Просечна зарада у Србији: Шта би требало да знате у 100 и 500 речи

Становници београдске општине Врачар поново су се нашли на првом месту листе просечних зарада запослених, међу конкурентима из више од 170 градова и општина у Србији.

С просечних 97.730 динара нето, примања становника ове општине виша су од републичког просека за 37.990, подаци су Републичког завода за статистику (РЗС).

Осим њих, просечна примања већа од републичког просека имају мештани још двадесетак градова и општина - највише на територији Београда.

У низу статистичких показатеља, као један од оних за који се политичари често хватају када говоре о успеху или неуспеху власти, скоро увек се нађе и прича о просечној заради.

Према најновијим подацима, просечна нето зарада у Србији у јуну износила је 59.740 динара, што је по тренутном средњем курсу 508 евра.

Износ од 500 евра просечне нето зараде се помињао као циљ који треба достићи још од 2017, а коначно је освојен током 2019. године, према званичним подацима.

Као нови циљ, за 2025. постављен је просек од 900 евра, саопштили су и председник Србије Александар Вучић и министар финансија Синиша Мали.

Просечна зарада у 100 речи

Уколико се на вашем банковном рачуну у јуну нашло 59.740 или више динара, ви сте међу трећином запослених која вади просек.

Просечну зараду или износ виши од ње, у Србији прима тек трећина од око 1,9 милиона запослених, што је око 630.000 људи, подаци су које је ББЦ добио од Републичког завода за статистику.

Такође, зарађивали су је запослени у 21 од нешто више од 170 општина и градова у Србији.

Чак 11 општина чији становници зарађују више од просека је на територији Београда.

Евиденцију о просечној заради РЗС води на основу података из обрасца пореске пријаве за порез по одбитку које послодавац доставља Пореској управи.

Треба имати на уму да се не зна колико тачно људи у Србији зарађује минималац. Према неким проценама, реч је о 15 одсто запослених.

У обзир треба узети и податак РЗС-а да више од половине запослених у Србији добија мање од 45.500 динара месечно.

Погледајте и како је вирус корона утицао на српски џеп

Просечна зарада у 500 речи

У израчунавање просечне зараде убрајају се накнаде за раднике који имају заснован радни однос, као и за оне који су ангажовани на основу уговора о обављању привремених и повремених послова.

Радници ангажовани према уговору о делу не улазе у ову рачуницу, јер за њих послодавац не подноси пореску пријаву.

Приликом коришћења податка о просечној заради као показатеља животног стандарда, треба бити опрезан, упозоравају стручњаци.

Како је раније за ББЦ на српском објаснио економиста Мирослав Здравковић, просек извлачи мали део оних који зарађују врло високе износе.

„Једно је да 10 одсто људи прима више 1.000 евра, а да већина има мању плату од просека или добија минималац", казао је Здравковић.

Слика ће можда бити мало јаснија ако погледамо медијалну зараду.

И податке о њој такође води РЗС.

За медијалну зараду би могло да се каже да је средњи износ зараде, пошто дели скуп запослених на два једнака дела, тако да половина прима мање, а половина више од тога.

Према последњим доступним подацима из маја ове године, медијална зарада износила је 45.500 динара.

Више од половине запослених у Србији зарађивало је, дакле, мање од 45.500 месечно.

Ако знамо да зараду једнаку просечној или вишу од ње има трећина запослених, простом математиком долазимо до податка да мање од 20 одсто запослених у Србији прима од 45.500 до 59.740. динара.

А зашто се привредни напредак не осећа у вашем новчанику?

РЗС не води податке о броју оних који зарађују минималац. Они свакако припадају првој половини, али би прецизан податак допринео овој слици.

Према неким проценама, реч је о 15 одсто запослених, односно око 350.000 људи.

Минимална зарада је најмањи загарантовани износ који је послодавац у обавези да исплати раднику који је запослен са пуним радним временом.

„Минимална нето зарада је обрачунска категорија и не представља износ који ће бити исплаћен раднику, јер запослени који прима минималну зараду има право на увећања за рад на дан празника који је нерадни дан, основице рада, прековременог рада, минулог рада, топлог оброка, регреса за годишњи одмор", пише у одговору који је ББЦ на српском раније добио од РЗС.

Због тога није могуће утврдити колико запослених прима минималну зараду на основу Истраживања о зарадама, додају из РЗС-а.

Када се рачуна просечна зарада, укључене су све те накнаде.

И када би се знало колико запослених добија минималац, то не би било довољно за комплетирање слике о животном стандарду, пошто послодавци често уз минималац преко рачуна, дају и део на руке, да би на тај начин избегли плаћање пореза и доприноса.

У другој половини августа, почели су преговори око минималне цене рада за 2021. годину. Синдикати траже да она буде увећана са тренутних нешто више од 32.000 динара на 37.000.

Последњи доступни подаци о структури запослених према висини нето зараде из септембра 2019, које такође евидентира РЗС, кажу да je зараду до 30.000 динара имало око 26 одсто запослених, док је 30 одсто зарађивало од 30.001 до 45.000.

Зараду од 45.001 до 60.000 динара имало је 19 одсто запослених, док је износ од 60.001 до 90.000 био на рачунима 16 одсто запослених.

Преосталих 10 одсто запослених зарађивало је 90.001 и више.

РЗС је 2018. променио методологију којом обрачунава зараду.

Пошто је Пореска управа 2014. увела електронски образац пореске пријаве, створени су услови да се на основу тога израчунава и просечна зарада.

Републички завод за статистику је до рада спроводио месечно истраживање о зарадама запослених на узорку правних лица које је обухватало око 800.000 запослених.

Подаци о зарадама запослених код предузетника преузимали су се из евиденције Пореске управе и придруживали су се подацима добијеним истраживањем.

Од јануара 2018, користе се искључиво подаци Пореске управе, а тада је први, и за сада једини пут, објављено колика је модална зарада- износ који запослени у Србији најчешће добијају.

„РЗС не рачуна и не објављује модалну зараду јер та јединица мере није адекватан показатељ када су у питању зараде", наведено је у одговору који је ББЦ раније добио из РЗС-а.

„Модус је вредност која се у одређеног групи најчешће појављује, има највећу фреквенцију и то је често једина информација која се добија модусом", наведено је у одговору.

У јануару 2018. године, најчешћа, односно модална зарада, била је 26.000 динара, док је просечна нето зарада била 49.000.

Кроз неколико функција у неком од програма за статистику, лако се може доћи до износа најчешће зараде.

И статистика о просечној нето заради по општинама може да буде непрецизан податак о стандарду, јер се води на основу места пребивалишта запосленог.

Лако се може догодити да просек зарада у некој општини или граду не буде реалан због оних који су због посла отишли у друго место да живе, али нису званично променили пребивалиште.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]