Лечење канабисом у Србији: Док се чека легализација у медицинске сврхе, закон не прави разлику између дилера и пацијената

Да уље канабиса не треба озаконити одлучила је пре пет година Радна група Министарства здравља за легализацију канабиса у медицинске сврхе.

Ипак, према проценама, хиљаде пацијената у Србији користи ову биљку у лечењу, и због тога се неки од њих нађу на удару закона под оптужбама за „продају опојних дрога".

Један од њих је и Милош Матејић из Смедерева, отац петоро деце. Радник, никада осуђиван.

„Пробао сам да спасим себе, да бих себи продужио живот и то због моје деце, а не да зарадим. Али је то тешко објаснити на суду", рекао је Матејић за ББЦ.

Крајем 2020, Матејић је првостепено осуђен на три године затвора за производњу и стављање у промет опојне дроге пошто му је полиција крајем 2018. године на тавану и у подруму куће пронашла једанаест тек почупаних биљака канабиса.

Он их је, каже, узгајао да би решио проблем са јетром.

Његова жалба на пресуду је одбачена и добио је позив да се 20. јануара 2021. јави на издржавање казне казне у Забели.

„Знам да не могу да будем слободан јер јесте било биљака за које сам знао да су противзаконите. Казните ме, али не као криминалца, јер то нисам", каже Матејић.

Предлог одбране да се затворска казна преиначи на годину дана није усвојена, али је Матејић личном молбом председнику суда успео да одложи извршење казне до 15. априла, како би се побринуо за породицу коју оставља да живи у тешким условима.

„Остављам породицу скоро без ичега, а мене неће бити три године. То ме највише боли и убија психички", каже Матејић.

У Србији су до данас све иницијативе за измену закона и легализацију марихуане у медицинске сврхе биле безуспешне, док све више земаља у свету, Европи и региону лечење канабисом уводе у легалне токове.

Уједињене нације су скинуле марихуану са листе најопаснијих дрога у децембру 2020. године на основу препоруке Светске здравствене организације и ова одлука која може да има велики утицај на испитивања и коришћење канабиса у медицинске сврхе широм света.

У међувремену у Србији, поседовањe или узгајањe канабиса ради лечења је кривично дело, што додатно отежава положај пацијената и њихових породица, док држава изостаје из игре за део колача на вртоглаво растућем тржишту легалне марихуане и индустријске конопље.

„Моја једина намера је била да останем здрав"

Матејић већ десетак година има повишене трансаминазе у крви - што указује на могуће оштећење или неку болест јетре.

Ишао је код лекара, узимао терапије, али није било побољшања.

У његовој породици је више чланова умрло од карцинома, а Милошев отац је преминуо од рака јетре.

Од депресије и анксиозности Милош пати од средине основне школе, када је, како објашњава, спасао оцу живот после покушаја самоубиства.

Психичко и физичко стање су му се поправили када је пробао уље канабиса које је добио од познаника оболелог од рака, тврди Матејић.

Тада је и почео да истражује како му ова биљка може помоћи у лечењу.

„Решио сам да и ја продужим себи живот. Имам петоро деце, потребан сам им нормалан, свестан и здрав пре свега", каже 37-годишњи Матејић за ББЦ.

Додаје да за биљку канабиса многи знају, али се не усуђују да је користе.

„Док не буде касно, док их доктори не отпусте из болнице да умру, па се тада хватају и уља и свега", каже он.

За куповину на црном тржишту није имао новца ни контакта, па је од самоникле биљке коју је пронашао издвојио семе и посадио га иза куће.

Пре него што је стигао и да осуши и проба узгој - полиција је упала у кућу.

Поред Милоша Матејића, почетком ове године је на три и по године затвора осуђен и Драгољуб Мрђић из Београда.

Он каже да је у кућним условима гајио неколико биљака канабиса због лечења епилепсије.

„Пре узимања канабиса сам имао честе и озбиљне нападе, био сам заиста болестан човек", каже Мрђић, који је у инвалидској пензији тридесетак година.

Прво је пушио, а потом прешао на уље, због чега су му, тврди, епилептични напади готово ишчезли.

Све до хапшења почетком 2017. године.

„Моја једина намера је била да останем здрав, као и да лечим брата и жену", каже Мрђић.

Његов брат близанац болује од тешке епилепсије, а супруга од биполарне депресије и облика шизофреније.

И Матејић и Мрђић жалили су се Апелационом суду са надом да ће пресуде бити одбачене или казне умањене с обзиром на њихове животне околности и мотивацију да узгајају марихуану.

