Изостанак подршке и осуда околине главни разлози за престанак дојења

Исхрана беба у првим месецима живота директно је повезана са здрављем током развоја детета и касније, слажу се стручњаци.

Према речима др Љиљане Станковић из Гинеколошко акушерске клинике Народни фронт, бебе које нису дојене касније су склоније гојазности, дијабету, кардиоваскуларним обољењима, те болестима имуног система.

Иако се препоручује да бебе у првих шест месеци по рођењу једу искључиво мајчино млеко, у Србији се на тај начин отхрани нешто мање од 13 одсто деце, каже Станковић.

Како би овај број био већи, а дојење све присутније, почетком јула усвојен је и Национални програм подршке дојењу, који координира Станковић.

Ипак, многе жене, и поред предности које носи мајчино млеко, од дојења одустају. Разлози су, према стручњацима, недовољна припрема, недостатак подршке и обуке, те притисци околине.

Има и мајки које, једноставно, не желе да доје.

„Дојење је избор сваке жене", каже за ББЦ на српском др Слободан Костић, начелник неонатолошког одељења у Клиничко-болничком центру Драгиша Мишовић.

Враћа се у моду

У току Међународне недеље дојења која траје до 7. августа, Светска здравствена организација и УНИЦЕФ објавили су извештај према коме само две од пет беба у првих сат времена по рођењу добију мамино млеко.

Србија је, према овом истраживању, доста високо на листи јер половина мајки подоји бебе у првом сату по рођењу.

Станковић додаје да је „у природи свих сисара да одмах по рођењу доје".

„Састав млека се мења сваког тренутка и битно је да то буде један од првих контаката маме и бебе", каже она.

Према њеним речима, мамино млеко је за бебе „храна са пет звездица, млечне формуле имају три, а све остале дохране мање".

Свет је недавно шокирала манекенка која је пистом прошетала дојећи бебу.

Осим што се појавило на модној писти у Мајамију, дојење и у Србији поново постаје модерно, тврди Станковић.

„Дојење је неко време било веома демоде, али се полако враћа у моду", каже она.

Недовољна припрема

Дојењем се ствара и посебна емотивна веза маме и бебе.

Њиме се задовољава и емоционална компонента односа, потреба за блискошћу, физичким контактом, утехом, али је и сигурно место за „ушушкавање", каже Мирјана Гњатић, дула и инструкторка јоге за труднице и мајке.

Дојење је, према речима др Костића, тежак процес.

„Маме често нису припремљене за то. Први месец након порођаја је напоран за жену, како психички, тако и физички. И поврх свега долази дојење, које није нимало пријатно, већ је често болно", каже Костић.

Београђанка Марија Марковић, која се породила пре непуних месец дана, каже да се за дојење психички припремила.

„У мојој глави није било простора да то не радим", каже Марија.

Читала је бројна упутства, ишла у школу родитељства, али када је беба дошла, показало се да та теорија у пракси баш и не функционише.

У породилишту јој нису много помогли.

„Сестра ми није дала никакве инструкције. Први подој је деловао добро, али већ после трећег-четвртог имала сам ранице, груди су ме болеле и ни беба, а ни ја нисмо били срећни", каже.

Према речима др Костића, жене у породилишту не проводе довољно времена како би савладале потпуно ову технику.

„Оне остају у породилишту само неколико дана. Дајемо им максимално информација, подршке и помоћи, али некад то није довољно", каже Костић.

Гњатић сматра да је мамино млеко „супер храна" за бебе, али се младе мајке неретко суочавају са тврдњама да немају довољно млека и пристају на дохрану.

Та тврдња често није оправдана, јер према речима др Станковић, само између 3 до 5 одсто жена заиста нема довољно млека.

„Свака мама мора да зна да млеко иде из главе. Одлука мајке да хоће да доји је кључна за лактацију", каже Станковић.

Мајке које не могу да доје - због анатомије, физиологије или болести - морају да користе млечне формуле.

