Политика и Хрватска: Парламентарни избори и доба сваке врсте неизвесности

У доба светске неизвесности због пандемије вируса корона, грађани Хрватске сведоче још једној - чекају их најнеизвеснији парламентарни избори.

На јубиларним, десетим парламентарним изборима од стицања независности, гласачко право ће у недељу, 5. јула имати нешто мање од 3,9 милиона грађана Хрватске.

На већину од 151 посланичког места традиционално рачунају највеће странке - Хрватска демократска заједница (ХДЗ) и Социјалдемократска партија (СДП), али би ове године ситуација могла бити нешто компликованија за ове политичке „играче".

„Било је досад неизвесних избора, али ово су избори на којима ће се видети може ли се одржати дуопол који су успешно чували ХДЗ и СДП.

Ако погледамо резултате претходних избора, проценат који добијају ове две странке се смањује из избора у изборе и он сад износи око 50 одсто - а некад су имали и 70 одсто", каже за ББЦ на српском Дејан Јовић, професор Факултета политичких наука у Загребу.

Такву ситуацију могли би да искористе „изазивачи" на оба краја политичког спектра и активно се укључе у борбу за састављање будуће владе.

Од странака деснице, на улазак у парламент рачунају коалиција на чијем је челу Домовински покрет Мирослава Шкоре и Мост Боже Петрова, док су на на другој страни очекивања висока у коалицији Можемо! која окупља левицу и зелене партије.

Избори се одржавају у сенци ширења вируса корона, а Хрватска је у недељи која је претходила гласању бележила пораст броја регистрованих случајева.

Парламентарни избори се, одлуком владајућег ХДЗ-а, одржавају неколико месеци пре редовног термина.

Једино извесна - нестабилност

Када је почетком 2020. године на председничким изборима у Хрватској победио кандидат СДП-а Зоран Милановић, много тога је указивало да ће и парламентарни избори донети сличан резултат.

Ипак, светска криза због вируса корона променила је сва правила игре, па се прогнозирана предност коалиције левог центра сада броји знатно мањим цифрама.

„Ако након ових избора уопште буде формирана било каква влада, мислим да она неће бити дуговечна", каже за ББЦ на српском некадашња премијерка Хрватске Јадранка Косор.

Нестабилност ће, према очекивањима политиколога Дејана Јовића, доћи са десне стране политичког спектра.

„Изазивачи са деснице овога пута су боље организовани него раније - пре су били исцепкани на више листа и често нису ни освајали посланичка места.

Домовински покрет и Мост можда неће добити колико Мирослав Шкоро на председничким изборима, али би им то могло бити довољно да буду вето играчи."

Јовић каже да ће много тога зависити од сарадње ХДЗ-а са странкама деснице, међу којима су многе настале управо из ове партије.

„Ако одбију сарадњу са ХДЗ-ом, то би могло довести до нових избора и продужетка нестабилности.

Улазак у коалицију са ХДЗ-ом могао би да буде условљен изазовом досадашњој политици Андреја Пленковића, који је странку померао ка умеренијем десном центру."

Због свега тога, преговори око формирања владе могли би да буду компликовани и дуготрајни, а у игру улазе све опције - чак и нови избори, па и „велика коалиција" СДП-а и ХДЗ-а коју Хрватска до сада није видела.

„Велика коалиција јесте могућност, али ја мислим да је то последња могућност - велике странке ће све учинити да до ње не дође.

Она би била могућа под условима да се догоди тешка и дуготрајна здравствена и економска криза", сматра професор Јовић.

Он дели мишљење некадашње премијерке да постоји један сценарио у коме је „велика коалиција" могућа.

„Ако би се после пар месеци ишло на још неке изборе, пошто ће власт свакако бити склепана с брда с дола, тада би та коалиција била много извеснија.

У случају другог таласа вируса, потребна је власт која ће моћи да доноси велике одлуке и, ако такве владе не буде било, бићемо у јако тешкој ситуацији - и економској, и здравственој", сматра Јадранка Косор.

Она, ипак, додаје да је таква могућност не радује.

„То би у потпуности здробило све мање опције, а власт је власт - постојање огромне већине у парламенту дало би простора за доношење одлука на штету демократије.