Канабис као лек

Да се конопља користила на нашим просторима као лек откривају старе српске и југословенске фармакопеје с почетка 20. века.

Фармакопеја је званични списак упутстава за апотекаре при прављењу, испитивању и складиштењу лекова и лековитих средстава, које издаје влада или надлежни органи.

Наука се последњих деценија окреће испитивању лековитих својстава канабис сативе, али ова биљка има дугу историју употребе, вероватно хиљадама година уназад.

Све је више нових студија и истраживања која говоре у прилог да канабис, између осталог, помаже у ублажавању мучнине код хемиотерапије, умањивању болова код пацијената са канцером и других болести и стања, ублажавању грчева и бола код мултипле склерозе, лечењу епилепсије, па чак и потенцијалу за смањивање одређених тумора.

Неуролог др Милан Савић, заговорник легализације у медицинске сврхе, предлагао је да се канабис уведе као симптоматска терапија за пацијенте оболеле од малигних и неуролошких болести, јер је „ефикасније и има мање нежељених ефеката".

Од малигних тумора у Србији годишње оболи око 40.000 људи, а умре око 21.000, од епилепсије болује око 70.000, око 9.000 људи живи са мултиплом склерозом.

У канабису могу да се нађу два главна једињења - ЦБД (канабидиол) и ТХЦ (тетрахидроканабинол).

ТХЦ је канабиноид који има психоактивно дејство, а његово уље, односно смола, добија се екстракцијом из цвета марихуане са већим процентом ТХЦ-а. У Србији је илегално.

ЦБД је канабиноид без психоактивног дејства, чије се уље добија екстракцијом из цвета индустријске конопље, који садржи висок проценат ЦБД-а и до 0,3 одсто ТХЦ-а, колико је законом дозвољено у Србији.

Иако је узгој индустријске конопље легалан, екстракција ЦБД уља у Србији није законски регулисана.

Постоје докази да ЦБД може бити ефективан у лечењу неких облика епилепсије и других стања, док доказа о штетности по здравље или изазивању зависности код људи нема, наводи се у извештају Светске здравствене организације из 2017.

Комисија за наркотике Уједињених нација уклонила је канабис са листе најопаснијих дрога усвојене конвенцијом 1961. године на основу препоруке СЗО.

Пре тога, канабис и смола од канабиса били су на истој листи као и хероин, метадон, морфин, опијум и кокаин.

Легализација канабиса у Србији - историјат неуспелих покушаја

Крајем септембра 2014. године у српским медијима осванули су наслови којима је гласно најављивана „легализација марихуане за лечење".

„За све што даје резултате у лечењу, па и за марихуану, Министарство здравља неће правити проблеме да се уведе у медицину", рекао је тада министар здравља Златибор Лончар.

Навео је да постоје студије које показују добре резултате примене канабиса у медицини, али да се неће уводити промене преко ноћи.

Министарство здравља почетком 2015. образује Радну групу за процес легализације употребе канабиса у медицинске сврхе на захтев удружења Лекализација Србије.

Званично је захтев предао неуролог др Милан Савић, директор болнице Свети Сава, рекавши да ће измена постојећег или усвајање новог закона „спасити многе људске животе, а многима обезбедити живот достојан човека и поред тешких болести са којима се боре".

Захтев је обухватао студије и истраживања о дејству канабиса у медицини али и медицинску документацију неколико стотина пацијената који су се канабисом успешно лечили или још увек лече од више врста обољења - тешких карцинома, мултипле склерозе, дијабетеса, глаукома, епилепсије и других.

Ту је био и предлог измене Закона о психоактивним супстанцама, као и неколико успешних модела контроле гајења и примене конопље у другим земљама које су га легализовале.

Радном групом, коју су чинили представници министарства здравља, полиције, правде и других релевантних стручних здравствених и научних институција, председавала је др Даница Грујичић, која је и данас на челу Комисије за психоактивне контролисане супстанце.

Упркос достављеним студијама и документацији пацијената донет је закључак да уље канабиса не треба легализовати јер нема довољно доказа да оно лечи и да је безбедно, те да је „неопходно спровести клиничка рандомизована испитивања на људима".

У Србији је то тренутно немогуће, јер канабис није легалан, што је истакао и доктор Савић.

Министарство здравља поднело је почетком 2016. Агенцији за лекове и медицинска средства (АЛИМС) захтев за регистрацију три препарата - дронабиона, набилона и сативекса, који су на бази канабиса, пренели су тада медији.

Ни Министарство здравља ни АЛИМС нису одговорили на упит ББЦ-ја о томе да ли су ова три лека регистрована у Србији и како је могуће доћи до њих, нити да ли је у плану разматрање измене закона у сврху легализације коришћења канабиса или његових деривата у сврхе лечења.

