Србија и Косово: Београд и Приштина сагласни са европским предлогом за Косово, каже Борељ, Вучић инсистира на Заједници српских општина

Аутор фотографије, Fonet
Док председник Србије Александар Вучић каже да у данашњим разговорима у Бриселу са косовским премијером Аљбином Куртијем и европским посредницима није било речи о европском предлогу, високи европски званичник Жозеп Борељ истиче да су га обе стране прихватиле.
Европски комесар за спољну политику Жозеп Борељ рекао је новинарима да су се Вучић и Курти договорили да даљи разговори о тексту предлога ЕУ за нормализацију односа Београда и Приштине нису потребни и да ће „сада када су се око њега сагласили" текст ускоро бити објављен на сајту ЕУ.
„Овај споразум је пре свега за грађане Србије и Косова", рекао је и додао да су обе стране показале спремност да наставе примену споразума.
Вучић је претходно новинарима у Бриселу рекао да то и није била тема разговора већ спровођење онога што већ јесте потписано, мислећи на Бриселски споразум.
„Од свих великих прича да ће бити нешто потписано - ништа посебно, али је добро и важно да смо разговарали. Надам се да ћемо моћи да радимо на ономе што смо назвали имплементацијом.
„Курти је дошао са идејом да се нешто потписује, ми о томе нисмо разговарали", рекао је Вучић.
Косовски премијер Аљбин Курти потврђује речи Бореља, додајући да је он био вољан да данас потпише споразум у Бриселу, али да на то није била спремна друга страна, написао је на Твитеру.
Изразио је жаљење што није потписан споразум, јер је „договор постигнут".
Вучић је додао и да косовски премијер поново није био спреман да прихвати стварање Заједнице српских општина (ЗСО), предвиђене Бриселским споразумом.
„Надам се да постижемо некакве компромисе, али плашим се да можемо да останемо заглављени у нечему што је давно потписано.
„Неко је мислио да ће за један дан бити потпис, не иде то тако, ово је озбиљан и дуг процес", рекао је Вучић.
Вучић је рекао и да Европска унија „очекује нешто до 24. марта" и да до тада „мора да буде спреман да одбрани Србију".
До 18. марта би, каже, требало да се виде на територији Северне Македоније, када ће Борељ бити у посети региону, а до тада би требало да се разговара са Мирославом Лајчаком, специјалним изаслаником ЕУ за дијалог Београда и Приштине.
Шта је све рекао Борељ?

Аутор фотографије, STEPHANIE LECOCQ/EPA-EFE/REX/Shutterstock
После тројног састанка, европски званичник Жозеп Борељ рекао је новинарима да су Вучић и Курти први пут заједно разговарали о европском предлогу и показали су спремност да се пронађу решења.
„Срећан сам што могу да саопштим да су се председник Вучић и премијер Курти договорили да нису потребни даљи разговори о европском предлогу", рекао је Борељ.
Додао је да „сада када су се око тога сложили, текст плана биће доступан јавности врло ускоро".
Према његовим речима, овај предлог је добар пре свега за грађане обе земље, јер ће моћи слободно да се крећу, користе своје пасоше и исправе, као и регистраске таблице.
„ЕУ је подсетила стране на њихове обавезе да спроведу све споразуме донете у дијалогу, који остају на снази", додао је.
Рекао је и да ће Мирослав Лајчак до средине марта поново посетити Косово и Србију и припремити наредни састанак на високом нивоу.
„Позитивно је рећи да су се две стране сагласиле да се уздрже од некоординисаних акција које би могле довести до тензија на терену и одложити преговоре.
„Овај споразум ће однос Косова и Србије ставити на нову и стабилну основу", додао је.
Према његовим речима, у споразуму пише да људи могу да се крећу слободно, коришћењем путних исправа, предвиђено је да грађани могу да студирају и запосле се без размишљања да ли су дипломе признате.
„Споразум може да донесе нове економске могућности и прилике кроз пословну сарадњу и нове инвестиције на Косову и у Србији.
„За Србе на Косову значи већу безбедност, сигурност и предвидивост, а то се односи и на Српску православну цркву и српску културну и историјску баштину.
„Надам се да споразум може да представља основу да се изгради преко потребно поверење и преброди наслеђе прошлости. Стране су изразиле спремност да наставе имплементацију споразума", рекао је Борељ.
Закључио је да су додатни преговори ипак потребни, за утврђивање специфичних начина примене споразума.
„Шатл дипломатија ће бити настављена, у марту ће бити нови састанак на високом нивоу са циљем да се оконча дискусија о анексу за имплементацију, који ће бити смерница за примену Споразума.
„Анекс је интегрални део Споразума и треба да буде финализиран", казао је шеф европске дипломатије, преноси Бета.