И у најтежим условима здравствене и економске кризе, морамо се чувати кризе која уништава демократију - ако се тај вирус рашири, нама неће остати ништа", закључује Косор.

Од права жена до пандемије

Кампања је вођена у необичним условима - без великих скупова, уз мноштво телевизијских наступа, чак и, код нас заборављених, дуела премијера Андреја Пленковића и лидера опозиције Давора Бернардића.

Готово да је остало непримећено чак и прво историјско председавање Хрватске институцијама Европске уније.

„Преовладале су и неке неочекиване теме - у првом делу кампање, пажњу је добила тема права жена да самостално одлучују о абортусу.

У другом делу, вратиле су се теме корупције, управљања државом, али није било преко потребних тема - како напустити структуру економије у потпуности ослоњенe на туризам, како повећати међугенерацијску солидарност, нема дискусије о структурним променама и заокрету у економији", каже Јовић.

Некадашња премијерка и чланица ХДЗ-а каже да је присуство вируса одредило ток дебате, па и расправу о томе ко је крив за његово ширење у финишу кампање.

„Кампања је на почетку личила на уобичајену, али се са растом броја заражених претворила у имитацију избора у имитацији живота."

Косор кампању оцењује и као „досадну", уз опаску да су је углавном водили политичари са дугим стажом и старим идејама, осим појаве групе нових актера на левици.

Заражени - са или без права гласа

Према одлуци Државне изборне комисије, право гласа неће имати бирачи са потврђеним вирусом корона.

Ипак, Уставни суд је само два дана пре избора донео одлуку према којој свим грађанима Хрватске мора бити омогућено бирачко право - без обзира на то да ли су заражени.

„Избори ће моћи да буду и оспоравани због неких упутстава изборне комисије и људи којима није омогућено гласање.

Све то делује противуставно - грађанима Републике Хрватске мора бити омогућено да изађу на биралишта и гласају", сматра Јадранка Косор.

Ово питање поставиле су и невладине организације које прате изборни процес.

Од надлежних органа добили су одговор да се на тај начин чува здравље становништва.

За остале ће важити стриктна правила ношења маски на гласачким местима, поштовања физичке дистанце и дезинфекције руку, као и савет за ношење своје хемијске оловке.

Изборна комисија саветовала је грађане да на дан избора измере температуру и да се обрате лекару уколико је она виша од 37,2 степена.

Традиционална политичка понуда за српску заједницу

Српску заједницу у хрватском Сабору представљају три загарантована посланика, а за места се боре Самостална демократска српска странка (СДСС) Милорада Пуповца, која је до сада освајала све српске мандате, и Демократски савез Срба (ДСС) Срђана Милаковића.

Осим места у парламенту, СДСС је до сада имао место и у владајућој већини, али политиколог Дејан Јовић каже да би то могло доћи у питање због захтева странака са крајње деснице.

„Десница критикује ХДЗ због коалиције са Пуповцем и најављују да они никад неће у коалицију са СДСС-ом јер сматрају да је та странка наследник партије која није желела независност Хрватске и учествовала је у рату.

Десница тражи промену изборног закона којим би се или укинула или значајно смањила права посланика мањина - да не учествују у доношењу буџета или избору владе, а напада и независне медије, посебно оне који добијају државну помоћ кроз савете за цивилно друштво или националне мањине."

Ипак, питање односа према националним мањинама није било међу кључним темама у кампањи.

Издвојио се једино Вуковар, чији је градоначелник Иван Пенава напустио ХДЗ и прешао у Домовински покрет.

„Постојао је одређени број инцидената у Вуковару који тренутно није под контролом ни ХДЗ-а, ни СДП-а, ни СДСС-а.

Градоначелник најављује да је његов циљ потпуна контрола над пописом становништва који је важан због питања коришћења ћирилице, а то би могао бити само увод у тензије које могу уследити у периоду између избора и пописа наредне године", сматра професор Јовић.

За разлику од три српска места у Сабору, за по једно место италијанске и мађарске мањине нема неизвесности - пријавио се само по један кандидат, коме ће бити довољан и један глас за избор.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]