета, Косова је у нама, у нашима светињама, у ћирилици", рекао је патријарх Порфирије.

О пандемији корона вируса

Позвао је све да буду снажени и трезвени и да „не дозволимо да овлада страх".

„Сваки здрав човек може бити много гори вирус. Човек је једини вирус у свету који чини дебалансе у свету који је Бог створио.

„Да покаже колико смо међусобно повезани и једни на друге упућени и колико међусобном пажњом можемо победити ову пошаст, пре свега пошаст греха и болести", нагласио је патријарх у првој беседи.

У коректним односима с Вучићем

На избор Порфирија није пресудно утицао политички фактор, односно председник Александар Вучић, уверен је теолог Благојевић.

„Не бих могао да кажем ништа осим тога да су (Порфирије и Вучић) у коректним односима, а односи на том нивоу треба да буду коректни.

„Не верујем да је он Вучићев избор, као што не мислим да је председник могао да има пресудну улогу ко год да је изабран".

То је више била фама стварана од неких епископата или медија, додаје.

„Сматрам да је ово поприлично самосталан избор цркве, иако је било различитих лобирања.

„Мислим да је Вучић могао неке себи ближе личности да покуша да прогура на то место", истиче Благојевић.

Мостови између Срба и Хрвата

У готово свим интервјуима владика Порфирије је са места митрополита загребачко-љубљанског говорио о жељи да „гради мостове".

Односе Срба и Хрвата ставио је једном приликом у контекст Шопенхауерове приче о два бодљикава прасета која морају бити довољно близу да им буде топло, али истовремено и довољно далеко да се међусобно не избоду, пише у колумни Хрвоје Класић, професор Филозофског факултета у Загребу, за Нет.хр.

Класић је избор Порфирија за патријарха поредио са избором папе Фрање на место поглавара Католичке цркве.

За човека ког назива личним пријатељем, хрватски историчар пише да је „велики човек, интелектуалац, хуманиста и верник", који је односе градио на хришћанским, а не националним или дневнополитичким мотивима.

„Неко ко је градио мостове без обзира на дубину и ширину реке, ко је отварао врата свима, а ни пред киме подизао зидове, ко је властитим примером доказивао да за разговор никад није прекасно, а да је за сукоб увек прерано.

„Неко ко би с нове и још утицајније позиције наставио развијати добросуседске односе двају народа између којих се већ дуго не води рат, али међу којима никако да завлада мир", пише Класић.

О ангажману владике Порфирија у Загребу сличног је става и теолог Јован Благојевић.

„Он је тамо успео да на јако добар начин представи Цркву, јер је био гостујући професор на Католичком факултету Загребачког универзитета", каже.

Остварио је, додаје, добре контакте са врхом Католичке цркве, био домаћин многих екуменских састанака за уједињење хришћана.

„Његов наследник у Загребу ће имати много лагоднију позицију да настави оно што је владика поставио", каже Благојевић.

Москва или Цариград?

У актуелном разилажењу Московске и Цариградске патријаршије због Украјине, нови патријарх СПЦ је вероватно ближи Русима, оцењује теолог, иако се сам владика није много о томе оглашавао.

„Мислим да је у тренутно затегнутим односима ближи Москви, јер је она макар формално, канонски у праву.

„Претпостављам да жели да види да се Цариград и Москва помире и да се крене даље", закључује Благојевић.

Иако је стала на страну Москве, СПЦ није прекинула односе са Васељенском патријаршијом под чијом управом је и Света гора, на којој се налази њен најзначајнији манастир Хиландар.

Сукоб је избио када је Цариград признао аутокефалност Кијевске патријаршије, чему се Москва противи.

СПЦ се прибојава и да би Васељенска патријаршија после Кијева могла да додели аутокефалност другим црквама које је затраже - попут Црногорске или Македонске православне цркве.

Какве су реакције у Украјини?

Свјатослав Коменко, ББЦ Кијев

ББЦ на украјинском подсећа да је СПЦ традиционално блиска Руској православној цркви, али да постоје значајне разлике између владика старије и новије генерације.

Подсећа се и да СПЦ није прекинула односе са Васељенском патријаршијом у Истанбулу, али да не признаје Украјинску православну цркву (УПЦ).

А управо је стварање УПЦ довело да размимоилажења међу православним црквама.

„Већина владика СПЦ стоји на канонским позицијама, а постоје неке које службују у иностранству и имају другачија гледишта.

„Али већина је апсолутно на позиција православља.

„Није то питање љубави према Русији, већ питање верности црквеним канонима", оцењује за ББЦ на украјинском Никола Данилевич, заменик шефа одељења Украјинске цркве за односе са другим црквама.

Одмах по проглашењу, новом патријарху СПЦ стигле су честике од васељенског партијарха Вартоломеја и московског патријарха Кирила.

Ипак, индикативно је да је прес служба РПЦ објавила да патријарх Кирил, не само да је послао писану честитку, већ је телефоном разговарао са Порфиријем.

Архиепископ Николај Балашов, заменик одељења за међуцрквене односе Московке патријаршије, у изјави новинској агенцији ТАСС оценио је да је „новоизабрани патријарх привржен црквеном канону и одбацивању шизми, па и оних које се тичу Украјине".

Додатни фактор је, тврди Данилевич, чињеница да је Порфирије веома близак епископу бачком Иринеју који је један од највећих противиника УПЦ унутар српске цркве.

Поставља се питање онда, зашто је кијевски митрополит Епифаније, послао топлу и срдачну честику Порфирију?

„Од свих кандидата, могло би се рећи да је Порфирије најбоље решење за УПЦ", каже теолог Кирил Говорун, заговорник аутокефалности - самосталности цркве у Кијеву.

Говорун подсећа да Порфирије није говорио уопштено против аутокефалности УПЦ, већ је изразио незадовољство начином борбе за њу.

Чињеница да Порфирија сматрају блиским Иринеју, који је проруски оријентисан, такође не забрињава украјинског теолога.

„Њих двојица нису исти, верујем да ће он изаћи из Иринејове сенке.

„Порфирије је био епископ у неправославној држави, чланици Европске уније и веома је угледан чак и међу политичарима.

„Не може се рећи да је потпуно проруски оријентисан".

Архиепископ Евстратије, портпарол УПЦ наводи да се, судећи по биографији Порфирија, ради о човеку квалитетног теолошког образовања стеченог у Србији и Грчкој.

„Важно је његово искуство у упоставаљању мира током службовања у Хрватској и Словенији.

„То је од њега захтевало да пронађе равнотежу између религиозних и националних питања".

Због свега набројаног, долазак Порфирија на чело СПЦ доноси позитивна очекивања, закључио је архиепископ Евстратије.

Статус кво

У Кијеву, међутим, не очекују никакве оштре заокрете у односу СПЦ према УПЦ.

Претходни патријарх Иринеј учествовао је на прошлогодишњем „аманском састанку" представника цркава, на којем је, како се верује, РПЦ желела да види ко јој је савезник у односу према Васељенској патријаршиј.

Међутим, тај састанак се заправо завршио неуспехом, подсећа за ББЦ на украјинском Андреи Смирнов, кијевски верски аналитичар.

Српска црква није склона заоштравању односа са Васељенском патријаршијом и зато што се Београд плаши да би из Цариграда могло да стигне признање за црногорску и македонску цркву, наводи он.

А епископ Еустратије позвао је пратиоце на Фејсбуку да не честитају Порфирију, „присталици Москве".

Текст је ажуриран 19. фебруара 2021.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]