После више од века, Србија мења закон о изручењу са Сједињеним Америчким Државама
Аутор фотографије, OLIVER BUNIC/AFP/Getty Images
- Аутор, Наташа Анђелковић
- Функција, ББЦ новинарка
Закон о потврђивању уговора између Републике Србије и Сједињених Америчких Држава о изручењу посланици Скупштине Србије усвојили су на седници 14. фебруара - уочи Дана државности Србије, а на Дан заљубљених, можда без било какве симболике.
У писаном одговору Министарства правде за ББЦ на српском наводи се да је Закон о изручењу донет како би се „унапредио правни оквир сарадње у складу са савременим законодавством" који ће тако бити прилагођен „актуелном кривично-правном животу".
Овим документом се законски потврђује билатерални споразум о изручењу потписан 15. августа 2016. у Београду, током посете бившег потпредседника Америке Џозефа Бајдена тадашњем премијеру Србије Александру Вучићу.
Амерички Сенат је споразум усвојио пола године пре српског парламента, 26. јула 2018.
Америчка амбасада у Београду за ББЦ на српском поручила је да се уговор односи на дела савременог доба „прање новца, трговина дрогом, сајберкриминал, организовани криминал, као и тероризам".
„Треба да радимо као тим у борби против безбедносних изазова. Унапређени споразум о изручењу помоћи ће нашој даљој сарадњи и омогућиће обема државама да осигурају безбедност", наводи се у писаном одговору америчке амбасаде.
Шта се мења после 117 година
Досад је ову област уређивала Конвенција о издавању криваца закључена између Краљевине Србије и Уједињених Америчких Држава 1901. године.
Аутор фотографије, Universal History Archive/UIG via Getty Images
Нови документ предвиђа изручење држављана без обзира на националност, што значи да ће бити могуће изручити и држављанина Србије.
Доценткиња Правног факултета Универзитета у Београду Вања Бајовић каже за ББЦ на српском да би та одредница могла да буде спорна.
„Устави већине евроконтиненталних држава су дуги низ година изручивање сопственог држављанина изричито забрањивали, али се последњих година са глобализацијом свега, па и криминалитета, овај став мења.
То се посебно дешава услед оснивања Међународних кривичних трибунала и Међународног кривичног суда и увођењем Европских налога за хапшење који важе у оквиру држава чланица Европске уније."
Када је 2003. године, после жустре полемике у јавности коначно донет Закон о сарадњи са Међународним кривичним Трибуналом, у њему се није помињало „изручење" већ „предаја".
Тиме је терминолошки направљена разлика између „изручења" домаћих држављана страној држави, која је по тадашњем уставу била забрањена и „предаје" међународним судовима, која је дозвољена.
Устав Србије из 2006. не предвиђа ову забрану, једино што се помиње у вези са тим је члан 38. који каже да „држављанин Републике Србије не може бити протеран" .
„Претпостављам да је због тога у споразуму Србије и САД 2005. година узета као одредница за дискреционо одлучивање о примени, јер је до ступања на снагу важећег Устава из 2006. важила забрана изручења домаћих држављана", наводи Бајовић.
Члан 21. новог споразума прецизира да „извршни орган замољене државе има дискреционо право да одбије изручење за кривично дело извршено пре 1. јануара 2005. године".
Према објашњењу Министарства правде, то значи да САД или Србија, по сопственој процени, могу да одлуче да ли ће некога изручити или неће, чак и ако су испуњени сви законски услови за изручење, а које утврђује суд.
Шта је писало у Конвенцији о изручењу из 1901. године - гусари и робови
Конвенција о издавању криваца усвојена 25. октобра 1901. под злочинства и преступе убројала је:
- Разбојништво, под којим се разуме дело злонамерног и насилног одузимања туђих новаца или ствари од лица, принудом или застрашивањем, опасна крађа, под којом се разуме дело обијања и ноћног упадања у туђе станове, с намером да се изврши крађа; обијање кућа или дућана.
- „Самовољно и противузаконо рушење железничких пруга или стављање препона на истима, које доводе човечији живот у опасност.
