Фудбал, Звезда - Милан 33 године касније: Колико је магловито било те магловите ноћи на Маракани

Фудбалски дуел Црвене звезде и италијанског Милана увелико се играо у Београду, а око 90.000 навијача црвено-белих било је усред игре глувих телефона.

„Знаш како смо знали шта се дешава на терену? Као на радију, од уста до уста", каже за ББЦ на српском Јовица Ивановић, навијач Звезде који је 9. новембра 1988. године био на стадиону.

„Они који су били тик уз терен, а који су нешто видели, јаве осталима око њих, па се то прошири по трибини и читавом стадиону", додаје.

Разлог је једноставан - Београд и „Маракану" током полувремена прекрила је тако густа магла да се није видео ни прст пред оком, па чак ни то да је Звезда постигла гол.

„Само се чула бука и онда је почело да се прича по стадиону 'гол, гол, гол, 1:0 за Звезду'", присећа се за ББЦ Зоран Маричић, који је такође био ту.

Водила је Звезда, имала играча више и славни Милан, један од највећих тимова тог доба, био је пред понором.

Међутим, имали су италијански росонери тог дана, кажу звездаши, маглу уз себе - меч је прекинут и одложен за сутра.

Одиграла је Звезда током година много великих утакмица, али мало је већих од миланске трилогије, јер много историје је стало у та четири сата фудбала.

„Никада то нећу заборавити, то су најузбудљивији и најбизарнији мечеви којима сам присуствовао", каже за ББЦ на српском Мишко Билбија, навијач црвено-белих.

Како је све почело?

Тог 9. новембра 1988. године Јовица Ивановић и Зоран Маричић заједно су се, као и увек, упутили ка стадиону Црвене звезде.

Фудбалери црвено-белих претходно су у Милану, пре свега захваљујући Драгану Стојковићу, изборили одличних 1:1, па су се многи надали да би Звезда могла да избаци италијанску екипу из Купа европских шампиона.

Неколико сати пред утакмицу Јовица и Зоран ушли су на северну трибину, нашли место и нервозно чекали почетак.

„Тада на северу није било седења, већ су по целој трибини биле шипке и циљ је увек био сести иза њих - тако ти талас масе не може ништа", наводи Маричић.

„Али да би сео ту мораш први да уђеш на стадион, чим се отворе капије и чекаш два-три сата да утакмица почне", додаје он.

Звезда је на реванш изашла без Роберта Просинечког и Митра Мркеле, док је Милан био без Руда Гулита, који је уз земљаке Холанђане Марка ван Бастена и Франка Рајкарда, представљао прави страх и трепет.

На стадиону је, процењује се, било око 90.000 људи, а Билбија је био на западној трибини.

„Два дана пред меч било је нешто шугаво време, али када је почела утакмица нормално се играло. Није било претерано магловито", каже он.

„Прво полувреме је прошло потпуно регуларно, није било бог зна како ведро, али је било ок".

Онда је дошао тај 45. минут - судија Паули је одсвирао крај првог полувремена, дајући знак играчима да оду на одмор, а магли да почне перформанс.

„После тих 15 минута видео сам само аут линију и помоћног судију. Ништа више… Апсолутно ништа, а седео сам у нижим деловима трибине", наводи Билбија.

„Они који су били на врху нису видели ни атлетску стазу".

Играчи су изашли на терен и сви су очекивали да ће судија Паули одмах прекинути меч.

Међутим, игра је настављена.

Гол који нико није видео

Велике проблеме је имао и чувени спортски коментатор Милојко Пантић.

„Магла је тако густа да не видим бројеве играча и не могу вам рећи да ли је било измена у једном или другом тиму", каже он у телевизијском преносу.

Све је било потпуно сиво од магле, док су Пантић и навијачи црвено-белих покушавали да разазнају шта се дешава на терену.

„Једини вид комуникације била су деца која су поред терена додавала лопте - кад се нешто крупно деси они реагују, па ти што су их видели реагују на то и онда се то полако шири", присећа се Билбија.

„Било је ужасно узбудљиво. Бизарна ситуација - 90.000 људи на стадиону буљи у нешто што не виде", додаје.

Ивановића је то подсетило на радио преносе.

„Неки нешто чују шта се десило, па нама јаве и то тако иде од једног до другог. Тотална конфузија. Ништа се није ни видело, ни знало", каже Ивановић.

У једном тренутку ТВ преноса - који заправо ништа није преносио осим сиве боје - зачуо хук са трибина.

То може да значи само једно - Звезда је повела у 50. минуту.

„Укључујемо колегу Душка Кораћа да нам каже ко је стрелац тог гола", прича Пантић у 50. минуту утакмице, док на екрану за који трен стиже успорени снимак камере која се налази одмах иза гола.

„Дејан Савићевић", виче Пантић чим је то видео.

„Драган Стојковић", виче млади Кораћ са атлетске стазе.

