Корона вирус и екологија: Колико је епидемија оживела наше терасе и саксије - и зашто је то добро

Службеница Весна Живановић посветила се гајењу биљака чим јој је први пут пошло за руком да од пелцера добије „нови мали живот".

„Тако сам произвела десетине младица једног истог цвета коме ни не знам име", каже Весна за ББЦ на српском.

Њој је пандемија корона вируса донела и нешто добро - више времена за хоби.

Чим је почело лепо време на терасу је изнела башту у којој има украсног биља, али и авокада, нара и понеког поврћа.

Овог пролећа су и цвећари имали пуне руке посла.

„Ко није имао терасу стављао их је на прозоре, ко никад није гајио, гајио је ове године", каже Ана Брдаревић, власница цвећаре Рајска птица из Београда.

„У нашим генима је природа"

Да је време пандемије корона вируса прави тренутак да се људи, посебно млади, окрену гајењу биљака, сматра професорка Снежана Јанковић, помоћница директора Института за примену науке у пољопривреди.

„Биљке вам враћају сву љубав коју и пружите. То оплемењује човека", каже професорка Јанковић.

То је уједно и враћање природи, сматрају стручњаци.

Када се посматра еволуција - човек настаје више милиона година, а у градовима живи последњих 100 или 200 година.

У Барселони је за собне биљке одржан концерт:

„Ако бисмо период човековог настанка посматрали као један дан, време проведено у градовима је можда последњи минут.

„У нашим генима је природа, јер смо оних 23 сата и 59 минута били везани за природу", каже за ББЦ професор Пољопривредног факултета Славен Продановић.

Он додаје да се зато људи осећају неприродно кад су дуго у затвореном простору.

„Човек има потребу да додирне земљу, да пред собом види нешто лепо. Зато је добро гајити биљке, то је и стваралачки процес - видимо како расте нешто што је наших руку дело и тиме се наш мозак пуни позитивном енергијом", напомиње професор.

Весна већину биљака поклања и то је додатно радује.

„Посебно ми је задовољство када уз главни поклон за рођендане, усељења, додам и саксију са мојим цветом".

На балкону стана у центру Београда има неколико саксија са алојама, које воли јер „уз једну маму одједном избије чак шест младица".

Нар је најмлађи становник баште и за сада, каже, фино напредује.

„На терасама може да се гаји поврће, парадајз или папричице или готово сво зачинско, а унутра собно биље. Све зависи од тога шта ко воли", напомиње професорка Јанковић.

Додаје да је урбана пољопривреда код нас још у повоју и да би о томе ваљало образовати људе у градовима.

Шта је урбана пољопривреда?

То је ратарство или вртларство на терасама, крововима или баштама, где се најчешће производе мале количине поврћа или зачинског биља.

Професор Славен Продановић наводи Словенију као позитиван пример ове праксе.

„Тамо су све куће, сваки прозор и сваки балкон под неким биљкама, најчешће су то висеће мушкатле.

„Београд има врло мало урбане пољопривреде, можда једна тераса од десет, али има врло храбрих почетака", каже Продановић за ББЦ.

Узгој печурака у напуштеним подземним гаражама Париза:

Он разликује три врсте - декоративно гајење најразличитијег цвећа од петунија до бамбуса, затим узгајање лековитог и зачинског биља и такозвана зелена архитектура - где се зграде праве тако да буду прилагођене гајењу биљака.

„Како су људи све више у кућама и становима, све три компоненте су у порасту".

Примећује да се људи тренутно окрећу баштама и да су овог пролећа процветала предграђа око великих градова.

Пре неколико година Весна и њен супруг су посадили парадајз као експеримент - добро је напредовао док га нису напале бубе.

„Kад смо на кесици средства против буба прочитали она страшна упозорења колико је то штетно за животну средину, одустали смо и задовољили се само једним плодом - малим, али неописиво укусним.

„Kакав је то ритуал био - од тренутка кад смо га убрали, па помирисали, пресекли на пола и са слашћу појели...", описује Весна.

У кухињи им доминира нана, користе је као додатак соковима и чорби.

На шта обратити пажњу кад гајимо биљке?*

•Заливање, температура, осунчаност - Неке воле више, неке мање воде, неке сунчане пределе, друге сеновите и одговара им различита температура. За сваку биљку је ове појединости потребно прочитати са упутства на кесици или питати стручњака.

•Ђубрење - Већина људи купи супстрат - земљу у кеси - и само стави биљку у њега, али то није добро. Потребно је помешати супстрат и баштенску земљу са песком и водом у зависности од тога која је биљка.

•Дохрана - У цвећарама имају да се купе хранљиви штапићи из којих биљка може да црпи минерале. Једноставно се пободу у саксију и испуштају материју са сваким заливањем.