- Злочинства извршена на мору:
а) гусарство, по закону или међународном праву,
б) побуна или завера за побуну два или више лица на каквом броду, на отвореном
мору, противу власти господареве,
в) злонамерно потопљавање или разарање брода на мору, или покушај да се то учини,
г) напади на броду на отвореном мору у намјери да се нанесе тешка телесна повреда.
- Злочинства и преступи противу закона Уједињених Америчких Држава о укидању ропства и трговању робовима"
Извор: Интернет страница Министарства правде Републике Србије
Пандорина кутија изручења
Као и Конвенција с почетка 20. века, нови Уговор са Америком прописује да изручење неће бити одобрено ако се бегунац тражи за политичко кривично дело, што је, по ставу стручњака, уобичајено за ту врсту прописа.
Нигде се не прецизира тачно шта је то дело.
Необично је то што ће се споразум примењивати и ретроактивно у односу на сва кривична дела која су у њему побројана.
Бајовић истиче да је ретроактивна примена специфичност овог споразума, јер је забрана ретроактивности један од главних принципа кривичног права.
„Постоји опасност да то отвори Пандорину кутију захтева за изручење лица која су у неком тренутку повредила интересе САД или њених држављана и обратно.
Хипотетички, Србија би могла да тражи изручење Била Kлинтона, који је пред нашим судовима оптужен и осуђен након бомбардовања", истиче наша саговорница.
Много је вероватније да ће Америка тражити изручење неког српског држављанина.
Два највећа нерешена правна питања у односима Београда и Вашингтона су случајеви убиства браће Битићи и паљења америчке амбасаде у главном граду Србије током протеста 2008. године, након једностраног проглашења независности Косова.
Аутор фотографије, STATON R. WINTER/AFP/Getty Images
Браћа Битићи и баба Вишња
Случај Битићи актуелизовао је председник Србије Александар Вучић изјавом да је управо о томе разговарао са америчким конгресменима на Безбедносном форуму у Минхену.
Како је рекао, два пута је током тог састанка поменут некадашњи полицијски руководилац на Kосову и Метохији Горан Радосављевић Гури, али да од њега нису тражили изручење Радосављевића, као што су поједини медији у Србији известили тог дана.
Вучић је додао и да амерички представници нису дали никаве доказе на основу којих би био изручен.
„Не може од мене нико да тражи да ја неког изручим. Они могу да кажу шта су њихова надања.
Ја сам питао имате ли одређених доказа, али доказе нисам добио.
Ако немате, немој да се играмо онда прича Рекла ми баба Вишња", казао је Вучић, одговарајући на питање Н1.
Хронологија случаја Битићи
- Амерички држављани албанског порекла браћа Илиј, Агрон и Мехмет Битићи убијени су у јулу 1999. године у Петровом Селу, близу Kладова, у источној Србији. Били су борци Ослободилачке војске Kосова
- Како је „Инсајдер" писао, након завршетка рата, они су 26. јуна 1999. године покушали да помогну двема ромским породицама из Призрена да са Kосова пређу у Србију. Ухапсиле су их српске власти на административној граници са Србијом због „илегалног уласка у земљу"
- Сутрадан су прекршајно осуђени на суду у Прокупљу на 15 дана затвора
- Одобрено им је да из притвора изађу три дана раније, али су, уместо да буду пуштени на слободу, одведени у базу Специјалних антитерористичких јединица МУП-а Србије у Петровом Селу где су убијени
- Њихова тела са везаним рукама и са ранама од испаљених метака на потиљцима пронађена су 2001. у масовној гробници, одмах поред кампа специјалних јединица полиције
- Шеф обуке у кампу је био Горан Радосављевић Гури, а у кампу су били и припадници ЈСО-а којима је командовао Милорад Улемек, али и припадници Посебних јединица полиције.