У наредним годинама, политичке партије Доста је било и Зелена странка подносе Скупштини предлоге Закона за легализацију, који бивају одбијени, као и захтеви да се болеснима омогући лечење канабисом удружења ИРКА упућени властима.

Српски политичари о легализацији

Хапшење због лечења канабисом - последице по здравље и целу породицу

Матејић је приликом хапшења у породичном дому избројао око 15 полицајаца, због чега се осећао „као ратни злочинац".

„Ухапсили су мене и супругу. Ми смо испричали све како јесте, па сам ја отишао у истражни притвор, а супругу, која је тешки срчани болесник, су пустили, 'због деце'", објашњава.

По правилу се у овим ситуацијама оптуженима одређује краћи - или дужи притвор од више месеци, па чак и годину дана.

Управо толико је на захтев тужилаштва у притвору провела Наташа Брашић, активисткиња за легализацију канабиса у медицинске сврхе.

Она је, после смрти мајке од канцера, у башти иза куће посадила око 500 биљака марихуане са намером да их, како каже, „поклања болесним људима који немају новца да набаве уље".

Првостепено је осуђена на четири и по године затвора, а у притвору је провела готово годину дана.

После приговора адвоката Апелационом суду да је притвор ефективно постао казна, пуштена је кући са наногицом - да припрема одбрану и жалбу са слободе.

Они који имају посао, обично га изгубе, као што је и Матејић одмах добио отказ у смедеревској Железари.

Док је био у притвору, породица је у кући остала без струје због неплаћених рачуна.

„Сад радим од јутра до сутра, да могу да сместим породицу у неки станчић са киријом од 50 евра коју ће после моја болесна жена моћи да плаћа, јер немам новца да платим дуг за струју", каже Милош док се дан одласка у затвор приближава.

Из притвора је пуштен после два месеца, током којих је имао два срчана напада, а резултати крви указују на то да је срчани мишић оштећен.

„Престао сам да се лечим канабисом јер се нисам усуђивао нити сам финансијски био у могућности", каже Матејић.

После суђења је добио и повишен притисак и шећер.

Здравствено стање му је сада, уз лекове, углавном стабилно, али живи под стресом и бригом за децу, каже.

„Не остављам им неке услове. Мислим да ће ме то највише оборити психички и да то нећу добро да поднесем", закључује Матејић.

Проблеми у вођењу кривичног поступка и вештачењу

Адвокатица Драгана Вукићевић Аџић бранила је Драгољуба Мрђића, неко време Милоша Матејића и друге ухапшене под оптужбама за производњу и продају дроге.

Запрећена казна за ово кривично дело је од три до 12 година затвора.

Њени клијенти су били тешко болесни људи, који тврде су од канабиса намеравали да направе уље, које би користили за лечење себе или члана породице.

„Наше законодавство и кривични законик апсолутно не прави разлику, тако да су ови људи процесуирани попут продаваца опојних дрога", каже Аџић за ББЦ.

Матејић тврди да је код њега приликом претреса пронађен и нађен и рецепт за прављење уља, али је оптужен за производњу и стављање у промет, а не за узгој или личну употребу - за шта су законом предвиђене ниже казне.

За разлику од слика приликом упада полиције у станове или лабораторије нарко-дилера, код Матејића није било специјалних лампи, вентилатора, пакета дроге, оружја и новца.

Тек почупане стабљике канабиса које је узгајао у неконтролисаним условима нису биле осушене, нити је од њих одвојен цвет, те се не може извући закључак да је почео са процесом производње, написао је у жалби његов адвокат.

Заплењена је и мања количина осушеног канабиса, за коју је се у жалби наводи да потиче од самоникле биљке коју је раније нашао.

У новчанику је имао 20 динара, каже он.

„Плата је требало да буде за који дан. Нашли су биљке у целости и рецепт за уље, а инспектори нису хтели да га узму као доказни материјал", објашњава Матејић.

Жалбе Матејићевог адвоката одбијене су као неосноване.

То што је навео да је канабис узгајао зарад лечења и здравља је „без значаја", пише у образложењу суда.

У случајевима попут Матејићевог и Мрђићевог, суд се обично држи става да од тренутка када се биљка исече то постаје производња, а док год је у саксији, то је узгој, каже Аџић.

Међутим, производња у закону није тако дефинисана, истиче Аџић и оцењује да је право „растегљиво" и да судије имају простора за маневар и да одлуче да ли је у питању дело узгоја или производње и продаје.

