Владимир Путин: Руски председник као јунак акционог филма

Руски председник Владимир Путин, носилац црног појаса у џудоу, представља симбол две суштинске карактеристике ове борилачке вештине - лукавства и агресије.

Жустра војна интервенција у Украјни, током које је у марту 2014. анектиран Крим, као и Сирији, где су бомбардовани побуњеници чиме је рат преокренут у корист владних снага, запрепастила је бројне посматраче.

Путин, 65, не крије намеру да поново успостави руску моћ након година понижења које је ова земља наводно претрпела од Сједињених Америчких Држава и НАТО савезника.

Памти се његова чувена изјава из 2005. да је пропаст Совјетског савеза „једна од највећих геополитичких катастрофа у 20. веку."

Огорчено је критиковао ширење НАТО савеза после Хладног рата до саме руске границе.

Себе сматра заштитником Руса у бившим совјетским републикама, чак и оним које су постале НАТО чланице, попут Естоније, Летоније и Литваније.

Познато је да је одрастао у опасном стамбеном блоку у Лењинграду, данашњем Санкт Петербургу, сукобљавао се с момцима из краја, често већим и јачим од њега. Због тога је почео да тренира џудо.

„Ти удари први"

На званичном сајту Кремља пише да је Путин желео да ради у совјетској тајној служби „и пре него што је завршио школу."

„Пре педесет година научио сам једно правило на улицама Лењинграда - ако је туча неизбежна ти удари први", изјавио је у октобру 2015. године.

Боље је борити се са „терористима" у Сирији, објаснио је, него чекати да они нападну Русију.

Такође, користио је речник уличара када је правдао војни напад на сепаратисте у Чеченији заклињући се да ће их „почистити као клозетску шољу."

Севернокавкаска република с већинским муслиманским становништвом разорена је у тешким борбама у периоду између 1999. и 2000. године, у којима је животе изгубило хиљаде мртвих цивила.

Путин је Грузију схватао као још једну критичну тачку на Кавказу.

Његове снаге су 2008. пресреле војску те земље и заузеле два отцепљена региона - Абхазију и Јужну Осетију.

У питању је био искључиво лични сукоб с тадашњим грузијским председником Михаелом Сакашвилијем, који је подржавао НАТО. Тиме је Путин показао спремност да подрива прозападне лидере у бившем Совјетском Савезу.

Владимир Путин: Од шпијуна до председника

Putin still in fashion 15 years on

Vladimir Putin's formative German years

Church lends weight to Putin patriotism

Patriotic fervour on the rise in Russia

Путину прија мачо имиџ, потпомогнут вратоломијама које изводи пред изборе попут лета борбеним авионом до Чеченије 2000. и појављивањем на фестивалу руских бајкера на Црном мору 2011. године.

Бајкерска екипа Ноћни вукови одиграла је значајну улогу у распаљивању патриотског заноса током руског преузимања Крима 2014. године.

Ипак, Путин је показао и нежнију страну. Руски државни медији приказали су га како мази кучиће, показујући колико му је стало до угрожених амурских тигрова.

Поносан је што је служио у совјетској тајној полицији КГБ, а окружен је људима који углавном долазе из старе совјетске безбедносне елите.

Зимске олимпијске игре у Сочију 2014. показале су сву раскош Путинове ере - процењено је да је ова манифестација коштала Русију 51 милијарду долара, што је највећи буџет за олимпијске игре свих времена.

Страствени је играч хокеја, који тренира поред џудоа - а на државној телевизији је показао да је вешт на леду.

Протерани либерали

Према писању руских медија, председник Путин упркос дугој владавини ужива велику подршку грађана што је резултат о ком већина западних лидера може само да сања.

Његово виђење патриотизма доминира руским медијима, тако да проценат подршке не приказује праву слику. Опозиција мора да се бори како би се чуо њен глас.

Трећи пут је изабран за председника 2012, а мандат од шест година проводи у Кремљу. Током председничког мандата Димитрија Медведева, четири године пре избора, Путин је очигледно држао све полуге власти.

Током прва два председничка мандата одржавао се на власти продајом главних руских извозних производа: нафте и гаса.

За већину Руса, животни стандард се поправио. У друштву се осетила стабилност и национални понос. Али цена тога, по мишљењу многих, била је урушавање руске крхке демократије.

У периоду који је претходио последњим изборима, Русију је захватио талас најбројнијих протеста од распада Совјетског Савеза.

Предводници протеста су притворени или маргинализовани на различите начине - међу њима је и најзначајнији лидер опозиције Алексеј Наваљни. Он се прославио тако што је у јавности говорио о раширености корупције, а Путинову партију Јединствену Русију описао је као "странку ниткова и лопова".

