Природа: Откуд поларна светлост над Балканом и ко је Стив који се појавио у Британији

Друштвене мреже на Балкану препуне су фотографија поларне светлости, познате као аурора бореалис, која је 5. новембра увече у црвено обојила небо и овај део Европе, што је изузетно редак феномен.

Аурора бореалис је појава карактеристична углавном на северним географским ширинама, али је овога пута поларну светлост било могуће посматрати и у другим деловима света.

Метеоролог Миленко Јовановић објашњава да поларна светлост настаје у судару електрoна са Сунца и атома у Земљиној атмосфери.

„Сунце, као извор живота, емитује уобичајено огромну енергију.

„Повремено, међутим, долази до изузетних енергетских ерупција на Сунцу, када се дешава неуобичајено велика емисија електромагнетног зрачења, па и електрона.

„Ти електрони се сударају са атомима атмосферских гасова изнад Земље на око 100 и више километара", каже Јовановић за ББЦ на српском.

Додаје да у овом судару „долази до промене енергетских нивоа електрона атмосферских елемената, најчешће кисеоника, што се манифестује светлошћу различитих боја".

„Прелазак електрона на други енергетски ниво праћен је емисијом одређене енергије коју можемо да уочимо у видљивом спектру као зелену, црвену, љубичасту боју", додаје.

Поларна светлост у Србији је последњи пут виђена 2003. године. а претходно 2000, 1991, и 1958. године.

„Код нас је поларна светлост видљива сваких пар деценија, с тим да научници не могу унапред да знају када ће се појавити јер се ниво и време ерупција не може прогнозирати.

„Ово је леп и опомињући призор који нас подсећа на то колико је велика енергија у свемиру, а колико смо ми мали", наводи Јовановић.

Астрофизичарка Тијана Продановић објаснила је да зелена боја у поларној светлости потиче од атома кисеоника који се налазе на висини између 100 и 200 километара изнад површине Земље.

Поларна светлост била је највидљивија у Војводини, а грађани су постављали углавном фотографије црвеног неба.

„Црвена боја изнад зелене се много ређе види.

„Црвена је видљива када су олује са Сунца веома јаке пошто црвена боја настаје у вишим слојевима атмосфере", навела је Продановић у објави на ТикТоку.

Ово је уједно био и разлог због кога је у Србији, али и деловима Хрватске и Босне и Херцеговине, било могуће видети поларну светлост.

Аурора бореалис појавила се у Италији, Немачкој, Пољској.

Сајт ВојводинаМетео преноси да се и 6. и 7. новембра очекују умерене соларне олује.

„Следећа већа активност требало би да се јави током среде и четвртка - 8. и 9. новембра, када лако може да се деси да поларна светлост поново буде видљива и у нижим географским ширинама".

У Великој Британији видели „Стива"

Док се у деловима Европе небо црвенело, у Великој Британији, пре свега на североистоку Енглеске и Шкотске, појавио се „Стив".

Ноћно небо у деловима Британије, осветлела је танка, љубичаста врпца.

Реч је о релативно скоријем научном открићу.

„Стив" није аурора, али се често повезује са његовим познатијом рођаком аурором бореалис која је такође снимљена у деловима Велике Британије у недељу.

Фотографисана је деценијама, али је добила име Стив тек 2016. године, после научног пројекта који финансирају Америчка свемирска агенција (НАСА) и Национална научна фондација.

Зашто Стив?

Сматра се да је инспирација за име проистекла из сцена анимираног филма Over the Hedge.

У тој сцени се група животиња буди из хибернације откривајући још један феномен који изазива страхопоштовање - велику баштенску живицу.

„Каква је ово ствар?", каже једно створење.

„Плашио бих га се много мање само кад бих знао како се зове", каже други, пре него што је веверица предлаже да га назову Стив.

„Много се мање плашим Стива", одговара друга животиња.

Научници су касније прилагодили назив у акроним - „Повећање брзине јаког топлотног емитовања" (Strong Thermal Emission Velocity Enhancement).

И нису само посматрачи неба показали интересовање за Стива.

Канадска влада је 2019. године исковала колекционарски новчић вредан 20 долара са мистериозном светлошћу.

Шта је Стив?

Мало се зна о његовом формирању и зашто може понекад да се појави кад и аурора бореалис.

Насин центар за свемирске летове проучава „Стива", користећи слике са земље заједно са сателитима.

Док се ауроре углавном појављују у овалном облику, „Стив" се приказује као светлуцава трака и траје 20 минута до сат времена пре него што нестане.

Док је „Стив" примећен само у присуству ауроре, то није уобичајена аурора.

Научници сугеришу да се састоји од брзог тока екстремно врућих честица који се назива субаурорални дрифт јона или САИД.

Како је Стив непредвидив и траје само кратко, снимање ове појаве са земље је ретко.

Феномен је пријављен из Велике Британије, Канаде, северних америчких држава и Новог Зеланда, наводи НАСА.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]