- Радосављевић је био командант српске Жандармерије од 2001. до 2004. године, а 2010. године се учланио у Српску напредну странку. Њега је у вези са убиством браће Битићи испитивало тужилаштво у Србији и сведочио је на суђењу
- Веће за ратне злочине Вишег суда у Београду је 2012. године изрекло ослобађајуће пресуде Сретену Поповићу и Милошу Стојановићу, оптуженима за помагање у убиству браће Битићи, јер није доказано да су извршили кривична дела за које се терете
- Током суђења, Стојановић и Поповић су тврдили да су од Властимира Ђорђевића, који је у то време био помоћник министра унутрашњих послова Србије добили наредбу да се браћа одведу у Петрово Селу
- У јануару 2014. године, Хашки трибунал осудио је Ђорђевића на 18 година затвора због ратних злочина на Косову
Стејт департмент објавио је 18. децембра 2018. да је Радосављевићу и члановима његове породице забрањен улазак у Америку због сумње да је учествовао „у грубом кршењу људских права".
„Радосављевић је према веродостојним сазнањима био умешан у убиство браће Битићи, троје албанско-америчке браће убијене у Србији након рата на Косову 1999. године", наводи се на сајту Стејт департмента.
Горан Радосављевић Гури за ББЦ на српском није желео да коментарише ове наводе америчке администрације.
„Двадесет година говорим једно исто, не желим да понављам. Председник је рекао шта је имао о том случају, не бих ту ништа додавао", поручио је Радосављевић.
Он је раније у више наврата у медијима изјављивао да је „невин и да се у време убиства браће Битићи није налазио у бази".
Оснивачица Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић за ББЦ на српском каже да се Закон о изручењу „не односи на случај браће Битићи, као ни на један злочин пре 2005. године".
„Могло би да се односи на кривична дела тероризма и у контексту избегличке кризе и миграната, као и на појединце који са простора Западног Балкана одлазе да ратују у Сирију или друга ратна подручја", истиче Кандић.
Она наводи да је председник Вучић у вези са случајем браће Битићи први пут сада изјавио да „нису близу решења, већ да су потребни докази".
„Унутар МУП-а не постоји повољна клима за решење случаја јер је тешко очекивати да ће се инспектори одељења за ратне злочине потрудити да дођу до података и чињеница, пошто од раније постоји раширен став да су припадници ОВК терористи, те да у том случају нема кривичног дела", напомиње Кандић.
Аутор фотографије, MOMA DABIC/AFP/Getty Images
И правни саветник породице Битићи Правен Мадхираџу за ББЦ на српском истиче да је за решавање случаја тог убиства одговорна Србија и да нови закон не мења много.
„Изручење је било могуће у складу са другим законима, другим споразумима у сваком случају и Србија треба да процесуира тај случај, укључујући испитивање свих осумњичених и свих сведока."
Не очекује ни да се било каква истрага покрене у Америци.
„Једина занимљива ствар је реакција јавности у Србији на споразум о изручењу - то само показује да нико заиста не очекује да ће владавина закона бити примењена у Србији". каже Мадхираџу.
Ко (ни)је изручен - Андрија Артуковић, Миладин Ковачевић...
Вања Бајовић са Правног факултета подсећа на неколико случајева изручења између Србије и Америке.
„Југославија је 1954. године захтевала од САД-а издавање Андрије Артуковића оптуженог за кривично дело убиства.
Иако је суд првобитно нашао да између ФНРЈ и САД-а не постоји уговор о екстрадицији те да издавање није могуће, Виши суд преиначио је одлуку истакавши да је уговор између Kраљевине Србије и САД-а закључен 1902. године још увек на снази."
По истом основу, САД је 2003. године дозволила изручење српског држављанина Митра Арамбашића Хрватској, истакавши да „државу сукцесора обавезују сви уговори државе претходнице осим ако их се изричито не одрекне".
Арамбашић је претходно у Жупанијском суду у Сплиту у одсуству осуђен за ратне злочине, али је та одлука касније на апелацији промењена.
Питање је поново актуелизовано случајем Миладина Kовачевића, српског држављанина кога је тужилаштво државе Њујорк теретило за наношење тешких телесних повреда америчком држављанину Брајану Штајнауеру.
Америчке власти су правни основ за изручење пронашле у уговору из 1902. године, док је Србија одбијала изручење под изговором „забране изручења сопствених држављана".
Недавно потписани билатерални споразум Србије и САД који изричито дозвољава издавање сопствених држављана би онемогућавао Србији одбијање изручења позивањем на овај аргумент.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