Због осуде за проневеру, за коју Наваљни сматра да је политички мотивисана, званично му је забрањено да учествује на изборима 2018. године.

На почетку владавине Путин је маргинализовао либерале, на чије позиције је поставио или екстремније савезнике или неутралне играче који само климају главама.

Јељцинови фаворити попут Бориса Березовског и Владимира Гусинског, бизнисмени који су се обогатили током хаоса првих приватизација, на крају су отишли да живе у егзилу у иностранству.

Привредни пад

Од избијања светске финансијске кризе 2008. Путин се мучио са анемичном економијом коју су погодиле рецесија и недавни пад цене нафте. Русија је изгубила много страних инвеститора и милијарде долара због одлива капитала.

Рубља је 2014. године пала на најнижу вредност у односу на долар од 1998. године.

Сукоб у Украјини, који је букнуо у новембру 2013, такође је ослабио руску привреду.

Путинова подршка прозападним сепаратистима на Криму и у источној Украјни изазвала је увођење свеобухватних санкција, које су највише погодиле моћнике из његовог окружења, руске банке, компаније које су производиле оружје, као и енергетски сектор.

Узвратио је забраном увоза хране и пића са запада, а затим је уследио жестоки „око за око, зуб за зуб" окршај који је изазвао највећи застој у дипломатским односима од краја хладног рата.

И поред доласка Доналда Трампа, који је током кампање изјављивао како жели да се нађе заједнички језик с Путином, на место председника Сједињених Држава, односи са том земљом су наставили да се погоршавају. САД су наредиле Русији да затвори конзулат и два анекса у Америци, док је Русија наредила Американцима да преполове број запослених у амбасади у Москви.

Русија више није била „стратешки партнер" Европској унији. Путин се с презиром односи према новој прозападној влади у Украјини, огорчено је осудио оно што је назвао „пучем" који је натерао председника Виктора Јануковича, који је уживао подршку Москве, да пребегне у Русију.

Влада у Кијеву и западни лидери тврде да Русија очигледно шаље тешко наоружање и трупе у источну Украјну, што је Путин негирао, али је признао да руски „добровољци" помажу побуњеницима.

Појачана улога цркве

Путинови односи с Великом Британијом су већ били на леду због тровања радиоактивном супстанцом владиног противника Александра Литвињенка у Лондону 2006. године.

Агенти руске тајне службе су оптужени да су убили Литвињенка, бившег запосленог исте те службе. Андреј Луговој, кога британска полиција тражи због убиства, постао је представник у Руској думи 2007, чиме је стекао посланички имунитет.

Међународна заједница је након хапшења олигарха Михаила Ходорковског, у једном тренутку једног од најбогатијих људи на свету, као и антипутиновских активисткиња окупљених у панк групи Пуссy Риот била забринута због кршења људских права у Русији..

Путинов трећи мандат протекао је у знаку конзервативног руског национализма. Видљиви су јаки знакови царистичког апсолутизма, уз подршку православне цркве.

Црква је осудила чланице Pussy Riot и подржала забрану група које су шириле „геј пропаганду" међу тинејџерима.

Невладиним организацијама које се на неки начин финансирају из иностранства наређено је да се региструју као „страни агенти", што је етикета која призива шпијунску параноју из совјетског периода.

Богата елита

Мајка Путинове две кћерке Људмила описала га је једном приликом као „радохоличара".

После готово 30 година брака пар је 2013. објавио да се разводи уз обострану сагласност. „Владимир Владимирович је у потпуности затрпан послом", изјавила је госпођа Путин.

Ово је била ретка прилика да се стекне увид у Путинов породични живот. Он је држао две кћерке и све податке о личним финансијама подаље од јавности. Међутим, према истрази коју је спровео Ројтерс, његова млађа кћерка Катерина има веома успешну академску каријеру и високу позицију на Московском државном универзитету, а учествује и на такмичењима у акробатском рокенролу.

Према Ројтерсовом извештају, она користи презиме Тихонова, а живи са Кирилом Шамаловим, сином дугогодишњег Путиновог сарадника и богаташа Николаја Шамалова.

Старија Путинова кћерка Марија бави се енокринологијиом и такође има академску каријеру..

Ројтерс је такође открио да деца неколицине моћних људи блиских Путину имају веома добро плаћене менаџерске послове.

Алексеј Наваљни је овај систем назвао „неофеудалним", пошто у њему успевају само чланови малобројне, привилеговане класе.