ФЕСТ: И даље неопходан прозор у филмски свет

Можда због ФЕСТ-а више нико "не пада у несвест", као у чувеној реклами из седамдесетих са Миленом Дравић, али хиљаде људи ће похрлити да погледа филмове у оквиру 47. Међународног филмског фестивала, ФЕСТ-а.

Током фестивала, од 22. фебруара до 3. марта на више локација, биће премијерно приказано 125 филмова, најавио је уметнички директор фестивала Југослав Пантелић.

Као почаст недавно преминулом редитељу Душану Макавејеву, фестивал ће се одвијати под слоганом "Без заштите"`.

Фестивал ће отворити филм "Миљеници" Јоргоса Лантимоса, који има десет номинација за Оскар, а на затварању биће приказан филм Паола Сорентина о Силвију Берлусконију, "Они" .

На фестивалу ће бити приказани и нови филмови светских аутора попут Луке Гвадањина ("Суспириа"), Матеа Гаронеа ("Догман"), Павела Павликовског ("Хладни рат") или Ларса Фон Трира ("Кућа коју је Џек саградио").

После приказивања на Филмском фестивалу у Берлину, на коме је добио награду Europa Cinemas Label у селекцији Панорама, и филм "Шавови" Мише Терзића имаће српску премијеру на ФЕСТ-у.

„Имам емотиван однос према томе. Када имаш премијеру на ФЕСТ-у, то значи да си успео", каже Терзић за ББЦ на српском.

Традиција дуга 47 година

Пројекцијом филма Роберта Алтмана "Меш" отворен је 9. јануара 1971. први Међународни филмски фестивал ФЕСТ под слоганом "Храбри нови свет". Оснивач фестивала био је Милутин Чолић, новинар Политике.

ФЕСТ је приказивао најбоље филмове сезоне, филмове победнике светских фестивала и наслове које публика није имала прилике нигде другде да види.

Славне седамдесете донеле су Београду чувене госте попут Роберта де Нира, Боба Рафелсона, Милоша Формана, Бернарда Бертолучија, Лив Улман и Софију Лорен.

Фестивал су током година посетили између осталог и Катрин Денев, Џони Деп, Вим Вендерс и Моника Белучи.

На ФЕСТ-у је до сада приказано више од 4.000 наслова, а око четири милиона гледалаца погледало је филмове.

Такмичарски програм је уведен 2015. године, а данас у оквиру њега функционишу две селекције: Главни програм (међународна селекција) и Српски филм (национална селекција и филмови из региона).

Поводом тридесет година фестивала 2002. године, новинар Милан Влајчић објавио је књигу "Фест, одбројавање", у којој је написао: „Они који данас имају мање од четрдесет година навикавани су на Фест као на свакодневну животну чињеницу као што су вода, струја, радио и телевизија."

За оне који памте рођење фестивала, Влајчић каже да знају да је у питању „удружени напор десетак новинара, филмских критичара и културних радника", уз „благослов неких утицајних политичара".

Председник првог Савета фестивала био је редитељ Александар Саша Петровић, а селектор ноћног програма "Конфронтације" Душан Макавејев.

Али ни спектакуларни почетак нове филмске смотре, није помогао филмским ствараоцима "црног таласа" у политичкој чистки која је уследила и због које су многи од њих морали да напусте земљу.

Како је данас могуће "скинути" репертоар ФЕСТ-а и погледати све филмове и пре него што стигну у фестивалске дворане, заборавља се колико је фестивал у својим почецима пружао осећај слободе гледаоцима.

Влајчић спомиње новинаре из Источног блока који су долазили на прва издања фестивала.

„Руси су тих раних година долазили као тзв. филмске делегације и нису се баш превише одвојено кретали, стално су двојица-тројица одређених пазили на остатак групе", сећа се он у интервјуу датом магазину Репортер 2002. поводом промоције књиге.

„Они нису ни могли да разумеју те америчке андерграунд филмове у којим владају секс-дрога-рокенрол, али нису се о томе изражавали као о 'ђубрету са Запада'. Знам да нису никад тражили интервју са западним глумцима и редитељима, јер то не би могли ни да објаве."

Влајчић каже да ни југословенски новинари нису могли да приђу звездама, које су организатори водили по Скадарлији и пријемима.

Додир филмског гламура

Посетиоци су стандардно чекали у редовима за карте. „Почела сам да идем са 7-8 година са мамом", каже списатељица и новинарка на Радију Београд 2, Ана Вучковић Денчић.

„Чекали смо у бескрајном реду за карте, то је била велика свечаност - морамо да чекамо да бисмо били награђени", сећа се она.

Избор филма је зависио од маме, сећа да се да је гледала Алмодовара и да тада „родитељи нису превише размишљали шта је од филмова прилагођено деци".

Филмска редитељка и професорка на Факултету драмских уметности Андријана Стојковић први филм на ФЕСТ-у погледала је 1991. - то је била "Зелена карта" Питера Вира.

Ишла је са сестром од тетке, чија је пријатељица отказала у последњи час. Сећа се да се сестра сатима спремала за одлазак у Сава Центар.

Годину дана касније, догодио се "егзодус током филма 'Деликатесна радња' Жан Пјер-Женеа и Марка Кароа".

„Пре овог филма је приказана 'Вирџина' Срђана Карановића и тај филм је отворио ФЕСТ 1992. Та иста публика се задржала да погледа и 'Деликатесну радња', али не задуго. Жабе, фрикови и чудни ракурси потерали су их кући."

Већини људи, који су одабрали да се у животу баве филмом, ФЕСТ је био права школа.

Редитељ Миша Терзић за себе каже да је „дете ФЕСТ-а", јер је први филм који је погледао у биоскопу био `ЕТ` на овом фестивалу.

Касније је био волонтер на фестивалу и „осећао се јако важан" док се шетао с пропусницом ходницима Сава центра.

Пластифицирана картица многима је била предмет жеља - Ана Вучковић Денчић је као студенткиња носила лажну акредитацију, коју су студенти направили од примерка који им је дао професор.

„Ухватили су нас", каже и додаје да је током студентских дана гледала по 5-6 филмова дневно и живела на „сувој храни".

Већ пет година прати фестивал за Радио Београд и више не покушава да обори рекорд погледаних филмова, већ гледа само филмове аутора са којима ће радити интервју.

И Стојковић и Терзић увек нађу времена за ФЕСТ, иако не гледају онолико филмова колико је то био случај раније.

Као што је неко гледао "Кума", "Последњи танго у Паризу" или "Голе у седлу" управо на ФЕСТ-у, многи млади гледаоци ће створити нове филмске успомене почевши од вечерас.