Тренинг дементних особа „не успорава пропадање мозга"
Аутор фотографије, Getty Images
Програми вежби за људе са благом до средњом деменцијом "не функционишу", према тексту истраживача из Велике Британије.
Код више од 300 људи у седамдесетим годинама који су се бавили аеробиком и вежбама снаге није пронађен никакав напредак у размишљању или понашању.
Са друге стране, физичко здравље се јесте побољшало, тврди се у студији.
Истраживачи са Оксфорда рекли су да би будућа истраживања требала да анализирају другачије врсте вежби.
Додају и да су благе, обичне вежбе добра ствар и да нико не треба да престане са тренирањем.
Али садашње вежбе националног здравственог центра се нису показале као добра инвестиција.
„Ограничена вредност"
У истраживању је 329 дементих пацијената учествовало у тренинзима у теретани у трајању од 60 до 90 минута, двапут недељно током четири месеца.
Вежбе подразумевју барем 20 минута на бициклу и подизање тегова уз устајање из столице.Учинак те групе касније је упоређен са групом од 165 пацијената који су примали редовну терапију без вежби.
Сали Ламб, главни истраживач и професорка рехабилитације на Оксфорд универзитеу, каже да су резултати показали да људи који пате од деменције две или три године оваквим редовним вежбањем могу да унапреде своју кондицију и снагу мишића.
„Ове предности ипак не утичу позитивно на погоршање когнитивних способности, активности у свакодневном животу, понашање или квалитет живота", каже она.
После 12 месеци је утврђено да је погоршање когнитивних способности забележено у обе гурпе, и да је чак било горе код групе која је вежбала - али разлика је била мала.
Мартин Росор, професор клиничке неурологије на универзитету Колеџ Лондон, каже да резултати нису изненађујући ако се узме у обзир да мождане ћелије пропадају много раније него што, на пример, почну симптоми Алцхајмерове болести.
„Тако да је главна порука да је тренинг добар, али започети вежбање када се болест већ развила може имати ограничену вредност", додаје он.
Ужитак вежбања
Докторка Сара Имарисио, шеф Истраживачког центра за Алцхајмерову болест у Великој Британији, каже да би другачије врсте вежби могле имати другачији учинак.
Она каже да од вежбања има много користи, осим оних здравствених.
„За многе људе је тренирање извор ужитка и пружа могућност са упознавање и дружење", каже она.
"То се може применити и на људе са деменцијом колико и на све остале", додаје.
Вежбање се и даље сматра једним од најбољих начина за смањење ризика од деменције код одраслих здравих особа.
Али ово истраживање показује да су потребна већа истраживања како би се пронашао ефективан програм вежбања можданог стања за оне људи који су већ оболели.
