Годину дана протеста - стручњаци о резултатима: „Јединица за слободне медије, тројка за поштене изборе"

Недовољан или једва довољан.

Ово би биле најчешће оцене које би српска власт добила, када би се оцењивало испуњење захтева са протеста након годину дана.

„Професори" су за ББЦ на српском били стручњаци из невладиног сектора, који су летос и организовали састанке власти и опозиције на Факултету политичких наука у Београду.

Јединицу за избор уређивачког тима РТСи РТВ, двојку за избор састава РЕМ, тела које контролише медије, а тројку за фер и поштене изборе дао је први оцењивач Бојан Клачар, извршни директор организације ЦЕСИД.

„Обећања постоје, испуњења нема. Не знамо како то превести у нумеричку оцену.

„Можда два минус", овако је исте захтеве оценио Раша Недељков, директор ЦРТЕ.

Последњи оцењивач био је Милан Антонијевић, извршни директор Фонда за отворено друштво.

„Не знам из које позиције можемо да дамо прелазну оцену", коментарисао је Антонијевић захтев за избор независних чланова Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).

Ево и образложења за ове оцене.

Захтеви које су демонстранти неколико пута читали на протестима

Услови који нису на листи - „једва прелазна" за безбедност

Протести ипак нису почели због фер избора или слободе медија.

„Сами почеци протеста везују се за напад на Борка Стефановића и борбу у људима да изађу и устану против насиља.

„То је била прва порука", каже Антонијевић.

Да оцењује труд власти да одговори на овај захтев, Антонијевић би им после годину дана од напада дао „једва прелазну оцену".

„Морамо да осигурамо безбедност оних који се баве политиком", каже директор Фонда за отворено друштво.

„Ту је основни фактор рад судова и кривичног законодавства, као и могућност да покренете поступке. Правда је и даље јако спора, поготово ако тражимо правоснажну пресуду".

Медији - (не)довољни

Власт је овде највише оманула, барем према оценама стручњака из невладивног сектора.

Други захтев за избор нових чланова РЕМ је „усвојен у врло малој мери", каже Клачар.

„Покренут је поступак за избор три нова члана и плус један постојећи у наредном периоду, док у вези са уређивачкм тимом РТС и РТВ није било промена", образлаже он зашто је избору чланова РЕМ-а дао двојку, а независности РТС-а и РТВ-а јединицу.

Функционери власти користе „издашно медијско време које добијају у великој мери за нападе на (одсутне) политичке противнике", сматра Недељков.

„Ништа не упућује на то да ће предложене мере водити ка стварном побољшању.

Оно што поуздано знамо је да, у тренутку док се говори о дефинисању једнаке медијске заступљености без дискриминације, налази медијског мониторинга Црте показују драстичну неравнотежу у корист представника власти на телевизијама са националном фреквенцијом, као и на РТС-у", додаје он.

Директор ЦРТЕ тврди да је „намера да РЕМ препоруком, уместо обавезујућим правним актом, утиче на понашање комерцијалних телевизија у изборима - неозбиљна".

„Препоручити некоме да поштује закон обесмишљава и владавину права, али и само постојање тог тела", каже Недељков.

Антонијевић непрелазну оцену објашњава реченицом „да бисмо дошли до реформе, сви чланови РЕМ морају да буду независни".

„Покушај да се дође до три независна кандидата за чланове РЕМ је само почетак реформе", каже Антонијевић.

„Треба да знамо да то тело има девет чланова и само већина може да донесе слободу у одлучивању".

Антонијевић мисли да је неопходно да се о јавном сервису и балансираном приступу у медијима разговара са властима, али и директором државне телевизије.

„Немамо опозицију на телевизији, а то треба да буде аларм", тврди директор Фонда.

Фер и поштени избори - добри ђаци

Иако је на почетку председник Александар Вучић тврдио да неће прихватити ниједан захтев са протеста, власт је „у међувремену показала спремност за дијалог о изборним условима и за одређене компромисе на том плану", каже Недељков.

„Протест 1 од 5 милиона био је један од више извора притиска на власт", додаје он и каже да је „тешко прецизно извагати колико су на помирљивији став власти утицали протести, притисци цивилног сектора, међународне заједнице, бојкот парламента…"

Три закона, о Агенцији за борбу против корупције, о финансирању политичких активности и о јавним предузећима, налазе се у скупштинској процедури, а Антонијевић мисли да су они показатељ помака на тему слободних избора.

„Очекујемо контролу финансирања изборних активности", каже Антонијевић.

„Али, то сигурно није све што може да се промени у земљи са оваквим изборним условима".

Он додаје да „треба дати јасну оцену тога да су поједини закони квалитетни, али да се не спроводе".

Шта су тражили, а шта добили: Оставке свих или само Синише Малог

Бојана Клачар каже да су захтеви „демонстраната данас мање или више повезани са односом према бојкоту избора".

„Други проблем са захтевима је настао јер су често били нереални - да државни врх поднесе оставке, на пример.

„Трећи проблем повезан или са лошим тајмингом или са стављањем крутих временских баријера", каже Клачар.

Даје пример да се „у једном моменту појавило тих фамозних шест или девет месеци пре избора као минимум за имплементацију нових решења".

Да су протести сигурно охрабрили појединце и институције да одлучније штите сопствени интегритет и јавни интерес, мисли Раша Недељков из ЦРТЕ.

„Доказ је одбрана аутономије и интегритета Београдског универзитета од политичког утицаја, приликом одлуке о докторату министра финансија.

То је једини одговор институције на захтеве са протеста до сада.

Њен епилог се чека и лопта је у дворишту власти да испуни захтев да министар буде смењен", мисли Недељков.

Ако се основни захтеви сведу само на изборне услове, владајућа коалиција је „делимично испунила услове", каже Клачар.

„СНС није желео да се стекне утисак да се испуњава било шта што има везе с протестима.

Иако је де факто одређен број препорука цивилног друштва корелирао са оним што је тражено на протестима или преко стручног тима 1 од 5 милиона", додаје он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]