Милорад Додик и Владимир Путин: О одликовању и посетама Русији

Иако је Москва од почетка рата у Украјини готово потпуно изолована, Милорада Додика, председника Републике Српске, једног од два ентитета Босне и Херцеговине, то није спречавало да посети и одликује руског лидера Владимира Путина.

Додик је сада у новој посети Русији, где ће, како је навео, са Путином разговарати о економским пројектима и важним геополитичким проблемима.

„Република Српска наставља да сарађује с Русијом и има право да, и поред притисака, води аутентичну политику", написао је Додик на Инстаграму непосредно пред пут.

Ведран Џихић, виши истраживач на Аустријском институту за међународну политику, Додикову посету назива „још једним симболичним шамаром у лице Запада".

„Нико од почетка рата у Украјини, барем не земаља чланица или кандидати за чланство у Европској унији (ЕУ) није посећивао Москву", каже Џихић за ББЦ на српском.

Један од заједничких именитеља Путина и Додика је да су под санкцијама западних земаља.

Шта су рекли Додик и Путин на последњем састанку?

Док је Путин Додику рекао да је захвалан Републици Српској на пријатељском ставу према Русији, председник тог ентитета БиХ узвратио је да верује да је Русија „била присиљена да предузме војну операцију" у Украјини, пренела је Радио-телевизија РС.

Додик је рекао да РС има потребу за економском сарадњом са Русијом.

„Српска остаје упорна у свом ставу да не прати политике које иду само на једну страну", рекао је Додик, пренела је РТРС.

„И ми мислимо да Руска Федерација која је упорно се борила за свој безбедносни оквир и која је покушавала и раније да обезбеди те гаранције, напросто била присиљена везано за ову војну операцију", изјавио је Додик.

После састанка, председник РС је рекао и да ће за тај ентитет „остати повољна цена гаса".

Снимак сусрета Додика и Путина 23. маја 2023. у Кремљу погледајте овде.

Босна и Херцеговина је крајем 2022. добила статус кандидата за чланство у ЕУ, али је и даље једна од три европске земље - уз Србију и Белорусију - која Русији није увела санкције.

Томе се противи Република Српска, један од два ентитета који чине БиХ према Дејтонском споразуму из 1995, када је окончан крвави рат.

А Додик се од почетка рата у Украјини са Путином састао неколико пута - прошле године у јуну на на економском форуму у Санкт Петерсбургу, а потом и у септембру, непосредно пред опште изборе у Босни и Херцеговини, што је чест термин њихових сусрета.

Светлана Ценић, економисткиња из Мостара и бивша министарка финансија Републике Српске, као највероватнији циљ нове Додикове посете Москви види - новац.

„Иде тамо да види како би могао да дође до пара, јер у јуну доспевају обвезнице са бечке берзе, а то је огроман износ који Српска нема, али и да провоцира Запад", каже Ценић за ББЦ.

Додик је у међувремену Путина и одликовао Орденом Републике Српске, што је изазвало велику буру.

„Очито да сво то провоцирање не повлачи за собом никакве значајније консеквенце", наводи за ББЦ Тања Топић, аналитичарка из Бањалуке, која посету председника РС Путину назива „гурањем прста у око Западу".

Додик је на различитим функцијама власти у оквиру БиХ готово 20 година - био је премијер Републике Српске, члан Председништва БиХ, а тренутно је председник РС.

У којој год фотељи седео, готово свакодневно је изјављивао да је БиХ „нефункционална држава", уз тврдње да су Срби у њој угрожени, због чега РС жели независност.

Годинама је под санкцијама Сједињених Држава, а од 2022. и Велике Британије, а све због „поткопавања легитимитета и тешко извојеваног мира" у Босни.

Додик и Русија

„Никада није тражио од мене ништа да урадим, само је питао шта може помоћи."

Тим речима, Додик описује сусрете са руским председником Владимиром Путином, а који, истиче, подржава позицију РС унутар Дејтонског споразума.

Тридесет година од почетка рата, политичари из Федерације - другог ентитета у оквиру БиХ, где претежно живе Бошњаци и Хрвати - махом позивају на стварање унитарне Босне.

Томе се жестоко противи Република Српска, али и представници хрватског народа у Федерацији.

Пре јесењих избора, када је у трци за председника РС однео победу над Јеленом Тривић, кандидаткињом опозиције - био је у Москви.

Путин је тада Додику пожелео победу, пренео је РТРС.

„Пред сваке изборе Додик иде у Русију, било да су општи или локални", каже Ценић.

„Он се заправо са њим види на 20 секунди, а у ствари прича са његовим сарадницима, банкама и покушава да дође до средстава", наводи Ценић.

Додик ипак на тај начин, додаје Топић, пред гласање „убележи који поен у проруски доминантном друштву Републике Српске".

Говорећи о предстојећој посети, она сматра да Додик у Москви „неће добити ништа".

„Тако је деценијама, сваки пут када је Република Српска нешто од Русије тражила - није добила."

