Књижевност и Србија: НИН-ова награда за роман године Светиславу Басари

Писац, бивши амбасадор Србије и колумниста Светислав Басара добитник је 67. НИН-ове награде за најбољи роман на српском језику.

Басара је добио једно од најпрестижнијих домаћих књижевних признања за роман „Контраендорфин", а у конкуренцији је било још шест дела.

У најужем избору били су и романи - „Слобода говора" Владана Матијевића, „Што на поду спаваш" Дарка Цвијетића, „Људи без гробова" Енеса Халиловића, „Прекрасне рушевине" Сава Стијеповића, „Ништа није ничије" Бојана Савића Остојића, као и „Под оба сунца" Огњена Спахића.

Петочлани жири који је доделио награду чинили су књижевна критичарка Марија Ненезић, песник Бранко Кукић, књижевник Иван Миленковић, песник Марјан Чакаревић и новинар Теофил Панчић.

„Басарин роман сачињен је од немогућих сцена и недопустивих закључака, којима се претресају темељи не само Србије, него и савременог света уопште.

„Овим романом читалац се изводи из зоне комфора", наводи се, између осталог, у образложењу жирија које је на онлајн конференцији прочитао председник жирија Теофил Панчић.

Због епидемиолошке ситуације церемонија проглашења победника одржана је путем Зума.

У ужем избору било је 17 дела, међу којима и роман „Сироти мали ратови" Уроша Димитријевића, новинара ББЦ на српском.

За 67. НИН-ову награду конкурисало је укупно 212 дела.

За „Контраендорфин" гласали су Кукић, Миленковић и Чакаревић. Марија Ненезић се определила за роман „Што на поду спаваш", а Теофил Панчић гласао је за „Под оба сунца".

Басара је сада двоструки лауреат НИН-ове награде.

Претходно је признање освојио за роман „Успон и пад Паркинсонове болести" (2006), а био је и у најужем избору за ову награду са романом „Мајн кампф" (2012).

Радња романа

Кроз исповест извесног Стојковића, сликара који је престао да слика, у тренутку када предосећа свој крај 2009. године исповеда се наратору Калоперовићу и постаје му нека врста водича кроз (алтернативну) историју Србије од Другог светског рата до тренутка када разговарају.

У овом, како наводи издавач романа Лагуна, „врхунцу Басариног опуса у демонтирању српских митова", исписаном кроз Басарин препознатљив стил, кроз иронију, хиперболе и гротеску, ликови су и фикционализоване историјске личности попут Иве Андрића, сликара Мира Главуртића, Милована Ђиласа.

Шта је рекао Басара?

Мањим делом јесам, али већим делом нисам очекивао да ћу добити Нинову награду, рекао је Светислав Басара по објави да је добио НИН-ову награду.

„Сумња ми је била већа од наде. Моји романи се повлаче по изборима за Нинову награду од 1989. године, улазили су и у најужи избор, а од тих 39 година добио сам је, ево, други пут.

„Већа је у том смислу шанса да се не добије него да се добије", наводи Басара, преноси Н1.

Контраендорфин, име награђеног романа, објашњава као„хормон несреће".

„Контраендорфин је термин из фиктивне ендокринологије, хормон је несреће, и њиме се објашњавају узроци посртања у историји, дакле као да нису последица историјских околности, него као да нам је потребна медицинска помоћ", рекао је Басара уз осмех.

Реаговања

„Није ми изненађење, јер је Светислав Басара има континуитет у квалитету, не постоје осцилације које би могле да нас зачуде, у случају када му се додели нека награда", каже уредник портала Глиф и писац Данило Лучић за ББЦ на српском.

Додаје да са таквим опусом и присуством у књижевној и друштвеној сцени, Басара заслужује да буде двоструки лауреат.

„У његовом раду не постоје јасне фазе, само мали помицаји, ту се увак ради о нијансама.

„Још од фамозне "Фаме о бициклистима" он је веран својој поетици, увек сатирички настројен, критичан према друштву кроз честу употребу алтернативне историје, гротеске и цинизма.

Он, додаје Лучић, нема проблем да се „обрачунава" са великим фигурама из наше историје као што у овом роману Иво Андрић.

„Сетимо се да је Басара некад био и велики противник и критичар Вукове реформе језика. То нам потврђује да он има смелости да преиспитује 'неупитне' вредности.", каже Лучић.

Биографија Светислава Басаре

Рођен је у Бајиној Башти 21. децембра 1953. године

Аутор је више од 40 књижевних радова, романа, новела, књига прича, есеја, драма и кореспонденције (у два тома са Миљенком Јерговићем).

За роман „Фама о бициклистима" добио је награду „Жељезаре Сисак".

Добитник је „Нолитове награде" за књигу „Монголски бедекер".

Роман „Успон и пад Паркинсонове болести" донео му је Нинову награду за роман године 2006, као и награду Народне библиотеке Србије за најбољу књигу од 25 најчитанијих у мрежи народних библиотека Србије у 2008. години и награду „Лаза Костић" 2007. године.

За роман „Анђео атентата" добио је 2015. године награду Српског књижевног друштва „Биљана Јовановић" и награду „Исидора Секулић".

Први је добитник награде Фонда „Борислав Пекић".

Као колумниста листа „Данас", добио је 2010. године награду „Станислав Сташа Маринковић".

Његов роман „Мајн кампф" ушао је у најужи избор за Нинову награду 2012. године.

Басара је био амбасадор СР Југославије од 2001. до 2005. године на Кипру.

Од недавно је колумниста листа „Курир".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]