Балкан, сиромаштво и хуманост: Оброци за оне који „губе битку за достојанство" - и бебе су међу њима

Док једни поздрављају потез чланова удружења „Обрадуј некога" у Босни и Херцеговини о отварању прве јавне кухиње за бебе, називајући га племенитим, други се питају да ли је могуће да је ситуација у земљама бивше Југославије постала толико тужна и алармантна.

Услуге овог хуманитарног удружења тренутно користе родитељи 30 беба у Братунцу и околини, а очекује се да ће се тај број „макар удвостручити" због великог одзива, каже председница удружења Аида Садиковић-Мехонић за ББЦ на српском.

„Те бебе су и досад биле угрожене кориснице услуга јавне кухиње преко родитеља који се хране ту - тако су бебе од два или три месеца јеле грах (пасуљ) или неко друго јело које се тог дана правило.

„Сада имамо оброк прилагођен бебама који нутритивно задовољава њихове потребе и гледамо да целу причу дигнемо мало и на здравствени ниво, а не само на хуманитарни", објашњава она.

Ово је прва јавна кухиња у земљама бивше Југославије која дели храну за бебе, а у Лукавцу код Тузле је 2017. године отворена и прва народна кухиња за децу у Босни и Херцеговини.

У народним кухињама Црвеног крста у Србији у 77 градова и општина дневно се подели 33.202 оброка, а у просеку је око 9.650 за децу, кажу из Црвеног крста за ББЦ на српском.

Градски секретаријат за социјалну заштиту Београда припрема и дели бесплатне оброке на 53 пункта у граду и дневно се подели око 11.250 оброка, наводи се на сајту Града Београда.

Стопа ризика од сиромаштва у 2019. години у Србији износила је 23,2 одсто, а деца млађа од 18 година била су најугроженија - 28,9 одсто њих било је у ризику од сиромаштва, показују подаци Републичког завода за статистику (РЗС).

Не постоји народна кухиња која припрема и дели храну која је посебно намењена деци и најмлађима, иако неретко породице са малом децом добијају донације које садрже, између осталог, и храну за најмлађе, додају из Црвеног крста.

Помоћ људима који су „изгубили битку за достојанство"

Организација „Обрадуј некога" из Сарајева већ пет година спроводи пројекат „Идемо на бабине" - чланови удружења на терену посећују родитеље који су недавно добили бебе широм Босне и Херцеговине и помажу им.

„Како је наступила пандемија корона вируса, повећао се број корисника и дошли смо на идеју да отворимо кухињу у неком граду, где би родитељи могли да долазе и преузимају оброке за бебе", прича председница удружења Аида Садиковић-Мехонић.

Одличили су да кухињу отворе у Братунцу, месту близу границе Босне и Херцеговине са Србијом, пошто су током теренског рада приметили да тамо има велики број угрожених породица.

„Тренутно је 30 корисника у Братунцу, јер смо од кантона Сарајево добили 26.760 марака, што је довољно за четири месеца помоћи за толики број корисника.

„Међутим, видели смо колико се људи у Братунцу пријављује за помоћ и, уколико буде донација и одзив остане велики, очекујем да ће се тај број макар удвостручити", тврди Аида.

Како каже, у овом месту претежно живи српско становништво, али су врата кухиње отворена за све, без обзира на националну или верску припрадност, па и Срби и Бошњаци користе њихове услуге.

У овој народној кухињи родитељи могу да добију запаковану храну за најмлађе - од формула за дохрану до кашица за бебе у седам различитих укуса како би деца имала разноврсну исхрану.

Добијају литар млека, гриз, кашице, какао, чоколадни додатак за млеко, био сок за бебе, домаће воће и поврће откупљено од локалних пољопривредника.

Предност имају родитељи који су болесни, незапослени или радно неспособни о чему прилажу потврду у просторијама јавне кухиње у Братунцу.

У удружењу су размишљали да помоћ деле у различитим терминима, како се код корисника не би јављао осећај стида због позиције у којој су се нашли, каже Садиковић-Мехонић.

„Међутим, ситуација у Босни је таква да су људи једноставно изгубили битку за достојанство које су им узеле власти и политичари, па долазе код нас без икакве срамоте - то нас је мало изненадило", објашњава она.

Каква је ситуација у Србији?

Процењује се да у Србији више од пола милиона становника нема новца ни за основне потребе, а да око 0.1 одсто - нешто више од 7.300 људи, живи испод границе сиромаштва.