Гол је ипак постигао Савићевић - који је за тај меч пуштен из војске, а Дарко Панчев није - левом ногом је одлично шутирао и савладао голмана Ђованија Галија.

„Нико то није видео. Чујеш дечицу како вриште и полако долази хук ка теби, део по део стадиона то прихвата и схвата да је Звезда дала гол", каже Билбија.

„Само се чула бука, није се ништа видело са севера", додаје Маричић.

Стадион се заорио тек када је службени спикер саопштио да Звезда води, каже Пантић у преносу.

У међувремену је Милан остао и са играчем мање.

„Сећам се тога - буљиш у маглу и одједном се види како из ње излази Вирдис", каже Билбија.

„Никоме није било јасно због чега и онда се прочује од деце по стадиону да је добио црвени картон и креће радост".

Био је Милан тада у нокдауну, али имали су моћног савезника - десетак и кусур минута после Савићевићевог гола меч је прекинут.

„Сви су одмах псовали Италијане, како увек тако прођу, нађу неки начин да се промувају", каже Ивановић уз осмех.

Магла и Сунце

Александар Јанковић, касније тренер Звезде, који је тада скупљао лопте поред терена, у интервјуу за Моцарт спорт

То је била Црвена звезда - да видиш из непосредне близине Ван Бастена, Анчелотија, Тасотија, Барезија.

Некако смо сви веровали да ћемо проћи.

Посебно што су они ушли полако у нервозу.

Била је то утакмица из пакла за њих, ма колико били јаки. Сусрели су се са крвницима, фактором Маракане. Та магла, та магла... Она је села на траву током полувремена.

Још доле са тартана се нешто и видело, али када је Дејан Савићевић дао гол, по хуку сам осетио да се ништа не види.

Скочили су само доњи делови севера и доњи део запада ка северу.

Две трећине стадиона није видело погодак.

Знали смо да ће сутрадан бити тешко и да ће Милан на тај меч гледати као на другу шансу, која им се ненадано указала.

Они су те вечери били немоћни да било шта промене, указала им се шанса да васкрсну.

А сутрадан небо у Београду чисто, као да је мај.

Сунце сија.

После меча

Навијачи Звезде кажу да су после меча били прилично збуњени.

„Сећам се да смо током повратка кући разматрали шта је све могуће", каже Билбија.

„Да ли ће утакмица бити поновљена? Од првог или 60. минута? Да ли ће гол бити поништен? Ко ће моћи да уђе на ту нову утакмицу ако буде поновљена?".

Ивановић истиче да нико није веровао да је меч прекинут.

„Сви смо мислили да ће се завршити, да ће проћи две трећине утакмице и да може да се региструје као победа Звезде", каже он.

„И причали смо баш о томе како су Италијани талични, како им се увек намести".

Билбија се сећа да је било и разних теорија како је могло растерати маглу.

„Те војска има суперснажне вентилаторе који су могли да растерају маглу, па то су могли да ураде хеликоптери… Свега је било", каже.

Ипак, једно је било сигурно.

„Одмах по прекиду је била општа паника, сви су по џеповима тражили где им је улазница, јер се са истом картом улазило и на нови меч".

Директорски ум

Владимир Цветковић, тадашњи директор Звезде, у интервјуу за Моцарт спорт

Магла је била ненормална и сигуран сам да никада у Београду неће бити тако густа на једном месту.

Данас је исто видим како се са трибина сурвава на терен.

Могли смо само да се нађемо испред свлачионице. Био сам ја ту као представник Звезде.

Разговарали смо, представници клубова и делегат.

Биле су две варијанте - или да се сутра игра, или да се одложи, па да УЕФА одреди нови термин.

Ја сам био да се одложи, јер ако се игра сутра не можеш да продајеш улазнице.

То је била моја идеја као директора клуба који управља новцем. Желео сам да још једном распродам стадион.

Да зарадимо још мало.

Бата Стане (тренер Звезде, Бранко Станковић) је мислио другачије.

Хтео је да се одмах, сутрадан игра.

Код њега је пресудило то што Гулит није играо први меч у Београду, имао је великих проблема са препонама.

Допутовао је, али је био неизвестан, са здравственим проблемима.

Друго, Вирдис је добио црвени картон пре магле.

Били су поремећени, то је Стане приметио и знао је да нам је тај сутрашњи меч шанса.

Да је то та шанса. То ми је и некако суптилно шапнуо.

Наравно, он је тако размишљао, није знао да ће они изаћи у најјачем саставу.

Више никада нису играли у таквом саставу, увек им је неко недостајао.

Трећа утакмица

Дан касније - иста мета, исто растојање.

Звезда против Милана, пун стадион, само је ту овог пута био и Гулит.

„Поновљена утакмица је једна од најшокантнијих које сам икада гледао", каже Билбија.

А тактика Звезде против Милана је и иначе била једноставна - Стојковић и Савићевић напред, сви остали позади.