•Квалитет воде - Вода са чесме је доста хлорисана, а то није добро за биљке. Зато је корисно натичити воду у флашу и оставити отворено да одстоји дан-два да хлор испари.

* Савети Славена Продановића, професора ратарства и повртарства са Пољопривредног факултета Универзитета у Београду

У априлу и мају се, и иначе, највише тражи сезонско цвеће - ледењаци, лолице, мушкатле, петуније, али је ове године то било баш у порасту, каже цвећарка Ана Брдаревић.

Она је уверена да „свака биљка може да успе, али свака тражи посебне услове".

„Када дођу муштерије, ја им у пет реченица објасним како да гаје које цвеће, јер је тако лакше људима да запамте", наводи Брдаревић.

Неки од универзалних савета су да је боље имати мању саксију од веће, јер цвећу прво расте корен, да у становима клима уређај не би требало да буде тачно изнад биљака, као и да их не држимо на директном сунцу.

Украс за терасу и двориште

Економисткиња Сузана Јаћимовић Белушевић је још као мала заволела цвеће - када је брисала лиске и туширала их, помажући мајци.

И данас воли и оно које цвета, јер јој је украс за башту, али су јој кактуси посебно драги.

„Заволела сам их приликом посета баки у Стублинама, близу Обреновца. Она не зна ни сама колико има цвећа.

„Kада год сам ишла код ње, она ми је давала шта год сам желела да понесем, а ја сам бирала кактусе и неке лозице", прича Сузана за ББЦ.

Поред колекције бодљикавих љубимаца, има и чуваркуће, агаве, као и украсни грашак.

Чуваркуће су зимоотпорне биљке, део породице седума, које расту и по крововима.

Лаке су, каже, за одржавање, али их треба садити у мешавину песка, шљунка, каменица, изломљене цигле и земље са ђубривом, јер не воле влажну земљу.

Сузана биљкама којих има на десетине у башти редовно говори, као и псу Арону.

„Причам им наравно, када сам сама са њима. Помислиће неко да сам луда, али мени тако занимљивије", каже.

Добре и за филтрирање ваздуха

Неке од њих помажу и за пречишћивање ваздуха.

Стручњаци предлажу, да уколико не можете да приуштите скупе филтере за пречишћавање ваздуха, увек можете испунити простор собним биљем.

Наравно, током пандемије корона вируса важно је и да просторије у којима боравите буду проветрене.

Погледајте пет разлога зашто корона вирус неће позитивно утицати на климу:

Ипак, неке биљке могу да помогну при уклањању токсина из ваздуха и важе за „обећавајуће, економичне опције за прочишћавање унутрашњег загађења", изјавила је прошле године за ББЦ Рајеш Сареш, са Енергетског и истраживачког института у Индији.

Баштовани почетници овде могу прочитати кратак списак биљака које се могу узгајати у затвореном.

Без обзира коју биљку изаберете, морате да запамтите да је, да би собно биље могло да буде природни пречишћивач ваздуха, неопходно је да буде здраво, упозорила је Сареш.

„У супротном, може испуштати биолошко загађење у ваздух."

Весна и њен супруг сад са путовања све чешће уместо сувенира доносе семена разних биљака.

„Онда чекамо време или већи простор где ћемо их све посејати", каже она.

Како да еколошки гајимо биљке?

Самим тим што нико не од нас неће прскати парадајз, љуте папричице или мајчину душицу у саксији, то је већ довољно у складу са принципа одрживог развоја, сматра професор Продановић.

„Ми их не штитимо, јер оне нису угрожене као кад су посејане на хектар или десет хекатра. Кад гљиве или бактерије нападну једну биљку, то се преноси на све остале, зато они који имају велику произодњу прскају биљке редовно. На тераси имате потупно еколошку производњу", напомиње он.

„Нама је задовољство да исечемо производ или уберемо ловор или босиљак са терасе", додаје професор који гаји разноврсне биљке на имању поред Дунава.

Уколико се деси да биљке нападну ваши, то се, каже, решава раствором корпиве у чаши воде, којим се попрска стабљика и листови.

„Не треба вам никакво хемијско средство купљено у апотеци, већ само кућна лабораторија. То је већ органоска производња", наводи професор Продановић.

Даље, окопавање се ради ручно, па нема механизације и издувних гасова.

Боље је имати керамичке саксије, али ни пластичне нису велики еколошки проблем, сматра он.

Доносе ли и новац?

За Дрво новца или Јапанског долара, како га ко зове, постоји веровање да га треба добити на поклон да би доносило благостање.

По фенг-шуију ставља се на десну страну у кући и не сме да се помера.

„То је код мене мало теже. Нема тих пара које ја не могу да потрошим.

„А и неке пелцере сам добила, неке сама купила, ко ће га знати", каже Сузана кроз смех.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]