Одбојкаши Србије су четврти на свету - велики успех

Пунолетство није мала ствар. Кажу, улазак у свет одраслих. Овог 1. октобра 18. рођендан славе једна златна медаља и један небески скок.

Трећи сет финала Олимпијских игара, Југославија против Русије води 2:0 и има 15:12.

Роман Јаковљев сервисом шаље бомбу на Горана „Квиска" Вујевића који покушава да је прими, али лопта одлази ван терена, међу фотографе.

Руси у том трену вероватно већ виде поен, али џаба.

Сви знамо шта се догодило - улазак у историју.

Вања Грбић скаче преко ограде, спасава лопту, успева да слети, врати се и блоком донесе поен Југославији.

„Људи моји да ли је ово могуће", виче легендарни Душко Кораћ у преносу.

„Све спортске шпице света морају да имају ово... Пратим одбојку 20 година, али овако нешто свет видео није".

Петроварадин

У наредних неколико минута нарасла је предност плаве чете. На 22:16 Митков диже за Герасимова.

„Међутим наш тројни блок је као Петроварадинска тврђава", поетично каже Кораћ и саопштава да је 23:16, иако је лопта отишла у аут и заправо је 22:17.

„Верујем да ће сваки кафић, свака кућа, пљуштати од шампањца, вина, ракије", слави унапред легендарни коментатор.

Меч лопту Југославија је имала на 24:18. Руси нападају, а лопта после блока стиже до Вујевића, који је потом шаље ка Николи Грбићу.

„Вањи! Брату!", виче му Кораћ.

Чуо га је Никола некако и лопту заиста послао брату. Смеч Вање Грбића.

„И брат је освојио!", проглашава победу Кораћ, а Руси се бране и успевају да дођу до поена.

„Тако сам волео да браћа Грбић одиграју овај завршни поен и нека га одиграју, заслужили су. Синови Милоша Грбића су то заслужили".

Успех

Заслужили су медаљу и актуелни репрензетативци Србије, као и селектор Никола Грбић, али она није дошла.

Само дан пред пунолетство злата из Сиднеја, Србија је на Светском првенству у Италији играла против САД за треће место.

Водили су одбојкаши Србије и имали контру за 2:1 у сетовима, али су Американци после велике борбе успели да дођу до предности.

На крају, 3:1 за САД и повратак кући без медаље око врата.

А незгодно је то у спорту, будеш четврти на свету у којем живи седам милијарди људи и - тугујеш.

„Бити четврти је велики успех", истиче чувени Андрија Герић за ББЦ на српском.

„Ипак, жал постоји. Много пута сам био четврти, то је један од најгорих пласмана - мучио си се много, а ништа ти од тога није остало".

Са њим је сагласан и онај који је скоком преко ограде задивио свет.

„Бити међу прве четири репрезентације на свету је енорман успех, иако момци жале што нису донели медаљу кући", каже Вања Грбић за ББЦ.

Само злато

Успех Србије могао би делом да прође незапажено због односа јавности према свим спортистима, не само одбојкашима.

Једноставно, углавном се рачунају само прва места - или барем нека медаља - и ништа више. Све осим тога је неуспех.

Медаље репрезентације од 1991.

„Србија је мало специфична, не рачуна се ако ниси први", каже Герић и додаје да је то „нека потпуно безвезна психологија".

Вања Грбић каже да су сви који су гледали имали прилику да виде шта се дешава и да је „увек било хејтера и критичара".

„Веома сам поносан на њих и нема шта да им се замери, показали су како се поштује, воли и игра за своју земљу".

Говорећи о томе да и четврто место успех, Герић указује на то да је Србија на прошлом Светском првенству била девета, а на претпрошлом трећа.

„Имамо неки континуитет и при врху смо - у осам најбољих - али тренутно нисмо најбољи", каже Герић.

„Никад теже"

Најбољи меч на првенству Србија је одиграла против домаћина, када је обезбеђено полуфинале. Италија је пред својим навијачима потпуно декласирана са 3:0 (25:15, 25:20, 25:17).

У полуфиналу стари и велики ривал Бразил који је једноставно био бољи, што је после меча на конференцији за медије изјавио и селектор Никола Грбић.

„Оно што смо ми радили Италијанима, то је Бразил радио нама", каже његов брат Вања.

Више није битно шта Новак једе

Интервју петком: Џон Мекинро о тенису, Новаку и ривалствима

Звезда у Лиги шампиона - елита после 26 година

'Спортски Фејсбук' из Србије жели да промени свет

„Бразилци су играли савршен меч који се догоди једном у четири године. Апсолутно нигде нису грешили".

Према његовим речима, првенство никада није било уједначеније и теже.

„На врхунском нивоу игра десет озбиљних репрезентација, а Пољска и Бразил су играли три финала на последња четири првенства.

Иза нас су остали Италија, Русија, Француска и многи други... Ово уопште није неуспех".

Ложана

На питање шта је недостајало за медаљу, Герић каже да је све било добро до полуфинала, али да је у последња два меча фалило енергије.

„Овај тим је направљен тако да они - као против Италије - морају да играју са свом енергијом и страшћу. Губили смо када није било онога што називамо ложаном".

„Та енергија је оно због чега бисмо ушли међу три најбоље репрезентације".

Како наводи, Србија се током целог првенства мучила са пријемом, али „лако је седети у фотељи и гледати, а друго је кад си играч".

„Првенство је дуго, много је мечева и играчи се уморе, то је нормално, али важно је пронаћи ту неку искру у очима. Тога није било довољно", каже Герић.

Попут Грбића и Герић истиче да је осам репрезентација света на врло сличном нивоу.

Према његовим речима, у таквој ситуацији све зависи од инспирације тог дана.

Још лепих резултата

Одбојкашице Србије тренутно наступају на Светском првенству у Јапану. После три меча имају три победе, од чега је једна над Бразилом.

„Дуго су сазревале, успеле су да освоје Европско првенство прошле године и биле су друге на Олимпијским играма. Имају иза себе веома добар низ, тако да се и ту можемо надати лепом разултату", каже Вања Грбић.

Најинспирисанија је, ето, била Пољска - у финалу су савладали Бразил и одбранили титулу.

За најбољег играча турнира проглашен је Бартож Курек за којег ниједна репрезентације није имала решење.

„Пољаци су играли добро, ово је први пут да је Курек сваку утакмицу одиграо добро, до сада је обично правио много грешака. Он и Кубјак су вукли Пољску", каже Герић.

Младост

Последњи поен у чувеном финалу из Сиднеја, иако је Кораћ здушно навијао за њих, нису донела браћа Грбић.

Било је то једно од закуцавања Ивана Миљковића.

„Ипак је младост та донела злато", биле су речи Душка Кораћа док су играчи славили.

А каква је младост Србије?

Вања Грбић каже да ће ова генерација остати заједно до Олимпијаде и да је најбоље пред њима.

„Можемо само да наставимо да их подржавамо и да верујемо да ће бити онакви какви знамо да ће бити".

Ипак, Герић упозорава на стање у одбојци. Каже, морају да се јачају клубови.

„Клупска одбојка је на ниском нивоу и за десет година би могао да буде проблем око тога ко ће играти за репрезентацију.

Ми тренутно немамо младе играче екстра калибра, генерација 1991. је била првак света у јуниорској конкуренцији, а сада у тој конкуренцији не можемо да се квалификује на Европско првенство.

„Мора да се ради на томе да се ствари поправе".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]