Судија Посебног одељења за организовани криминал Вишег суда у Београду Светлана Алексић у писаном одговору за ББЦ наводи да суд одлучује да ли се окривљени бавио узгојем или производњом и стављањем у промет психоактивне конопље на основу доказа који су изведени на главном претресу, у сваком конкретном случају.

Судија Алексић није појаснила који то докази у судској пракси најчешће указују да је реч о производњи и преради, а не о нешто лакшем делу узгоја.

Следећи проблем је „непознавање материје" свих учесника у истражном и судском поступку због чега долази до разних неправилности и пропуста, каже Аџић.

Она објашњава да о елементарним чињеницама у вези са канабисом нису увек довољно едуковани пре свега вештаци, али и остали учесници у процесу.

Последица је да се при вештачењу не одвајају увек референтни делови биљке, односно они који садрже већи удео од законом дозвољених 0,3 посто ТХЦ-а, а који се налази у цвету.

У неким случајевима се, каже Аџић, мери и тежина стабљике и лишћа који не садрже ТХЦ изнад дозвољене границе.

Како се тежина заплењене дроге узима као околност која указује на намеру за продају, тиме се додатно отежава положај оболелих који су већ у тешкој ситуацији.

Проценат ТХЦ-а у заплењеној супстанци увек одређује МУП, односно Национални криминалистичко-технички центар (НКТЦ) који је део Управе криминалистичке полиције при Дирекцији полиције, каже судија Алексић.

Адвокатица Аџић у томе види проблем.

„Једна од највећих аномалија у кривичном поступку је да постотак ТХЦ-а утврђује сам подносилац кривичне пријаве - а то је МУП, уместо да то ради било која друга референтна лабораторија установе која није полиција", истиче она.

Додаје и да се дешава се да предмет кривичног дела буде недоступан суду.

Када је на првом претресу у случају Мрђића, одбрана захтевала да суд од полиције тражи да заплењена марихуана достави суду на увид, полиција до краја трогодишњег процеса није одговорила на наредбу суда.

„Где је дрога? Њу према закону о кривичном поступку морају да чувају до правноснажности пресуде. На позив суда, морају да је донесу", каже Аџић.

Она закључује да „не можемо да кривимо судије, јер су они последња карика", већ да је сам закон је лош - и да треба да направи разлику између трговаца дрогом и оних који канабис користе у лечењу.

Живот у страху од затвора и болести

Онима који канабис користе као лек, сама чињеница да је забрањен њима „изазива изузетан стрес и страх, а то је окидач за напредовање болести", каже за ББЦ Милош Симић из удружења ИРКА.

Ова организација се залаже за промену законске регулативе зарад легализације употребе канабиса у медицинске сврхе.

Ана Секе, 45, болује од епилепсије више од две деценије. Лекари су јој преписивали различите лекове, али је упркос томе имала и по 40 до 60 напада дневно.

Њена мајка Јелена, која је се испрва противила канабису сматрајући да је то дрога, каже да је њена ћерка годинама била „као зомби".

„Кад ме пита 'кад ће мама да ми дође'... није знала где је", за ББЦ каже Јелена, сада заговорница легализације канабиса у медицинске сврхе.

Ана каже да је епилепсија, због које је у инвалидској пензији, господарила њеним животом, све док није почела да користи канабис.

Тада су, тврди, напади су полако почели да се проређују и нестају. Лекове из апотеке заменила је природним, али у Србији илегалним леком.

„Сваки пут када узимам себи лек, ја страхујем. Јер ако завршим у полицији, ја ћу остати без лека, а онда ћу се вратити у оно стање у којем сам била", каже Ана за ББЦ.

У том случају, каже она, биће опет терет и себи, али и држави која ће морати да брине о њој уколико заврши у затвору.

„Храбри" преседан и ослобађајућа пресуда

Одлуку Апелационог суда у Нишу из 2017. године да ослободи Данијела Станковића адвокатица Драгана Аџић оцењује као „храбру".

Станковић, неосуђиван, млад породични човек из села Батуловац код Власотинца, ухапшен је 2015. са нешто мање од 50 грама канабиса и осуђен на три године затвора.

Његовог супрузи Драгани је претходне године дијагностификована мултипла склероза, због чега је хтео да направи уље.

Због јаких тегоба које је на почетку имала - вртоглавице, главобоље, укочености - завршила је у болници, али се није осећала боље.

Није могла да хода и да вратила се кући у још горем стању.

„Тада сам рекла да нећу моћи да наставим да живим, да ми је ова терапија још више убија", каже Драгана за ББЦ.

