Зашто је битан случај Рачак - у 300 и 500 речи

Случај Рачак поново је изазвао буру у Србији и на Косову.

Нова рунда препуцавања почела је тако што је бивши косовски министар Иван Тодосијевић осуђен у Приштини на две године затвора због „подстицања на националну, расну, верску мржњу, немир или нетолеранцију".

Теодосијевић је у априлу, током церемоније у Звечану којом је обележено 20 година од НАТО бомбардовања, изјавио да је „повод за агресију била такозвана хуманитарна катастрофа на простору Косова и Метохије, измишљени Рачак".

Косовски премијер Рамуш Харадинај га је тада сменио због „говора мржње и вређања жртава Рачка". Покренута је истрага и он је првостепеном пресудом осуђен. Одбрана најављује жалбу.

Након пресуде бурно су реаговали српски званичници, а потом и косовски, па се Рачак поново вратио у медије.

Зашто је тај случај битан представљамо вам у 300 и 500 речи.

Случај Рачак у 300 речи

У косовском селу Рачак у јануару 1999. године убијено је 45 косовских Албанаца и то је једина ствар око које се Београд и Приштина ту не споре.

Многи Рачак сматрају окидачем за НАТО бомбардовање Србије које је довело до престанка сукоба на Косову.

Приштина Рачак назива „масакром", истичући да је су убијени цивили, а Београд „акцијом против терориста Ослободилачке војске Косова".

Тадашњи шеф мисије ОЕБС на Косову Вилијем Вокер написао је извештај о томе шта се у Рачку десило - његове налазе српски званичници оспоравају и данас.

На основу тог извештаја НАТО је неколико месеци касније почео бомбардовање Југославије и случај од тада изазива велику буру кад год га неко помене.

Случај Рачак био је део оптужница против пет високих званичника Савезне републике Југославије, на челу са председником Слободаном Милошевићем.

Поред Милошевића, за злочине против човечности и кршење закона и обичаја рата оптужени су и Милан Милутиновић (председник Србије), Никола Шаиновић (заменик премијера Југославије), Драгољуб Ојданић (начелник Генералштаба СРЈ) и Влајко Стојиљковић (министар полиције).

Стојиљковић је извршио самоубиство 2002. године, Милошевић је преминуо у Хагу пре окончања поступка који се против њега водио, а Милутиновић је ослобођен по свим тачкама оптужнице. Шаиновић и Ојданић, осуђени су за злочине на Косову на 18 и 15 година затвора, али се у пресуди не спомиње Рачак. Одлежали су делове казни и вратили се у Србију.

Властимир Ђорђевић, помоћник министра унутрашњих послова и начелник Ресора јавне безбедности, осуђен је на 18 година затвора за злочине на Косову. У пресуди се наводи да је имао „водећу улогу у настојањима МУП-а да се прикрије убијање 45 цивила у Рачку."

За злочин у Рачку је осуђен и косовски Србин Зоран Станојевић. Он је 2001. осуђен на 15 година затвора за убиство и покушај убиства, али га је тадашњи председник Србије Борис Тадић помиловао 2007. године, истакавши да суђење које је имао у Приштини није било фер.

Случај Рачак у 500 речи

Акција српске полиције у селу Рачак, на југу Косова, почела је у ноћи између 14. и 15. јануара 1999. године.

Током суђења Ђорђевић, установљено је да је 20 до 24 од приближно 45 жртава устрељено, како се чини, из непосредне близине, да је једној жртви одсечена глава и да су међу жртвама били једна жена и једно дете. Дан након акције Рачак је посетио Вокер.

„Оно што сам лично видео не оклевам да опишем као масакар. Изгледало је јасно, без сумње, као тежак злочин против човечанства", изјавио је Вокер тада на конференцији за медије, што је изазвало љутиту реакцију Београда.

Командант акције био је бивши генерал полиције и командант Жандармерије Горан Радосављевић Гури, данас члан владајуће Српске напредне странке.

„Није било никаквог масакра, нити било чега другог што би одступало од обичаја ратовања. У прилог томе сведочи и чињеница да се у уџбеницима НАТО за специјалне операције та акција српске полиције проучава као један од примера како треба реаговати против терориста", изјавио је Радосављевић 2017. године.

Српски званичници од тада понављају да је реч о легитимној акцији против наоружаних побуњеника, уз често понављање да је Вокеров извештај лажан и да је све инсценирано. У јавности се често помиње и да су убијени борци ОВК пресвучени у цивилну одећу, како би изгледало да нису учествовали у борби, или да је реч о телима која су донета у Рачак.

Хелена Ранта, финска форензичарка која је вршила обдукцију тела и била део међународне истражне комисије, те тезе је више пута негирала.

„Вокер је желео да се моји налази и налази мог тима више слажу с његовим извештајем, да именујем кривца за Рачак. То нисам могла да урадим јер сам ја научник, не политичар, дипломата или нешто друго", изјавила је Ранта 2017. године, додајући да се Вокер потом наљутио и поломио оловке.

„Било је покушаја да се утиче на мој рад и са других страна. Тражили су да извлачим закључке ко је крив. Не желим да говорим о именима ко је то радио, али у питању су како иностране дипломате тако и представници српских власти", додаје она.

Вокер од 1999. редовно посећује Рачак сваког 15. јануара, а у међувремену је на Косову добио и споменик.

„Сваки пут кад дођем овде осећам се исто. Увек је хладно и увек осећам бол због масакра", рекао је он у Рачку 2018. године.

Влада Косова је почетком 2019. усвојила одлуку о изради закона о кажњавању порицања ратних злочина на Косову. Сада је осуђен Теодосијевић, некадашњи министар у косовској влади. Теодосијевићев адвокат Небојша Влајић изјавио је за Коссев да „пресуда показује да људска права на Косову не постоје и да их масовно крше и они који треба да их штите".

Како наводи, Теодосијевић је „кажњен за нешто што није кривично дело".

Председник Србије Александар Вучић рекао да је пресуда „застрашујућа" и да ће увек понављати да је реч о „фабрикованом злочину".

„Све је фалсификовао онај белосветски преварант, лопужа и хохштаплер Вокер", рекао је Вучић.

Косовски председник Хашим Тачи написао је на Твитеру да званичници из Србије „негирају један од најгорих злочина над цивилима који се догодио у Европи", а огласио се и одлазећи премијер Рамуш Харадинај, који је навео да је „масакр у Рачку запрепастио свет", а да Србија данас „чува Милошевићев геноцидни менталитет".

Маја Коцијанчић, тада портпаролка високе представнице Европске уније за спољну политику и безбедност, изјавила је у априлу да „нема места за порицање и релативизацију масакра у Рачку".

Једанаест година након проглашења независности, Косово је признало више од 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 116 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]