Може ли жена да покрене опозицију у Србији

Опозиција у Србији пробала је много тога - бившег председника, тражила нова лица од министра у Вучићевој влади до државног чиновника, богатог бизнисмена - али је већи успех изостао. Међу тим покушајима нема - жена.

Тога се сетила и Гордана Чомић, дугогодишња функционерка Демократске странке, која је са својим тимом прва предала кандидатуру за председницу ДС-а.

На изборној седници 2. јуна, некада највећа опозициона странка изабраће ново руководство.

Поред Чомићеве, кандидатуру за сада најављују председник Политичког савета ДС-а Зоран Лутовац и потпредседник странке Бранислав Лечић.

Нови лидер странку ће преузети у тренутку када има 13 посланика у Скупштини Србије, а у Београду, традиционалном упоришту, није ни ушла у парламент због историјски ниског резултата од 2,25 одсто.

Жена у политици - предност или мана

Гордана Чомић није ново лице на политичкој сцени Србије - активна је у Демократској странци малтене од повратка вишестраначја.

Дипломирана физичарка, у својој биографији наводи да је мајка четворо деце, али и да јој је хоби пецање.

„Миље за жену у политици је да увек имате једно питање више, довољно људи који се пита да ли ће она то умети иако је жена", каже Чомић.

После скоро три деценије у политици, „пунолетства" у чланству у „Женској политичкој мрежи", каже да је то додатно мотивише.

„Моја мисија је да жене у политици не улазе везаних ногу предрасудама, а не да јој се постављају питања је л квалитетна.

Торба је квалитетна, а о женама се не може тако говорити - јер жена није роба у политици."

Сагласна је да су демократе пробале све - зато каже да је сад тренутак да жене из странке покажу за шта су се оспособиле кроз рад, па и за своју заменицу предлаже жену, Наташу Вучковић.

„Никад нисам питала шта ћу да будем, него само шта ћу да радим.

Девојчице учимо да ће напредовати ако раде добро. И то вам уђе у крв."

Како изгледа парламент без опозиције

Јаз у платама: недостижна равноправност

Гордана Чомић сада има амбицију да демократе „сабере, обнови и реформише, да покажемо да смо научили из грешака и да смо нашли одговор за насиље које спроводи власт".

Ако дође на чело посрнуле странке, спремна је да разговара са „мушким друштвом" бивших лидера и чланова ДС-а који сада претендују да буду део српске опозиције.

„Треба да се договоримо сами са собом - ми бивши, са нама садашњим, за нас будуће - шта треба да се уради за Србију", закључује Чомић.

Олимпија де Гуж

„Српска политика нису тестостерон и мускулатура"

Странка која је кроз недавну прошлост корачала сличним путем рејтинга као ДС, а из ње је и настала, пробала је да управу повери жени.

Санда Рашковић Ивић мање од две године водила је ДСС, успела да странку врати у парламентарне клупе, али су је страначке колеге убрзо смениле.

„Србија треба да се навикава на жене у политици.

Мало дете кад се роди не зна да хода и говори, али га ми посвећено учимо.

Тако је и демократија у бебећем периоду у Србији и треба да се учи и на мом примеру који није охрабрујући", каже Рашковић Ивић за ББЦ.

Ипак, и поред отежаних услова за опозиционо деловање у Србији, сматра да за жене има места на челу опозиције.

„Жене имају снаге за ову арену јер то није само тестостерон и мускулатура.

Ми кад васпитавамо синове, васпитавамо их да буду Срби-мушкарци, јунаци, а не припремамо их за овај свет у коме ће да живе."

Рашковић Ивић закључује да би за садашњу ситуацију у српској опозицији жене биле благотворне јер могу лакше да се договоре и не осећају се прикраћеним ако нису на првом или најважнијем месту.

Лакше председница државе него странке

Тренутна председница Владе Србије Ана Брнабић прва је жена на челу српске владе, али није прва жена у вишестраначком систему на највишим функцијама.

На место председнице Републике, као привремено решење које је потрајало 13 месеци, са места председнице парламента 2002. године дошла је Наташа Мићић.

Жене у српској вишестраначкој политици

Сећа се да су бројна новинарска питања о томе како је жени на високом положају обележила њен мандат.

„Осећала сам се као да је изабрана нека животињица, а не жена.

То је била отежавајућа околина јер смо ми патријархална и конзервативна средина.

Била сам изложена притисцима - од игнорисања до чисте мизогиније."

У свом мандату, доносила је одлуке које мењају ток историје, попут проглашења ванредног стања по убиству премијера Зорана Ђинђића.

„Чак и моје најтеже одлуке које сам по уставу и закону доносила, попут ванредног стања, довођене су у питање јер се омаловажавало оно што сам радила изражавањем сумње да сам Ђинђићева марионета

То би било значајно мање на тапету да сам мушкарац."

Наташа Мићић у политику је ушла кроз странку која је већ имала искуства са женама на челу - председница Грађанског савеза Србије била је Весна Пешић, једна од опозиционих лидеки 90-тих година прошлог века.

Ипак, истиче да је страначки живот за жену често тежи од - државничког.

„У Србији и у региону, жене имају већу шансу да буду на највишим и најодговорнијим државним функцијама, него да постану лидери странке.

И ја сам прво била председница Скупштине, па сам изабрана за председницу ГСС-а."

Ако жена већ долази на чело странке, Наташа Мићић каже да се то, као по правилу, догађа у моменту када се странка налази у најтежој ситуацији и жена преузима „врућ кромпир".