Украјина: Како се Србија односи према оружаном сукобу
Аутор фотографије, AFP
- Аутор, Стефан Веселиновић
- Функција, ББЦ новинар
После нових тензија између Украјине и Русије питање је да ли ће Србија моћи да задржи своју позицију „седења на две столице".
Нова криза, настала након поморског сукоба између руских и украјинских снага, поново је усмерила пажњу света на овај део Европе.
Русија је већ под санкцијама ЕУ и САД, због оружаног сукоба који у Украјини тиња већ четири године.
Ново заоштравање односа значи и нове изазове за српску дипломатију, која се до сада трудила да балансира између Кијева и Москве.
„За Београд би било најпаметније да дипломатски ћути поводом новог инцидента", каже спољнополитички аналитичар Бошко Јакшић за ББЦ на српском.
Како се Србија до сада односила према оружаном сукобу Русије и Украјине?
У 100 речи
Званични Београд од анексије Крима 2014. године понавља да „поштује територијални интегритет и суверенитет Украјине" и не признаје Крим као део Русије.
Са друге стране, Србија се није прикључила санкцијама земаља чланица ЕУ према Русији због рата у Украјини.
Председник Србије Александар Вучић у недавном интервјуу за француски Ле Монд ову позицију је објаснио рекавши да би „признавање Крима, значило и признавање Косова", а да би санкцијама Русији Србија „пуцала себи у ногу".
Како је навео, Русија подржава територијални интегритет Србије, као чланица Савета безбедности УН.
Међутим, Јакшић сматра да је та равнотежа нарушена, како каже, „читавим низом инцидената".
„Од противљења резолуцијама света и изостанка хапшења добровољаца са украјинског ратишта који су тиме прекршили српске законе, до одлазака званичних или полузваничних делегација на Крим. То је прст у око Кијеву", каже он.
Аутор фотографије, FONET
У 500 речи
„Ми нисмо признали Крим као део Русије. Када бисмо то урадили, то би значило подршку независности Косова", рекао је председник Србије Александар Вучић у интервјуу за француски Ле Монд у јуну ове године.
Званична Србија подржава територијални интегритет Украјине, а Украјина није признала независност Косова.
Баш као што српске власти на косовске гледају као на „привремене", тако је и Крим за Украјину „привремено окупирана територија".
Са друге стране, Србија изражава амбиције ка чланству у ЕУ, али се до сада није прикључила економским санкцијама које су против Русије, због сукоба у Украјини, увеле земље чланице.
„Ко од сталних чланица Савета безбедности УН подржава наш територијални интегритет? Русија. Да ли ми треба да пуцамо себи у ногу?", упитао је Вучић у поменутом интервјуу.
Управо око оружаног сукоба Русије и Украјине званична Србија води политику у јавности познату као „седење на две столице".
Међутим, спољнополитички аналитичар Бошко Јакшић сматра да Београд ипак више нагиње ка једној од страна.
„Протекле године показују да Београд није био у стању да дипломатски ћути нити да балансира своју позицију, која је више него деликатна", каже он.
Као један од примера наводи дипломатску свађу владе Србије са украјинским амбасадором Олександром Александровичем пре годину дана.
Све је почело када је Александрович рекао да „Русија злоупотребљава Србију како би створила хаос и изазвала рат на Балкану".
Српске власти оштро су реаговале, а из Министарства спољних послова чак запретили отказивањем гостопримства амбасадору, који је услед свега тога позван у Кијев на консултације.
По повратку из Украјине није мењао став, већ га је поновио и рекао да је то став његове државе. На питање о дипломатским односима две земље рекао је да је „све било у реду док Србија није гласала против резолуције о људским правима на Криму".
Србија је једна од 26 земаља на Генералној скупштини УН 2017. године које су гласале против усвајања резолуције којом се осуђује кршење људских права на Криму и „привремена руска окупација" тог полуострва.
„Шта се десило? То морате да питате (министра спољних послова) Дачића, ја не могу да га питам", рекао је амбасадор у интервјуу за Б92, додајући да више од годину дана није могао да добије званичан пријем код шефа српске дипломатије.
Аутор фотографије, Fonet
Министар Дачић је тада новинарима гласање објаснио рекавши да је Србија „штитила свој суверенитет и да због односа са Русијом није могла да поступи другачије".
Јакшић каже да је „јасно да је баланс у односима према Украјини и Русији озбиљно нарушен."
„Србија је одабрала проруску позицију. Што је очигледно резултат притисака из Москве да се прихвати таква позиција", наводи он.
Неблаговремено процесуирање српских добровољаца, као и одлазак званичних и полузваничних делегације из Србије на Крим, Јакшић види као „прст у око" Кијеву.
Крим су, између осталог, посетили народни посланици СРС-а, као и делегација странке Ненада Поповића, актуелног министра без портфеља задуженог за иновације.
Украјинске власти више пута су наглашавале да немају добру комуникацију за српским званичницима по питању добровољаца из Србије који се боре у Украјини на руској страни, а којих је наводно било око 300.
Против шесторице држављана Србије води се истрага пред Генералним тужилаштвом Украјине, због учешћа у сукобима.
Пред српских судовима осуђено је 28 грађана због учешћа у оружаним сукобима у иностранству, по Кривичном законику из 2014. године.
Један од њих, Стеван Милошевић из Ковина, прекршио је условну казну ове године и после пресуде се вратио у Украјину, где се бори на страни проруских снага.
