Корона вирус, Србија и Ускрс: Водич за преживљавање најдужег карантина до сада

Ред хране, ред вежбања, уз чување менталног здравља биће кључни овог продуженог четвородневног карантина, кажу стручњаци за ББЦ.

Дејана из Новог Сада тренутак када избије петак по подне у мислима замишља као „опште закључавање врата са милион брава".

Тада почиње општи најдужи карантин у Србији до сада, који ће трајaти од петка у 17 до уторка у пет ујутру.

„То што знамо да четири дана баш не можемо да изађемо из куће, то је психолошки удар", каже за ББЦ на српском Сандра Бијелац, психотерапеуткиња Института за онкологију и радиологију Србије.

„Када знате да нешто не смете, то постане жељено. И може да буде окидач".

Како не бисте повукли овај окидач, Бијелац, али и остали стручњаци из различитих области понудили су водич за преживљавање најдужег карантина до сада.

Не брините, већ сте се навикли

Уместо 60 сати претходног викенда, нови карантин за Ускрс траје чак 24 часа дуже. За Сашу из Београда то је „играње са живцима".

„Прво сам се навикавао на неизлажење од 17 до ујутру, а онда на викенде. Ово ми се чини стварно превише, не знам како ћу издржати", каже он.

Ипак, психотерапеуткиња Бијелац каже да ће Саша, али и многи други који се слично осећају, ипак издржати боље него што очекују.

Бијелац je почела да пружа психолошку подршку у време корона вируса дан пре него што је проглашено ванредно стање у Србији.

„Истраживања показују да је човеку потребaн 21 дан да се навикне на неке нове услове. Након тога почињемо да се организујемо и привикавамо", објашњава она.

„Човек је врло издржљиво биће, а већ смо се адаптирали на ванредне услове. То показују и позиви које сада примам".

Психотерапеуткиња каже да је највећи удар био када је први пут најављена комплетна забрана.

„Тада су људи били баш узнемирени и звали су невезано за године", каже она.

Како ради на онкологији, Бијелац већ 15 година разговара са људима који се суочавају са страхом од смрти и изолацијом, а то је оно што многи преживљавају у току ове пандемије.

„Оно што може да помогне људима током Ускрса јесте да карантин схвате као враћање породици и традиционалним вредностима", каже она.

Уколико осећате узнемиреност и страх који не можете да превладате, контактирајте професионалце из области менталног здравља који су доступни на Националној линији за пружање психосоцијалне помоћина броју 0800-309-309.

Уколико овај вид помоћи није довољан, пријемна амбуланта Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић" несметано ради у овим условима и ту је за све грађане којима је неопходно психијатријско збрињавање.

Поред тога, постоје и бројне групе за подршку на друштвеним мрежама.

Ко ће одолети грицкалицама

Саша каже да док је ових дана у карантину, само отвара фиоке по кући и тражи шта би могао да поједе.

Спрема храну и сам, али када откуца девет увече, његов најчешћи избор су грицкалице.

Овај текст садржи барем једну позитивну ствар останка код куће - имате времена да се храните здраво и да припремите све што раније нисте могли.

„У току празника често конзумирамо јаку храну", каже нутриционисткиња Александра Седларевић за ББЦ на српском.

„Овога пута то може да буде и опасно када се не крећемо и немамо где да потрошимо све те калорије.

„Поготово када се ради о хроничним болесницима који имају дијабетес, пате од гојазности или имају кардиоваскуларне болести".

Главни савет који Седларевић даје јесте да, пре него што одете у ту велику куповину пред почетак карантина, направите списак намирница.

„На тај начин нећете доћи у ситуацију да купујете све што вам се свиди са полица, а то је по правилу тешка и зачињена храна", додаје она.

Идеалан дан би, додаје Седларевић, требало да се састоји од три мања оброка и две ужине.

„Битно је и знати да ужина нису грисине, већ нека воћка", каже нутриционисткиња.

„Такође, многи мисле да им то што једу два пута дневно омогућава да остану фит. Заправо је спас у мањим и чешћим оброцима".

Намирнице чији унос треба повећати

Намирнице које треба избегавати

На 'доброј' листи је и воће и поврће које има дијетна влакна, каже нутриционисткиња. То су јабуке, поморанџе, крушке, свежа салата, поморанџе, а веома је важан и унос течности.

Ипак, Седларевић објашњава да ово све не значи да ћете Ускрс у недељу дочекати само уз воће и поврће, пијући 2,5 литре воде.

„Сви треба да имамо један слободан дан, а то може да буде управо Ускрс", напомиње она.

„Битан је баланс, али и људи који су на режиму могу један дан себи да дају одушка и да поједу оно за чим имају потребу. Нека Ускрс буде прилика за колач".

Пола сата вежбања, два сата серије

Дејана већ неколико недеља ради вежбе уз помоћ апликације на телефону, али признаје да „понекад забушава".

„На почетку помислиш да је много једноставније да вежбаш сад кад си код куће него раније", каже Дејана.

„Истина је да ми се посао често растегне на цео дан, јер моји шефови знају да смо сви код куће, па често траже нешто додатно. Ко ће у десет увече онда да пали апликацију. Мислим, упалићу апликацију, али за серију, не за вежбе".

Током најдужег карантина до сада, Дејана ће радити један дан, а остале је слободна тако да ће се, зацртала је, барем два пута 'дружити са апликацијом'.

„Ову за серије ћу ипак више палити, али и то је ваљда фер".

И Саша ће се потрудити да тај однос направи правично.

„Пола сата вежбања, два сата серије - то је нешто што сам до сада замислио. Ко зна да ли ћу се придржавати током великог карантина, до сада ми је и успевало", каже он.

Истраживање које је урадила психолошкиња Наташа Тоскић, у којем је питала 100 жена шта су им највеће бриге током пандемије, међу одговорима се нашла и физичка активност.

„То само значи да су жене освешћене да ће овај период имати последице на свим пољима", објашњава она.

„Посебно је оптимистично што је однос према самој себи уопште на листи приоритета".

И нису једине.

„Постоји гомила ствари које можете да урадите са столице или кауча - чучњеве, пропадање, склекове, вежбе за обликовање тела и тако даље", каже Керис Хопкинс, лични тренер за ББЦ.

Ако имате децу, можете и њих укључити.

„Нека активности буду забавне, попут трчања или игре скривања. Само наставите да се крећете", каже ова 37-годишњакиња, која је код куће почела да снима видео спотове о вежбању.

„Важно је да испланирате дан - на пример, од седам до осам сати увече или ујутру вежбате. Лакше ћете се усредсредити ако планирате. Уколико можете да изађете напоље, покушајте да направите својих 10.000 корака дневно".

Вежбање „смањује стрес и анксиозност", каже Беки Хил, фитнес тренерица и терапеуткиња.

„Сви су тренутно под стресом, а људи не спавају", каже она. „Али ако се крећете, вероватно ћете боље спавати."

Колико ћете моћи да вежбате зависи и од година.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]