„Чувена поставка Бранка Станковића са седам бекова", наводи Билбија уз осмех.

Милан је убрзо у шанси, један од фудбалера Звезде покушава да избије лопту, али му она прелази преко ноге и улази у гол.

„Аутогол", виче Пантић у преносу.

Међутим, Горан „Маза" Василијевић је избацује из мреже, иако је барем метар и по прешла гол линију и судија показује да се игра настави.

„Да је тада постојао ВАР нико се не би сећао Василијевића, овако је он легенда", каже Билбија опет уз осмех.

„Јесте, јесте, чист гол је био", додаје Ивановић.

Са тог меча памти се и стравичан судар Роберта Донадонија и Рефика Шабанаџовића, после чега је фудбалер Милана пао у несвест.

Звездин доктор Бранко Нешовић му је тада поломио вилицу, извукао језик и спасао живот.

Ван Бастен потом даје гол главом за 1:0, али онда и Савићевић одлично проналази Стојковића.

„Пројектил, ракета под пречку гола голмана Ђованија Галија. Сада све из почетка", каже Милојко Пантић у преносу.

Заправо, многи се са тих мечева, поред магле, највише сећају Пиксија.

„Тачно, уништио их је и у првој и у другој утакмици. Одрао их је. То се зна и памти", каже Маричић.

„То и они (Италијани) кажу, да их је баш… Правио је магарце од њих", додаје Ивановић.

Ипак, отишло се у продужетке, па и пенале… А зна се шта су они.

Стојковић и Просинечки су погодили, али Савићевић и Мркела нису.

Милан пролази даље.

Ипак без навијача

Више од три деценије касније Милан је поново у Београду, са Златаном Ибрахимовићем.

Корона вирус обуставио је све, па и навијање, иако се протеклих дана спекулисало се да би на мечу Звезде и Милана у шеснаестини финала Лига Европе могло да буде публике.

Надали су се навијачи црвено-белих, из клуба су уверавали да би биле поштоване све безбедносне мере и да нема разлога да 30 одсто стадиона не буде испуњено.

Европска фудбалска федерација (УЕФА) то дозвољава, али је коначна одлука била на надлежнима у Србији.

Из Звезде су тим поводом јавно позвали председника Србије Александра Вучића.

„Верујемо да снагом Вашег ауторитета мажете да нам помогнете да дочекамо велики Милан, са којим имамо дугу традицију међусобних дуела, пред навијачима", наводи се у писму генералног директора Звездана Терзића.

Вучић је одговорио да 30 одсто попуњености стадиона „Рајко Митић" значи велики број људи - око 15.000 - и да ће подржати сваку одлуку Кризног штаба за борбу против епидемије.

Кризни штаб је неколико дана пред меч одбацио сваку могућност присуства публике.

„Не можемо да дозволимо било какво окупљање, па ни на тој утакмици, јер се последњих дана епидемиолошка слика погоршала, а посебно је лоша у Београду", изјавио је епидемиолог Предраг Кон за лист Блиц.

Шта даље?

Даље је поново Милан, као те 1988, али и 2006. године, када су се црвено-бели и црвено-црни такође састали.

Те 1988. росонери су имали једну од најмоћнијих генерација у историји, предвођену чувеним тренером Аригом Сакијем.

У финалу Купа шампиона савладали су Стеауу 4:0, а годину дана касније против Бенфике су одбранили трофеј.

Ипак, навијачи Звезде памте да се моћни Милан те новембарске ноћи у Београду једва провукао, иако је Пикси био лакше повређен, а Дејо са којим килограмом вишка.

Те ноћи су, кажу, почеле златне године Милана, предвођеног Силвијом Берлусконијем.

„После меча Милан је признао да су имали много среће", изјавио је Драган Стојковић пре неколико година у интервјуу за ББЦ.

„Чак и данас када причам са директором Милана Адријаном Галијанијем он се смеје и каже: 'Захваљујући магли у Београду постали смо велики тим'".

„Рођени су у београдској магли", додаје Стојковић.

Звезда је на титулу првака Европе и света морала да сачека још коју годину, а многи се питају да ли би до тога дошло раније да није било магле.

„Да је тада победила и касније освојила Куп шампиона, то би био период од три, четири године када би владала", каже Билбија.

„На почетку тог циклуса био је Милан, а на крају санкције и распад државе, па Звезда није могла баш све да прикаже, али заиста је та генерација била феноменална".

Ипак, навијачи Звезде који су говорили за ББЦ сматрају да ће се онај меч из 1988. тешко поновити.

„Колико памтим Маракану, а идем тамо већ 40 година, то је тада било и никада више", каже Маричић.

„Само се спустила, ни од куда", додаје.

Временска прогноза за Београд, 18. фебруар, каже да ће бити око 12 степени Целизијусових, уз влажност ваздуха 50 процената.

Падавина не би требало да буде.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]