Аутор фотографије, STEPHANIE LECOCQ/EPA-EFE/REX/Shutterstock
Како је изгледао дан у Бриселу и шта је рекао Вучић?
Први пут од новембра 2022. године, Вучић и Курти су имали непосредан сусрет, уз присуство двојице европских посредника Жозепа Бореља и Мирослава Лајчака.
Најпре су имали одвојене сусрет са њима, а Вучић је одвојено разговарао и са Габријелом Ескобаром, специјалним америчким изаслаником за Балкан, да би уследио заједнички састанак председника Србије, косовског премијера и Бореља и Лајчака.
Уочи састанака, Лајчак је изјавио да очекује да ће Београд и Приштина на састанку прихватити француско-немачки план, односно сада европски план.
„План, који верујем да ћемо да прихватимо у понедељак, постаће обавезујући и за једну и за другу страну.
„То није привремени споразум, после њега ће се наставити процес свеобухватне нормализације односа који треба да се заврши потписивањем свеобухватног споразума, пре уласка Србије и Косова у Европску унију", рекао је Лајчак у интервјуу Танјугу.
Он је рекао да су обе стране начелно прихватиле споразум и да ће се у Бриселу разговарати о његовој примени.
Међутим, Вучић је другачије сагледао данашње сусрете и разговоре.

Аутор фотографије, STEPHANIE LECOCQ/EPA-EFE/REX/Shutterstock
Заједница српских општина и даље је кост у грлу за косовског премијера, судећи према изјави Вучића, а за званични Београд то је нешто што мора прво да се оствари.
„Како год окренете ЗСО је на првом месту, а плашим се да је то зачкољица. Како смо кренули да радимо, тако смо стали на том питању.
„Пажљиво сам слушао Куртија зашто је то за њега неприхватљиво, али то су обавезе које морају да буду испуњене", рекао је председник Србије.
О чему је онда разговарано ако не о европском плану за Косово?
Према речима Вучића, било је речи о неопходности спровођења свих претходних договора.
„Данас нисмо разговарали о предлогу него о имплементацији нечега из прошлости, а и морамо да направимо план за ту имплементацију.
„Курти није био спреман да о прихвати сада, да ли ће у будућности, видећемо", каже Вучић.
Упитан да ли је направљена мапа пута, односно кораци за примену договореног, Вучић је одговорио да није.
„Немамо још мапу пута, морамо да радимо на мапи пута.
„Ја чекам чекам да видим пре свега имплементациони план оног што је потписано. На почетку те мапе пута мора да буде он што неко не жели да примени", рекао је Вучић, јасно алудирајући на противљење косовске стране да се формира ЗСО.
„Ако не постоји одговарајући план за имплементацију онда би се десило исто што и са Бриселским споразумом, а то је да се није испунило оно што је потписано, дакле једину обавезу које Косово није испунило", додао је.
Упитан како је Курти образложио неприхватање ЗСО, Вучић је рекао да је „то добро питање" и наставио: „Господин Курти је изнео објашњење да је спреман да разговара о разним правима мањина, посебно српској, али нисам га баш све пажљиво слушао".
Ако је нешто договорено, онда је то, према речима Вучића, да се разговори наставе.
Шта је рекао Курти?
„Нисам потписао јер друга страна није била спремна. Изразио сам спремност и интересовање да потпишем овај текст", рекао је косовски премијер, преноси портал Косово онлајн.
Према његовим речима, данашњи састанак је био конструктиван, али није завршен договором.
Додао је да ће наредних дана бити још једног састанка, као и разговора са дипломатама ЕУ.
„Данас смо имали позитиван, конструктиван састанак у Бриселу и овај састанак је био потврда да је европски предлог прихватљив и непроменљив.
„Раније сам рекао да је то добра основа и сада ће се даље разговарати око плана имплементације", навео је косовски премијер.
Тврди и да споразумом „гарантује суседство Косова и Србије".
„План имплементације ће бити како споразум о европском предлогу на терену превести у реалност две државе.
„То је договор који у потпуности успоставља равноправност странака, симетрију и добросуседство, на демократски начин. Сви ће моћи да прочитају договорени текст", рекао је Курти.
О француско-немачком предлогу

Аутор фотографије, European Union
Немачко-француски предлог споразума Србије и Косова први пут споменут је у септембру 2022. године, али никада није у потпуности објављен.
Балкански медији - српски, албански, косовски - објављивали су претходних месеци наводно поуздане нацрте споразума који су саставили званичници из Берлина и Париза, али ниједна од тих објава није добила званичну потврду бар једне преговарачке стране.
Иако су у медијима навођена и различита већ постојећа европска решења за односе мањинске заједнице у оквиру шире државе, ни такве тезе нису никад званично потврђене.
Председник Србије Александар Вучић је на посебној скупштинској седници о Косову почетком фебруара 2023. истакао да је најлошија тачка у француско-немачком предлогу то да се Србија не противи чланству Косова у Уједињеним нацијама, а у више наврата је, после инсистирања дела опозиције, децидно рекао:
„Никад нећу прихватити чланство Косова у УН и никада нећу признати независност Косова."

Аутор фотографије, Reuters/JOHANNA GERON
Косовски премијер Kурти рекао је 13. фебруара у Скупштини Косова да је прихватио француско-немачки предлог јер би у супротном Kосово ушло у сучељавање са савезницима, преноси портал Кљан Косова.
„Међународни изасланици који су пратили Мирослава Лајчака, односно амерички, немачки, француски и италијански, 20. јануара дали су ми неке смернице на овом последњем састанку.
„Јасно су ми ставили до знања да је главни предлог овога пута близак формату 'узми или остави' и да се неће моћи отварати или преговарати о њему", рекао је Курти.

Аутор фотографије, ANDREJ CUKIC/EPA-EFE/REX/Shutterstock

Петнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]










