Корона вирус и Србија: Зашто нема новог карантина упркос расту броја оболелих од Ковида-19

Више хиљада заражених и десетине мртвих постали су свакодневни биланс новог таласа корона вируса, па ипак, потпуног затварања и строгих мера попут оних на почетку пандемије вируса корона нема.

Почетком априла 2020. године, број заражених у Србији сваког дана кретао се између 350 и 500, а број жртава ретко је био већи од једноцифреног,

Ипак, сваког викенда на снази је био целодневни полицијски час - током радне недеље од касних поподневних до раних јутарњих сати.

„Нема попуштања, слушам шта кажу лекари, а они су за то да се још две недеље продужи забрана кретања", навео је тада председник Србије Александар Вучић.

Почетком децембра, број заражених у Србији креће се и до 8.000 људи, док је преминулих неколико десетина сваког дана.

Безбедносне мере су пооштрене, али потпуног затварања нема - због чега?

„Потпуни карантин сам по себи није препоручљив и не сматра се за добро решење", каже за ББЦ на српском епидемиолог Предраг Ђурић.

„Такође, постоје негативна искуства из пролећа, када је та мера веома дуго и ригорозно спровођена, па је дошло до реакције грађана", додаје.

Привреда

Најчешћи разлог који се помиње у јавности је да ново затварање држава не би могла економски да поднесе.

Вучић је недавно изјавио да ће власт прихватити сваку одлуку Кризног штаба, али их је „замолио да схвате да држава мора да исплати и пензије и плате".

„Ако затворимо све у Србији, не знам од чега ћемо моћи било шта да платимо", рекао је Вучић.

Економиста Милан Ковачевић за ББЦ каже да је у Србији, када је реч о утицају короне и безбедносних мера на привреду, „било доста лутања" и „недовољно разумних анализа".

„У неком тренутку је било претераних мера, па су уследили велики кварови у економији, а онда је било да морамо да бринемо о економији, па има превише болесних и умрлих", наводи он.

„Иначе су код нас грешке доста засноване на нетранспарентности - ми ни сада не знамо колико је тачно потрошено због короне, што увећава фреквенцију грешака",

Председник Вучић је почетком епидемије помињао кофере са кешом којима државни службеници купују респираторе по свету, а за шта ће, како каже, поднети извештај кад се све заврши.

Влада Србије је у међувремену донела мере помоћи малим и микро предузећима, док је председник истицао да ће пакет мера помоћи привреди бити вредан око пет милијарди евра.

Ковачевић каже да се држава „понашала као богата" и да је „олако трошила пореске новце".

„Делити по 100 евра сваком одраслом грађанину - у преводу гласачу, јер је било предизборно време - па потрошити на то 600 милиона евра… То је стварно било неразумно", каже Ковачевић.

Током читаве епидемије, државни представници истицали су да ће Србија ове године бити „прва или друга у Европи по стопи привредног раста", што је недавно поновио и министар финансија Синиша Мали.

„Резултати су такви да ћемо ми имати најмањи пад у Европи 2020, односно највећи раст БДП наредне две године", рекао је Мали.

иИстраживање из маја ове године показало је да је у том тренутку 200.000 људи у Србији због корона вируса остало без посла.

Власници и запослени у услужној индустрији - власници кафића, ресторана и ноћних клубова - одржали су протест ове недеље, наводећи да су угоститељи под највећим ударом јер увек њих прве затворе када се пооштре безбедносне мере.

Вучић је 3. децембра рекао да ће хотелијери, угоститељи и туристичке агенције добити од државе исплату по једне минималне зараде у наредних десетак дана.

„Ово ће бити брза исплата за 72.500 људи", рекао је Вучић током гостовања на РТС-у.

Које су мере уведене?

Нове мере су на снази од петка, 4. децембра. Није саопштено докле ће бити на снази.

Кризни штаб је у понедељак, 21. децембра одлучио да продужи радно време угоситељских објеката до 20 часова.

Епидемиолог Предраг Ђурић каже да су нове мере „балансиране и добро одмерене", али да касне месец дана.

„Једна од главних примедби раније била је то што су се све продавнице затварале у 17 часова, па је пре подне увек била гужва - тога сада нема".

„А када је реч о угоститељским објектима, направљен је компромис да не раде викендом, јер је тамо тада највећа гужва".

Ипак, он истиче да је те мере требало донети када се уочило да ће доћи до погоршања епидемиолошке ситуације, а не када је она драстично погоршана.

„У том смислу нема много дискусије да ли су правовремене или нису - требало их је донети средином или крајем октобра, али питање је колико је то реално у пракси".

