Интервју петком: Драшко Станивуковић - Најмлађи „државни непријатељ” са највише гласова

Драшко Станивуковић је све што не очекујете од политичара са брдовитог Балкана - млад и материјално ситуиран.

Пореклом из једне од најбогатијих породица Бања Луке, у политику је ушао са 18 година приступајући опозиционој странци центра Партији демократског прогреса (ПДП).

„Почео сам тада зато што сам тада једино и могао, због пунолетства. Дух моје породице је увек био опозициони и отуда у мени од малих ногу дух да приметим да овде не ваља и да може боље", каже Станивуковић за ББЦ на српском на почетку разговора.

Током седмогодишње политичке каријере Станивуковић је прешао пут од најмлађег одборника Скуштине града Бања Лука 2016. године до најмлађег посланика у парламенту Републике Српске 2018. године.

За њега је 2018. гласало близу 20.000 грађана, што значи да је добио већу подршку од далеко искуснијих политичара и функционера великих странака.

Тако је са 25 година постао најмлађи посланик у парламенту Републике Српске, али и посланик са највише освојених гласова.

Због тога је у појединим медијима проглашен „највећим изненађењем избора", па и „чудом од детета", док су му медији блиски власти доделили епитет „младог тајкуна".

Политичар нове генерације

Својеврсни заштитни знак његове кампање постао je комад асфалта.

У једном од многих видео снимака које објављује на Фејсбуку, Станивуковић рукама кида новопостављени асфалт како би указао на квалитет радова и на то да извођачи крше правила по којима дебљина асфалта треба бити осам, а не два центиметра.

Овакви перформанси служе да на сликовит начин грађанима објасни проблеме о којима његове колеге говоре, како каже, неразумљиво и компликовано.

„Ако ломите асфалт, то значи да је неко узео много новца на дебљини асфалта и да постоји грађевинска мафија", објашњава Станивуковић.

За комуникацију са грађанима примарно је изабрао друштвене мреже.

Његову страницу на Фејсбуку данас прати више од 80.000 људи, а снимци различитих акција имају на десетине хиљаде прегледа.

„За мене је то доказ да људи разумеју мој приступ", каже Станивуковић.

Док је већина његових противкандидата свечано пресецала врпце, Станивуковић је већи део кампање провео на улици са грађанима и са мегафоном у руци.

Верује да је управо таквим приступом освојио гласаче.

„Пуно је текућих проблема, ја овим послом желим да се бавим проактивно у сваком смислу. Трудим се да свуда стигнем и да својим примером укључим много људи у све процесе", каже он.

Зато за посао народног посланика који сада обавља каже да је „специфичан".

„Немате стандардно радно време. Имате обавезне седнице и остатак времена за све потребе грађана. Некад једва стижем на све активности јер пуно је захтева", објашњава он у седишту странке ПДП у Бања Луци.

Док водимо интервју - на који је стигао са малим закашњењем и по којом капи зноја на лицу - испред канцеларије на пријем чекају грађани.

„Људи мене перципирају као некога коме могу рећи проблем", каже Станивуковић.

Признаје да кроз такве интеракције са грађанима и сам учи о томе где живи и информише се о њиховим животним проблемима.

Исход једног таквог случаја је и „афера пелене".

У Републици Српској, тешко болесна деца и особе имају право да добијају пелене на терет Фонда за здравствено осигурање. Због промене правилника и начина набавке, следовања пелена која рефундира Фонд су смањена, а набављане су пелене знатно лошијег квалитета.

Промена је погодила скоро 12.000 корисника, а набавка ових пелена коштала је 715.000 конвертибилних марака (око 350 хиљада евра).

„У најкраћој могућој црти - на пеленама које су увезене из Албаније је неко покушао да се обогати", каже Станивуковић.

Родитељи су се обратили Станивуковићу, а он је проблем изнео у скупштини.

„Дигла се прашина, јавност, медији писали и све се открило", каже он.

Директор Фонда за здравствено осигурање убрзо је најавио повратак на стари правилник.

„Све се вратило на старо, али су корисници добили и додатне погодности. Дакле, потпуна побуна и победа грађана", додаје Станивуковић.

У тегет џемперу и белој мајици са крагном на први поглед не изгледа другачије од многих бањалучких студената, што он и јесте - после гимназије уписао је Економски факултет у Бања Луци.

Ипак, признаје да за имиџ увек активног и за грађане увек отвореног народног посланика може да захвали привилегованом положају у односу на вршњаке.

„Верујем да има људи који имају велику жељу да се баве политиком попут мене, али морају да се баве тиме како да преживе. Ја о томе не морам да бринем и могу 24 сата да радим ово што радим", објашњава Станивуковић.

Породично наслеђе

Драшко потиче из једне од најимућнијих бањалучких породица.

Објашњава да је богатство стекао његов прадеда.

„Био је један од најугледнијих и најбогатијих предузетника. Бавио се трговином, сточарством, пољопривредом и имао много земље још 50-тих и 60-тих година", објашњава Станивуковић.

Своју породицу описује као „предузетничку династију".

„Нико се од нас није бавио политиком, ујак је врло угледан предузетник и данас, мој отац такође. Сви су они наслеђивали то што је кренуло од прадеде", каже Станивуковић.

Истиче да ипак има свесрдну подршку фамилије.

„Као дете сам имао прилике да путујем са породицом и видим да су други градови много уређенији. У мени се пробудио бунт и питао сам се што је школа у коју идем неуређена", објашњава Станивуковић мотиве за улазак у политику.

Каже да је убрзо схватио да политика дефинише све сфере друштва - од образовања до здравства.

„Осећам велику љубав према свом народу и земљи. Као млад сам схватио да желим огромне промене", додаје он.