Сазнавши да канабис помаже у лечењу болести или симптома, набавили су малу количину марихуане и сами направили уље.

„Супруг ми је дао мало уља једва величине зрна пиринча. После 10-15 минута сам устала као да ми није ништа, просто невероватно", тврди Драгана.

Међутим, Данијел је нешто касније ухапшен купујући марихуану коју су, како каже, намеравали да употребе за прављење уља код куће.

Најпре му одређена казна од три године и два месеца затвора, али га је Виши суд у Лесковцу ослободио оптужбе да је производио и стављао у промет опојну дрогу.

аКако се наводи у образложењу суда, за то дело није било доказа, већ је доказано да је куповао канабис ради лечења.

Жалба тужилаштва је пред Апелационим судом у Нишу одбачена након што је Драгана дала на увид опсежну медицинске документацију као и сведочења других чланова удружења ИРКА који болују од различитих болести и такође се лече канабисом.

Судије би у сличним случајевима могле да се угледају на ову пресуду, сматрају активисти за легализацију марихуане у медицинске сврхе.

Канабис у Србији у бројкама

„Једна од највећих заплена дроге у последњих десет година"

Претходну годину је обележио и случај „Јовањица", пољопривредно добро где је према саопштењу МУП-а крајем 2019. откривена лабораторија за производњу канабиса и заплењено око 4,5 тона марихуане - 649,4 килограма осушене марихуане и 65.581 стабљика у сировом стању укупне тежине 3.954 килограма.

Касније се у детаљима оптужнице наводи да се власнику имања власник „Јовањице" Предраг Колувија суди за 1,6 тона марихуане, а овај случај се тренутно води пред Специјалним судом у Београду против више осумњичених.

Колико људи користи канабис

Ситуација у региону и свету

Европске земље су до сада показале најпрогресивнији приступ употреби канабиса у медицинске сврхе. Тренутно је употреба марихуане и њених активних једињења - ТХЦ и ЦБД - у различитим облицима у медицинске сврхе легална у 22 европске земље, укључујући и Хрватску и Северну Македонију.

У Сједињеним Државама, њих 35 дозвољава употребу канабиса у медицинске сврхе, док је у 16 федералних држава декриминализована, а у њих 16 легализована употреба у немедицинске, односно рекреативне сврхе.

У Северној Македонији је узгој канабиса у медицинске сврхе легалан од 2016. године - када су у парламенту усвојени амандмани на постојећи Закон о контроли опојних дрога и психоактивних супстанци.

Од тада до средине 2019. је издато укупно 27 лиценци за узгој марихуане у медицинске сврхе, рекли су у Министарству здравља Северне Македоније за ББЦ на српском.

У Хрватској, од 2015. може да се користи индијска конопља у медицинске сврхе према правилнику Министарства здравља, којим се допушта њена употреба за оболеле од мултипле склерозе, карцинома, епилепсије и сиде.

Тиме је створен правни оквир за увоз лекова на бази индијске конопље у Хрватску, а правилником је прописано да се лекови који садрже тетрахидроканабинол (ТХЦ), донабинол и набилон могу издавати само у апотекама на лекарски рецепт.

Хрватска је 2019. донела одлуку да дозволи гајење и производњу канабиса у медицинске сврхе искључиво фармацеутским компанијама и апотекама које већ имају дозволу за производњу лекова.

Пацијенти и активисти „за законску регулативу и контролу квалитета"

Људима попут Драгољуба Мрђића, Милоша Матејића, Ане Секе и бројних болесних члановима удружења ИРКА и других који се лече канабисом, легализација би скинула огроман терет са леђа.

„О себи, брату и жени могу бринути само ако сам здрав", каже Мрђић.

„Ако немам право да се лечим, ја нисам слободан човек."

Тренутно, пацијенти не знају шта купују на црном тржишту или ризикују живот справљајући сами уље, при чему може доћи до експлозија и угрожавања живота, истичу чланови удружења ИРКА.

Милош Симић каже да се та група залаже да се за медицинску употребу канабиса пропише законска регулатива за узгој, да се издају посебне дозволе за прераду и производњу уља и да се строго контролише квалитет.

„Ми константно сваког дана финансирамо мафију, уместо да те паре иду у џепове пољопривредника, привреде, да попуне буџет државе и локалних заједница, да не шаљемо СМС за лечење болесних.

„Најобичнија хуманост нам налаже да људима омогућимо лек који им помаже", каже Симић.

За Ану Секе, канабис „значи живот" и могућност да после двадесет година самостално функционише.

„Желимо да можемо да живимо нормално и да се не плашимо за свој живот", поручује она.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]