Драги е-дневниче: Предности, проблеми и зачкољице дигитализације у школама

За генерације ђака често је један од најтипичнијих призора био онај у којем наставница или наставник са црвеним дневником испод руке напуштају зборницу.

Те слике сада полако одлазе у прошлост.

Дигитализација, једно од главних обећања Владе Србије, отпочела је у школама пре две године увођењем електронских дневника, али је то, по свему судећи, и даље веома дугачак пут на којем је потребно направити много корака.

И док су електронски дневници у значајној мери већ заживели, најновији корак у дигитализацији је увођење електронског уписа за ђаке прваке.

Смајлији и активности

Иако се налази на Новом Београду у Основној школи „Иван Гундулић" ови дневници су тек на почетку другог полугодишта 2019. почели да се употребљавају.

„Делује да за сада дневник функционише, постоји увид у оцене и активности. Мада, лично се и даље не ослањам превише на електронски дневник, већ на директан одлазак у школу", рекао је за ББЦ на српском Лука Гажевић, отац ученика другог разреда у овој школи.

„Добро је, јер родитељи од куће могу да виде оцене, али и градиво које се ради, па тако знају шта треба да се надокнади ако је њихово дете било болесно", рекла је за ББЦ на српском Ива Илић, координатор за увођење е-дневника у школи „Јосиф Панчић" у Београду.

Илић је додала да постоје ствари на којима очигледно још треба да се ради.

„Нису одмах све опције биле омогућене, па родитељи нису могли да виде шта стављамо у категорију - активности деце.

„Већина деце ипак каже родитељима за оцене, али у овој категорији стављамо смајлије - тужне, срећне и равнодушне. Делимо их за активности на часу за ствари попут домаћег или доношење прибора".

Шта кажу деца?

Најмлађи ђаци кажу да воле када им учитељица залепи смајлија у свеску, а онда истог таквог упише и у е-дневник.

„Мислим да су сва деца добила бар по један. Има различитих смајлија и стикера различитих. Чим нам је залепила стикер то значи да смо добро урадили задатак. Надам се да ћу добити још неки пут", рекао је за ББЦ на српском Марко Костић, ученик првог разреда основне школе „Уједињене нације".

За четвртака Луку Лелићанина ништа се није променило.

„Ја сам и до сада пријављивао све оцене. Kод нас у разреду су отворена врата једном недељно и моји родитељи често долазе, тако да увек морам све да им кажем", рекао је Лука који иде у основну школу „Јосиф Панчић".

Старији основци и нису баш одушевљени неким новинама.

„Не могу лако да се поправе оцене. Раније добијеш лошу, па сутра поправиш и онда ти наставник не рачуна ту прву оцену. Сада рачуна баш све што је уписано. Ни мени, ни мојим другарицама и друговима се то баш и не допада", каже Марија Урошевић ученица шестог разреда школе Јован Стерија Поповић.

Она додаје и да јој делује да су наставници сада постали за нијансу строжији.

Примена у пракси

Један од пионира у пројекту увођења електронских дневника била је Основна школа „Дринка Павловић" у Београду.

Као највеће препреке за потпуно увођење електронских дневника наставници наводе слабију инфраструктуру.

„Немају све школе у Србији довољан број рачунара, нити подједнако добар интернет", каже за ББЦ Драгана Живковић, учитељица у школи „Дринка Павловић".

С обзиром на то да школе немају довољно новца да саме финансирају набавке рачунара, морају да се сналазе.

Живковић каже да је у „Дринки" део рачунара набавила школа, део град Београд, а одређена количина стигла је у оквиру пројекта Европске уније.

„Код нас у школи је електронски дневник брзо заживео па нисмо морали да водимо дуплу евиденцију", каже она.

Предности и мане електронског дневника

Оцене се у електронском дневнику појављују тек после два дана.

„У наше време си могао да добијеш лошу оцену, па прећутиш и онда поправиш до родитељског састанка. Сада је то практично немогуће", каже Гажевић.

Он додаје да би и за њега и за друге родитеље могућност приступа од куће могао да значи и ређи број одлазака у школу на „отворена врата".

„Као родитељу ми овај дневник личи на добру идеју, само да видимо како ће то изгледати у пракси када потпуно заживи".

За наставнике је свакако лакше што немају више толико „папирологије".

„Наставницима је поједностављен рад. Искрено, не знам како бих се сада вратила на претходних начин", каже нам Драгана Живковић.

Признала је, додуше, да ни сама није баш била „у љубави" са рачунарима на почетку пројекта.

Електронски упис у школу

Још једна новина је и електронски упис првака.

То подразумева „увезивање матичних књига са основним школама" како би се избегло чекање у редовима, објаснио је министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић.

И то је негде одмах профункционисало, као у основној школи „Кнегиња Милица" у Београду.

„Спаковала сам све папире које су и прошле године тражили за упис. Међутим, узели су само потврду о завршеном предшколском и ону из дома здравља", рекла је за ББЦ на српском Катарина Тајић, мајка будућег првака.

Документе су предали средином априла, речено им је у школи да има одређених проблема са системом, али је све ипак завршено електронским путем.

Упис је почео 1. априла и траје до 31. маја.

Отпор код старијих

„Један од проблема била је обука људи, јер имамо и старије колеге, пред пензију. Било је брљотина на почетку, али до краја полугодишта већина наставника је ушла у штос", објаснила је Илић.

Ту је е-дневник у употреби од октобра прошле године, а Илић наводи да „Јосиф Панчић", за разлику од неких школа, годинама уназад постоји добар интернет сигнал и пристојан број рачунара.

А навике су чудо, показало се још једном.

„Било је колега који нису знали шта да раде, шта да понесу са собом кад крену на час, шта да ставе на катедру", каже Илић.

Шта је електронски дневник

Први пут се могућност увођења електронских дневника у Србији помињала још 2006. године.

Ипак, требало је да прође 11 година да тај пројекат почне да се спроводи.

Министарство просвете саопштило је и да је до 30. новембра прошле године извршило обуку за наставнике у 1704 од 1794 основне и средње школе у Србији.

У овом тренутку, како кажу у министарству, елетронски дневник активно користи око 1.200 школа.

Министар Младен Шарчевић рекао је да би до краја школске 2018/19 све школе у Србији требало би да имају ову опцију.

Е-дневник „омогућава разредним старешинама, наставницима и директорима школа да на брз, једноставан и поуздан начин воде евиденцију о ученицима".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]