Не желим да дојим - имам права на то

Као што одлучују да желе да доје, маме доносе и супротну одлуку, мада нерадо то признају.

Олга Цвијић породила се пре 14 месеци. Бебу је покушавала да доји првих пет дана, а како за ББЦ на српском каже, „проблем са дојењем" је имала и пре него што је затруднела.

„Дубоко у себи сам знала да то код мене неће успети, а нисам била ни екстремно мотивисана", прича Цвијић.

Ишла је и на вежбе, међутим, када се породила, ствари нису ишле тим током.

„Болело ме је и ту бол нисам успела да превазиђем. Мучила сам се пет дана и након тога попила таблету за заустављање лактације."

Тек након тога јој је лакнуло.

„Прешли смо на млечну формулу, а ја сам тек тада осетила повезаност са дететом", каже Олга.

Ту везу, за коју многи тврде да постоји током дојења, она у својим покушајима није осетила.

На одлуку да не доји бебу можда је утицало и то што ни она као беба није дојила.

„У мојој породици нико није дојио. Сви су били на дохрани. Могуће да је то створило 'проблем' у мојој глави", каже она.

Олга додаје да је храњење на флашицу много лакше, јер постоји другачији ред.

„Беба не мора да сиса одређено време, па да прави паузу."

„Добри" микроби бране децу од рака

Највише беба се роди у 4 ујутру

Породиљско одсуство за очеве: први кораци с татом

Банке хуманог млека

И док се неке породиље суочавају са мањком, има и оних који имају „вишак млека".

У Новом Саду, Крагујевцу и Београду постоје банке које прикупљају мајчино млеко за потребе других беба.

У Банци млека у београдском Институту за неонатологију је током прошле године прикупљено 2,458 литара.

Према речима Марине Димески, главне сестре у Банци млека, прикупљају га од мајки чија су деца на Институту, али и од других породиља - које га добровољно доносе.

„Око половине прикупљеног млека иде бебама које су смештене код нас, док другу половину донирамо", каже Димески за ББЦ на српском.

Иако је протеклих година број жена које доносе млеко у Банку био у паду, за првих шест месеци ове године их је 18 - у порасту у односу на 2017, када их је било свега 28.

Пре неколико година је млеко Банци давала и Јелена Спасић.

„Свему претходи разговор са сестром из Инситута, која оцењује колико је мама спремна да овако даје млеко, ради све потребне анализе, али проверава и каква је хигијена у кући", каже Спасић.

Све, како каже, мора да буде по правилима Инситута, да би млеко било добро сачувано, стерилно, како би најздравије дошло до деце којој је потребно.

Она је затим добила посебне течности за прање груди, као и боце у које млеко одлаже и леди. Једном недељно, служба Института долазила је по млеко.

„Ко год може, треба то да уради. То млеко је далеко квалитетније од било које дохране. Сваки милилитар је драгоцен", каже Јелена.

Осуде околине због „предугог" дојења

Право време за престанак дојења - не постоји. Свака мама сама о томе одлучује, ослушкујући бебине и своје потребе, каже нам Мирјана Гњатић.

„Врло је важно да се жена осећа добро док доји. Да дојењем преноси лепу енергију својој беби.

Када више није у стању то да ради, када јој постане мучење или извор непријатности, на мајци је да постави границе или прекине дојење."

Због тога што дете доји готово три године, са осудама се суочава Тања Тукић.

„Буквално се свакодневно суочавам са питањима зашто толико дојим. И поред објашњавања да је то мој избор, људи ме чудно посматрају", каже Тања.

Иако је мамино млеко суперхрана, то не значи да жена која не може да доји или из било ког разлога одлучи да рано престане са дојењем треба да осећа кривицу и да мисли да није довољно добра мама, тврди Мирјана Гњатић.

Дојење је избор сваке жене. Од тога зависи и хоће ли имати довољно млека или не.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]