Џихић ипак сматра да ће питање повољније цене руског гаса бити на столу, што би Додик „могао да добије".

„Са друге стране, дефинитивно жели да поручи Западу да не одустаје од политике клацкања на више столица.

„Путин за то време покушава да кроз одржавање односа са РС, као и одређеним актерима у Србији, поље Западног Балкана остави отвореним", каже Џихић.

Додикови сукоби са западним званичницима у међувремену не јењавају.

Пред претходну посету Москви изјавио је да ће Путину пренети како су се „западњаци распојасали у БиХ" и да тамо „мисле да могу да чепркају и раде шта хоће".

РС је потом донела одлуку о прекиду односа са амбасадама САД и Велике Британије, зато што „раде против интереса Срба и мешају се у унутрашња питања БиХ".

Ентони Блинкен, амерички државни секретар, изјавио је у марту да Додикови „напади на основна права и слободе у Републици Српској" показују да је он „на ауторитарном путу руског председника Владимира Путина."

Силовања у рату у Босни: „Могли су да нам раде шта хоће, могли су и радили су"

Случај санкције

Читаву ситуацију додатно је закомпликовала руска инвазија на Украјину у фебруару 2022.

Додик је више пута истицао да је Република Српска „неутрална" у односу на рат у Украјини, али да не пристаје да буде „део антируске хистерије".

На Инстаграму је, на пример, навео да је РС одбацила „политику подаништва коју тражи Запад", када је реч о санкцијама и прекиду сарадње са Русијом.

„С Русијом сарађујемо једнако као што то желимо и са другим земљама, па и са САД... Ми нећемо водити њихове ратове", навео је Додик на Твитеру.

Званичници из Сарајева за то време истичу да БиХ не може бити неутрална по питању инвазије, већ „да је уз цивилизовани свет".

Питање санкција тако је само један у низу сукоба на релацији Федерација - Република Српска.

Спор постоји и око тога да ли су санкције уведене.

„То је симболичко питање, Босна и Херцеговина је мала земља, нема много простора да намеће санкције, али стоји да нема правне одлуке на нивоу целе БиХ да оне буду уведене", каже Џихић.

Званичници из Сарајева наводе да се БиХ санкцијама придружила још 2022. године, путем Мисије БиХ у Бриселу и Министарства спољних послова.

То значи забрану увоза из Русије, извоза у Русију, санкције руским банкама, као и појединцима блиским Путину.

Међутим, одлуку о практичном спровођењу санкција мора да донесе Веће министара БиХ, односно Влада БиХ.

„Председавајући Већа министара и министри из ентитета Република Српска блокирају имплементацију", навели су у јуну 2022. за РСЕ из кабинета Шефика Џaферовића, тада бошњачког члана Председништва БиХ.

Додик те санкције не признаје и тврди да их БиХ није увела „ни формално, ни суштински", зато што само Председништво може да заузме одређене ставове о ситуацији у Украјини.

Сваки од три конститутивна народа БиХ - Срби, Хрвати и Бошњаци - имају по једног представника у Председништву БиХ.

До општих избора у септембру 2022, српски члан Председништва био је Додик, а после тога је Жељка Цвијановић, висока званичница његовог Савеза независних социјалдемократа (СНСД).

„Што се нас тиче, БиХ није увела санкције нити ће их увести", навео је Додик.

И ту није крај заврзламе.

Бранислав Бореновић, председник ПДП-а, опозиционе партије Додиковом СНСД у Републици Српској, каже да је недавно добио потврду из ЕУ да се БиХ заиста придружила санкцијама.

То му је, истиче, рекао високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ.

„БиХ се придружила у десет пакета мера против Русије, међу којима је и више од 50 одлука, изјава и декларација које се тичу питања од економских санкција, до санкција против појединаца и то током 2022. и 2023. године, осим у једној изјави", навео је Бореновић.

Додик је и Бореновићеве тврдње негирао.

Топић сматра да Додик „дизањем галаме скреће пажњу да је БиХ заиста увела санкције".

„Ту имате једну врсту раскорака између онога што стварно јесте и онога што се користи на унутрашњем плану као једна врста аргумента или оправдања према руској амбасади, а којој се представља да је управо он брана увођењу санкција", каже она.

Случај одликовање

Као један од разлога због ког је одликовао Путина, Додик истиче „патриотску бригу и љубав" руског председника према Републици Српској, али и зато што је „заштитио Дејтонски мировни споразум".

„Путин је заслужан за развијање и учвршћивање сарадње и политичких и пријатељских односа РС и Русије", навео је Додик на свечаности приликом доделе одликовања.

Руски председник одликован је Орденом Републике Српске, највишим по рангу у РС.

„Одликовање је давно пре планирано... Да није било сукоба у Украјини ово би се једнако десило, јер се припрема дуже време", навео је Додик.

Путин свечаности није присуствовао, али зато јесте руски амбасадор у БиХ Игор Калабухов, који се захвалио на одликовању.

Назвао га је „афирмацијом стратешких опредељења наших односа усмерених ка јачању пријатељства наших братских народа".

