Србија и Косово: Шта се мења, шта је исто, а шта још није договорено у саобраћају на прелазима

Први септембар - још један нови почетак, а није школски.

На прелазима између Србије и Косова почиње да важи споразум који су делегације Београда и Приштине постигле након најпре вишечасовне преговарачке рунде у Бриселу, а онда и вишедневне путујуће дипломатије европских и америчких посредника у дијалогу.

После више од деценије, ниједна од страна више неће издавати никаква додатна документа било ком од путника - што је Србија чинила једанаест година, а Косово наговестило да ће почети од 1. септембра.

Ипак, док је проблем с личним картама иза Београда и Приштине, различита питања о регистарским таблицама остају отворена.

ББЦ на српском доноси преглед шта се мења у саобраћају између Србије и Косова, а шта ће остати исто.

Шта се мења на прелазима?

Највећу промену осетиће они који са личном картом Косова желе да пређу у Србију.

Од 2011. године, српски полицајци су тим путницима издавали посебан улазно-излазни документ који је на територији Србије важио уместо личне карте коју су издале власти у Приштини.

Документ је издаван на папиру А4 формата и на његову проверу, припрему и штампу путници су чекали и по неколико десетина минута, што је стварало додатне гужве на прелазима.

Коначним договором две стране, Србија је одустала од издавања ових докумената док је Косово одустало од увођења узвратне мере.

Уместо документа који се уручује путницима са косовским документима, Србија је на прелазе истакла обавештење које је председник Србије Александар Вучић назвао „дисклејмером" (енглеска реч за одрицање од одговорности, порицање одговорности).

„Омогућавање коришћења личних карата издатих од стране Приштине (Kосова) се врши искључиво из практичних разлога ради олакшавања положаја појединаца и омогућавања слободе кретања, у складу са Споразумом о слободи кретања постигнутим у Дијалогу 2011. године, не може се тумачити као признавање једнострано проглашене независности Kосова, не прејудицира одређивање коначног статуса Kосова и не може се тумачити као пристанак Београда на одступање од Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244 (1999)."

Косовски премијер Аљбин Курти каже да је управо овакав предлог већ износио српском председнику приликом сусрета организованог у оквиру иницијативе сарадње регионалних лидера Брдо Бриони.

„Рекао сам му - признај документа Косова, а он ми је рекао да је то неприхватљиво јер би тако признао независност.

„Иако би то било добро, рекао сам му да то није тачно - Словачка, Грчка, Румунија не признају независност, али признају документа Косова.

„Ако Србија жели да се придружи ЕУ, најпре је важно да се придружи оним чланицама ЕУ које нису признале независност Косова", рекао је Курти у интервјуу за ББЦ на српском још пре преговора у Бриселу 18. августа.

Шта остаје исто на прелазима?

За путнике који желе да из Србије пређу на Косово, а личне карте им је издала српска полиција, неће бити промене у режиму преласка.

Влада Косова најавила је за 1. август увођење мере за оне који са српским личним картама покушавају да уђу на Косово, позивајући се на Споразум о слободи кретања из 2011. године - исти онај по коме Србија већ спроводи издавање улазно-излазних докумената.

„У поноћ 1. августа сам почео да издајем та документа и 2.679 су издата на граничним прелазима - знао сам да неће моћи да склоне барикаде у поноћ и ја сам 19 сати издавао документа, уз време чекања од само 20 секунди, што је неупоредиво брже него Србија", рекао је Аљбин Курти, премијер Косова, у интервјуу за ББЦ на српском.

После протеста, тензија и барикада на северу Косова, већински насељеног српском заједницом, као и иницијативе европских и америчких дипломата, званична Приштина најпре је одложила примену ове мере за 1. септембар, да би је потпуно укинула после договора две стране.

Према изјавама званичника Србије, од Европске уније добијене су гаранције да ће се ова правила односити и на оне који живе на Косову, а имају српске личне карте.

Највише таквих становника је у општинама на северу Косова, мада је и међу њима велики број оних који су у међувремену извадили и косовска документа - ако неко има српску личну карту, може да има и косовску, а важи и обрнуто.

О чему још треба да се преговара?

Путници ће можда преко прелаза лакше, али за аутомобиле и даље важе посебна правила.

Лепљење налепница преко ознака Србије или Косова на регистарским таблицама наставља се и после 1. септембра.

Београд и Приштина су претходне јесени постигли привремени споразум о регистарским ознакама, чије је трајање у априлу продужено за шест месеци.

Тиме је делимично решена вишегодишња пракса мењања таблица у пробне, на шта су били приморани возачи са Косова приликом уласка у Србију, а Косово намеравало да усвоји за возаче са српским ознакама.

Према том споразуму, власници регистарских таблица издатих у Србији налепницама прекривају ознаке државности када улазе на Косово, док то исто чине власници аутомобила са косовским таблицама када улазе у Србију.

Ипак, једно питање које се тиче регистарских таблица има кратак рок за решавање.

Власницима аутомобила који носе регистарске ознаке косовских градова, али које издаје Србија, дат је рок од два месеца да их региструју на таблице које носе ознаку Републике Косово.

Влада Косова најпре је планирала да тај посао почне 1. августа и заврши се до краја септембра.

На то су Срби са севера Косова одговорили барикадама, а Влада Косова пристала да одложи примену мера до 1. септембра - и сада време до краја октобра убрзано истиче.

У међувремену, отворена питања између Београда и Приштине далеко надрастају питања која се тичу режима на прелазима.

Преговарачи већ читаву деценију не проналазе решења или не примењују договорена у питањима попут формирања Заједнице српских општина, преко питања несталих у сукобима деведесетих и после рата, па до наизглед једноставне наплате струје на северу Косова или сложене контроле над енергетским ресурсима.

Упркос томе, европски посредник Мирослав Лајчак недавно је за ББЦ на српском рекао да има разлога да на последњи састанак у Бриселу 18. августа гледа позитивно јер су две стране први пут разговарале о коначном циљу: свеобухватном споразуму о нормализацији односа.

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]