Корона вирус и лажне вести у Србији

Предраг Кон, епидемиолог и члан Кризног штаба, такође је изјавио да се касни са новим мерама, али да у томе не учествује само медицински део Кризног штаба.

„Од половине октобра је почело прво упозоравање на примену нових мера - медицински део Кризног штаба је упорно инсистирао на пооштравању мера и раније", рекао је Кон.

Премијерка Србије Ана Брнабић убрзо је изјавила да се није закаснило.

„Ситуација је комплексна, па је комплексна", рекла је Брнабић на седници Скупштине Србије, додавши да би ситуација била иста и да су раније уведене мере.

Епидемиолог Ђукић истиче да идеалне мере које потпуно спречавају свако преношење - попут општег карантина - дубоко задиру у слободу и права грађана.

„Са друге стране одсуство свих мера доводи до епидемиолошке катастрофе, тако да је потребно пронаћи прави баланс.

„Једино што је тај баланс требало да буде пронађен још око 20. октобра".

Шта кажу Кризни штаб и здравство

Увођење забране кретања - такозваног полицијског часа - није разматрано на недавним седницама Кризног штаба.

То би, према Коновим речима, изазвало економско и политичко незадовољство.

Зато је направљен компромис.

„Не бих употребио израз закључавање - овде се не ради о ванредном стању, него о ограниченом радном времену", изјавио је епидемиолог Бранислав Тиодоровић, такође члан Кризног штаба, поводом увођења нових мера.

И он истиче да је био за то да се раније уведу нове мере.

„Не бисмо имали Црни петак. Мислим да је то мера која је требало раније да се примени", казао је Тиодоровић.

Велики број купаца је током такозваног Црног петка - последњег петка у новембру када трговци значајно спуштају цене производа - чекао у редовима пред радњама, не поштујући препоручену меру физичке удаљености, а било је и оних који нису носили маске.

„Желимо да смањимо контакте. То нам је основно као задатак, да смањимо ширење инфекције и притисак на болнице", упозорио је Тиодоровић.

Регион и Европа - затварања

Последњих недеља, многе земље су поново увеле ограничења кретања становника у циљу заустављања овог, чини се још јачег таласа ширења вируса корона.

Црна Гора је прво увела полицијски час од 21 сат до пет ујутру, а потом од 19 часова.

Словенија је средином октобра први пут од избијања епидемије одлучила на ову меру.

Од 19 часова до пет ујутру траје и полицијски час у седам косовских општина, међу којима је и главни град Приштина.

У последња два месеца дана, полицијски час је уведен и у Чешкој, Белгији, Грчкој, Италији, као и у Берлину, Франкфурту и Истанбулу.

Протеста и сукоба са полицијом због нових мера било је у неколико земаља.

Јулски протести у Србији

Тог 2. јула на улице Београда прво су изашли студенти.

Протест је организован само неколико сати после изјаве председника Вучића да ће домови бити затворени.

Ннеколико дана касније, после најаве председника Србије да ће бити новог полицијског часа, централне београдске улице испунио је сузавац.

Жестоки сукоби демонстраната и полиције трајали су неколико ноћи у низу - уз један дан мирног протеста када се седело на платоу испред Народне скупштине.

Демонстранти су тада као разлоге учешћа на протестима истицали и „живот у диктатури", спорне изјаве званичника, одржавање избора у време епидемије, као и незадовољство Владом Србије која „која спроводи законе не слушајући и не консултујући никога".

Вучић је после свега тога изјавио да ипак неће бити полицијског часа, иако се он томе противи, а ни студенти нису морали да изађу из домова.

„На саму најаву поновног ограничења кретања избили су протести", каже епидемиолог Ђурић.

„Мислим да је то био јасан сигнал властима да грађани једноставно нису спремни да то још једном толеришу", додаје.

Епидемиолог Ђурић каже да у јавности у Србији постоји „различито тумачење термина затварање".

„Медији са Запада под тиме подразумевају затварање објеката и ограничавање рада, док се у Србији, због искуства из пролећа, под затварањем подразумева затварање људи, ограничавање кретања".

„У највећем делу Европе та мера није била примењивана, сем тамо где је било најдраматичније током првог удара".

Како каже, с обзиром на то да је „Србија била изузетак", потпуна забрана кретања је „сигурно оставила последице по грађане, па је власт врло резервисана".

„Основно је правило у епидемијама и оно на чему инсистира Светска здравствена организације јесте да све мере морају бити минимално ригорозне и максимално поштовати људска права - што у пракси није једноставно.

„Зато већина мера није максимално делотворна, као што би било потпуно затварање, али то је тај компромис који иде на уштрб људских права и слобода".

Текст је ажуриран 21. децембра.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]