Међутим, то одликовање изазвало је много реакција.

Василиј Кирилич, украјински амбасадор у БиХ и Хрватској, навео је да „терористи награђују терористе, а слуге награђују господаре".

„И првима и другима управља страх. С временом тај страх изједа и терористу и слугу", написао је Кирилич на Твитеру.

Петер Стано, званичник Европске комисије, убрзо је навео да ће ЕУ и њене чланице предузети кораке против Додика.

„Европска унија осуђује одлуку власти РС да додели одликовање Путину зато што је он директно одговоран за илегалну агресију на Украјину, страдање украјинских грађана и разарање инфраструктуре", навели су из Европске комисије.

„Сврставање уз Путина у тим околностима значи међународну изолацију Републике Српске и њеног вођства", додали су, нагласивши да је одликовање Путина „за жаљење и погрешно".

На питање да ли очекује евентуалне санкције због одликовања Путина, Додик је одговорио да не одмерава понашање према томе да ли ће „неки увређени појединац коме не иде у властитој држави" то предложити.

У међувремену је изјавио и да ће предложити да орден Републике Српске наредних година добију и председници САД, Немачке, Велике Британије и Француске.

„То су председници земаља које су заслужне за Дејтонски споразум", навео је Додик.

На питање о ордену, Топић каже да је реч само о још једном „Додиковом провокацијом Запада".

Случај утакмица

А након почетка рата у Украјини, тензија у Босни и Херцеговини је било и због фудбала.

Одлука Ногометног савеза БиХ да репрезентација Босне 19. новембра 2022. гостује у Русији, изазвала је жестоке реакције.

Утакмици су се противили сами репрезентативци, међу њима и највеће звезде, попут Миралема Пјанића и Едина Џека.

„Нисам тај који доноси одлуке с ким ће БиХ играти, али имам став који је јасан и у који не улази играње ове утакмице, док невини људи страдају", навео је Џеко, нападач Роме.

„Солидаришем се са народом Украјине у овим тешким тренуцима за њих."

Огласила се и Бењамина Карић, градоначелница Сарајева, запретивши прекидом сарадње са фудбалским савезом уколико остане при одлуци о одигравању утакмице.

Додик је тада такође изазвао много реакција.

Било му је, како је рекао, важно да се та утакмица одигра, али због Русије, која због санкција не може да се такмичи у европским такмичењима, као ни њихови клубови.

„Ни тада нећу навијати за Босну и Херцеговину, али ми је драго да се одигра једна таква утакмица", рекао је.

Утакмица је на крају одложена.

Случај икона

Велики дипломатски скандал изазвао је и Додиков поклон шефу руске дипломатије Сергеју Лаврову 2020. године.

Реч је о 300 година старој, позлаћеној икони Светог Николе, а за коју се испоставило да је власништво совјетске Украјине, због чега је Лавров поклон вратио Додику.

Помоћ је потом затражена и од Интерпола, због тврдњи да је икона украдена, што је Додик негирао, али је читав случај завршио пред судом.

„Лавров је сматрао да треба да је врати. Она је ту. Нисам био у прилици раније, али позваћу људе који су ми икону дали и јавно ћу им вратити, а они нека објашњавају", рекао је Додик.

Истакао је да је реч о „породичној икони", али није прецизирао о којој породици је реч.

Тада је рекао и да ограни Украјине нису тражили да им се икона врати.

Саговорници ББЦ-ја на српском тада су навели да је могуће и једно и друго - да је заиста реч о породичној икони, која је некада „узета из неке збирке".

На све је веома брзо реаговао Димитро Кулеба, украјински шеф дипломатије.

„Украјинска икона опекла је руке чак и искусним циничним руским дипломатама који су је се одрекли, али господин Додик и даље лаже, превазилазећи старије пријатеље.

„Украјина и даље захтева повратак иконе", навео је Кулеба на Твитеру.

Да је реч о икони из Украјине види се на печату на њеној полеђини, што подразумева да је предмет завела нека надлежна институција, попут музеја или завода за заштиту споменика.

Реч је о печату Одеске регионалне комисије за заштиту споменика материјалне културе и природе, која је основана 1926. године у Одеском историјско-археолошком музеју.

Сумња се да је изнета из Луганска, града на истоку Украјине који се налази на територији која је од 2014. године под контролом проруских снага.

Амбасада Украјине у БиХ у међувремену је упутила ноту босанској влади, са питањем како је икона доспела у ту земљу и како је дошло до тога да она буде поклоњена руском министру.

Тужилаштво БиХ је на основу свега тога покренуло поступак и саопштило да ће проверити све наводе, због чега је и Додик у фебруару 2021. саслушан.

Међутим, случај од тада тапка у месту.

Из Тужилаштва су крајем 2022. навели да су од институција Украјине затражили информације и доказе о упису иконе у регистар културних добара, податке о чувању, пријаву отуђења и друге доказе, који до тог тренутка и даље нису стигли.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]