Промене које жели усмерене су ка бољој прерасподели средстава, а против крупног капитала, привилегованих појединаца и корупције.

Каже да може бити парадокс то што је и он по дефиницији капиталиста.

„Од аутомобила које моја породица вози, куће, фирме, свега. Али ја сам неко ко жели да свој капитал, новац и утицај који је стекао уз породицу стави у службу грађана", каже Станивуковић.

Он је 2014. године основао и Удружење грађана „Буди другачији" које је свакодневно прикупљало помоћ за угрожене друштвене групе и подстицало суграђане да се баве стварима корисним за заједницу.

Тако је удружење подржавало мајке које су се бориле да добију неисплаћене додатке, покренуло акцију за стварање бољих услова за рад у основним и средњим школама, указивало на трошење буџетских средстава за куповину скупих службених аутомобила и повело протесте против поскупљења горива.

Одрекао се посланичке, а пре тога и одборничке, плате и тај новац уплаћује као помоћ ученицима и различитим активистима за људска права у Бања Луци.

„Само немојте мислити да је имати у овом друштву увек предност. Некада је и огроман притисак", каже Станивуковић.

Непријатељ државе

За њега је актуелна председница Републике Српске Жељка Цвијановић рекла да је „сладак, али неваспитан", док су га медији блиски власти често описивали као „младог тајкуна".

„Ја имам подршку оца. Ипак, ми смо фирме продали и данас послујемо ван земље, јер у матичној немамо простор зато што другачије мислимо", каже Станивуковић.

Он каже да би држава још одавно реаговала да је у пословању његове породице било нечега спорног.

„Па ако ме ухапсе због измишљеног државног удара и због тога што нисам дошао на информативни разговор шта би онда радили да нешто стварно постоји", додаје.

Станивуковић је ухапшен 25. децембра 2018. године током протеста „Правда за Давида" које је организовала група грађана захтевајући од надлежних да реше случај убиства 21-годишњег студента Давида Драгичевића.

Полиција је тог дана опколила трг на ком су се грађани свакодневно окупљали и забранила скуп.

„Постоји нешто што не можете дирати - слободу кретања и живљења. Притом ти људи никада неред нису направили", објашњава Станивуковић.

Он се тада гласно побунио, а регион је обишао снимак народног посланика ког полиција насилно гура у полицијски аутомобил док он покушава да се отргне.

„Ја стојим 20 метара изван круга, долази полиција, гази и хапси ме. И тада се предам, тада? Не може, то је пркос", додаје он.

Тада је са још неколико учесника протеста оптужен за „позивање на насилну промену уставног уређења Републике Српске."

Поводом овог протеста, поступања полиције, али и најављене промене закона о јавном окупљању, властима Републике Српске недавно су се обратиле и амбасаде САД, Немачке и Велике Британије које су саопштиле да опозицију, цивилно друштво и мирне протеста попут "Правда за Давида" не би требало сматрати претњом.

„За све ове године имам шест кривичних и 50.000 марака прекршајних налога - нема ту никакве основе. У мојој глави не вреде њихове овоземаљске казне", каже Станивуковић.

Због тога, каже, Бања Лука данас није град у ком се поштују људска права.

„Као и свуда и овде се може десити да вас неко пребије или опљачка. Али ви овде немате никакву гаранцију да ћете бити заштићени и да ће неко одговарати", објашњава.

„Без историје нема будућности"

Станивуковић је поносан на „заветну историју свог народа". Верује да се тога не треба одрицати, већ неговати и прилагодити 21. веку.

„Та историја јесте мученичка, трагична, ослободилачка, али ми је не познајемо и не извлачимо поуке. Живимо исто", каже он.

Додаје и да данас влада уверење да си „велики Србин ако је цео свет против вас".

„Нисте велики Србин ако мрзите Бошњака, Хрвата, ако вас Американац бомбардује и ако вам Енглез уводи санкције", каже Станивуковић.

Када Станивуковић помиње „његов народ", каже да мисли на „српски народ и Републику Српску" где је рођен.

Ипак, каже да је свестан земље у којој живи.

„Ја сматрам да се ми - Срби - Босне и Херцеговине која нам је загарантована Дејтоном, никада не требамо одрицати. Мислим да јака РС не значи слаба Федерација, и обрнуто", објашњава.

Верује да је суживот свих народа у Босни и Херцеговини могућ и додаје да би волео да се у будућности са онима који воде Федерацију такмичи у позитивним стварима, а не у понижавању.

„Могуће је да живимо заједно и договарамо се. И други народи као и наш имају историјско и културолошко право на ово тло. Не можемо се увек враћати у прошлост и оно што је било", каже Станивуковић.

Из Сарајева се на рачун политичара у Српској често могу чути замерке да више „гледају ка Београду" него ка главном граду сопствене државе.

„Ја се не одричем Сарајева, али Београд, Србија, Косово и Метохија и све оно што сам као дете учио од Немањића на овамо је оно што сам ја. Али нисам пун мржње, већ љубави", одговара Станивуковић.

Док говори о српској историји и националној свести његова усхићеност је очигледна.

У оба ентитета Босне и Херцеговине највећу подршку тренутно имају партије које често прибегавају националистичкој реторици. У исто време, Босна је на врху листе земаља из којих млади људи одлазе.

„То говори да млади не гласају, а да грађани који су под утицајем рата гласају. Говори о првој реформи коју требамо водити - реформи ума.

„Имате велики одлазак младих и активиста који су из објективних разлога напустили земљу, али ја сам одлучио да останем на борилишту и да оваквим приступом испишемо неке странице боље будућности, а потом и историје", закључује Станивуковић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]