У апсолутном сиромаштву у Србији живи 8,2 одсто деце до 13 година и 8,5 одсто деце старости између 14 и 18 година, према подацима за 2019. годину Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије.

Готово сваки трећи корисник услуга народних кухиња Црвеног крста у Србији је дете, поручују из ове организације.

„Према последњем пресеку проценат је 29 одсто, сагледавањем вишегодишњих података, број деце у Народним кухињама које координира Црвени крст се креће око 30 одсто", истичу у писаној изјави за ББЦ на српском.

У домаћинствима са троје или више деце стопа ризика од сиромаштва је 51,9 одсто, а код самохраних родитеља са једним дететом или више њих је 41,6 одсто, пише у извештају Републичког завода за статистику.

Стопа ризика од сиромаштва је проценат лица чији су приходи мањи од прага ризика од сиромаштва, додаје се.

У народним кухињама Црвеног крст у Србији се не припремају посебни оброци за децу и бебе, али „није редак случај" да приме донацију у виду беби хране и напитака које даље прослеђују најугроженијима, кажу из ове хуманитарне организације.

Још неколико хуманитарних организација пружа бесплатне оброке онима којима су неопходни, а једна од њих је и Солидарна кухиња.

Волонтери ове организације деле бесплатне оброке средом, суботом и недељом у 16 часова на пункту код Вуковог споменика, а по потреби их и развозе до домова угрожених суграђана, наводи се на сајту Солидарне кухиње.

Они не спремају оброке посебно намењене деци, али међу корисницима њихових услуга има породица са децом, каже Сара Николић из ове организације.

„На пункт нам углавном долазе одрасли, али смо се сусретали и са децом, поготово када смо достављали оброке у неформална ромска насеља", објашњава она за ББЦ на српском.

Новинари ББЦ-ја покушали су да сазнају укупан број грађана Србије који се хране у народним и солидарним кухињама, као и на који начин држава помаже најугроженијима, али из Министарства за бригу о породици и деци нису одговорили до момента објављивања текста.

Како је у региону?

Народне кухиње Подгорице дневно поделе 700 оброка у главном граду Црне Горе и околним местима, а од почетка ове године „повећао се број оброка и број корисника", рекла је за Телевизију Црне Горе Милена Дујовић из ове организације.

У народној кухињи Митрополије црногорско-приморске при Саборном храму христовог васкрсења у Подгорици имају 200 породица чији су чланови стални корисници њихових услуга, наводи се на сајту храма.

За три године постојања, народна кухиња у Бару поделила је „око 130.000 оброка", а на дневном нивоу поделе 250, поручили су из невладиног удружења Жене Бара, које руководи кухињом.

Хуманитарна организација Епархије рашко-призренске Српске православне цркве „Мајка девет Југовића" руководи са шест народних кухиња на Косову и Метохији у којима се сваког дана спреми 2.000 бесплатних оброка за угрожене.

Деца чине четвртину укупног броја њихових корисника, наводе из ове организације у писаној изјави за ББЦ на српском.

„У нашим кухињама се не добија се храна за бебе, јер ми припремамо кувана јела, али то не значи да ту врсту помоћи не обезбеђујемо и делимо болницама на одељењима за педијатрију и гинекологију", објашњавају они.

На сајту Црвеног крста Хрватске наводи се да се солидарни оброци за угрожене припремају и деле у 13 места широм земље, док на 17 места постоје социјалне самоуслуге где грађани могу добити намирнице без надокнаде.

У Македонији званично постоји 30 народних кухиња које нису довољне како би прехранили све којима је оваква помоћ потребна, наводи се у прилогу Радија слободна Европа.

Стога, грађани се сами организују како би помогли и припремили храну за комшије у невољи, али ни у овој земљи се у солидарним кухињама не спремају специјални оброци за најмлађе.

Ана Голејшка из неформалне грађанске организације Ретвитни оброк, чији чланови кувају и деле храну у Скопљу, каже да би отварање јавне кухиње у којој би се спремала храна за децу био корак напред.

„Примећивала сам да су по оброке које смо делили долазиле и породице са малом децом, нису биле у питању бебе, али јесу деца од две, три године", каже Голејшка за ББЦ на српском.

Додаје да у њеној земљи има много ромских породица са са бебама и да су им они често давали млеко, млеко у праху и кашице.

Нажалост, иницијатива за отварањем кухиње за бебе још нема, истиче Голејшка.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]