Може ли војска Венецуеле да се носи са америчком

Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Норберто Паредес
- Функција, ББЦ Мундо
- Време читања: 6 мин
Долазак америчког носача авиона Џералда Р. Форда у воде близу Латинске Америке прекретница је у растућим напетостима између Сједињених Америчких Држава (САД) и Венецуеле.
Реч је о највећем војном присуству САД-а у региону још од инвазије на Панаму 1989. године.
Као што је пре више од три деценије Мануел Норијега био оптужен за трговину дрогом, сада се и председник Венецуеле Николас Мадуро суочава са сличним оптужбама, које он категорички пориче.
Намере Вашингтона нису потпуно јасне, чак и док у близини обала Венецуеле распоређује највећи и технолошки најнапреднији носач авиона на свету.
Међутим, изгледа да се Каракас спрема за најгори сценарио.
Министар одбране Владимир Падрино Лопез недавно је најавио „масовно распоређивање" копнених, поморских, ваздухопловних, речних, и ракетних снага широм земље, заједно са цивилним милицијама, за супротстављање, како је рекао, претњи Мадуровој власти.
У телевизијском обраћању, Падрино Лопез је рекао да је у оквиру ове операције Мадуро наредио мобилизацију скоро 200.000 војника.
Долазак америчког „суперносача" се тумачи као ескалација војних акција америчког председника Доналда Трампа против наводних нарко-картела који делују у Венецуели.
У тим нападима већ је више од 80 људи изгубило живот на глисерима и другим пловилима.
Али неки аналитичари сматрају да би овај потез могао да буде део шире стратегије за слабљење или чак обарања Мадура, чију владу Вашингтон сматра незаконитом после прошлогодишњих председничких избора, које су опозиција, као и међународни посматрачи прогласили нерегуларним.
Виђе међунардоних авио-компанија, међу којима и шпанска Иберија и португалски ТАП, обуставили су летове ка Венецуели током викенда 22. и 23. новембра после упозорења америчке Федералне управа за ваздухопловство (ФАА) на ризике летења изнад ваздушног простора те јужноамеричке земље, објавио је ББЦ Мундо.
'Сенка некадашње војске'
Да ли би Мадурове снаге могле да се одупру нападу најмоћније војске на свету?
У септембру је Мадуро изјавио да се више од осам милиона људи пријавило да брани Венецуелу, и наговестио да би могао да наоружа још толико припадника милиције.
Стручњаци, међутим, оспоравају те бројке.
„То није тачно. Прави број је далеко мањи.
„Мадуро није успео да добије ни четири милиона гласова прошле године", рекао је за ББЦ Мундо Џејмс Стори, који је од 2020. до 2023. године био високи амерички дипломата у Боготи, престоници Колумбије.
„А стопа дезертерства у војсци је веома висока".
У извештају Међународног института за стратешке студије (ИИСС) процењује се да Венецуела има 123.000 активних војника, 220.000 припадника милиције и 8.000 резервиста.

Аутор фотографије, Getty Images
Стори каже да венецуелански војници ретко имају вежбе и не одржавају опрему редовно, а да многи припадници такозване чавистичке милиције, која подржава владајућу коалицију, уопште нису наоружани.
„Можда постоји неколико обучених и спремних јединица, али као борбена сила, војска није нарочито способна".
Војска Венецуеле је „сенка онога што је некада била", каже он, иако признаје да и даље има „неке јединствене ресурсе у региону".
Поред око 20 борбених авиона Сухоја које је бивши председник Уго Чавез купио од Русије 2006. године, Венецуела је набавила и више од десет америчких авиона Ф-16 током 1980-их, у време када је Каракас био кључни регионални савезник Вашингтона.
„Јуришни авиони Сухоји су супериорнији од свега другог што постоји у региону и неки су још оперативни.
„Што се тиче авиона Ф-16, мислим да један или два и даље раде", каже Стори.
Противваздушна одбрана и дронови
Усред растућих напетости са САД-ом, Мадуро је крајем октобра објавио да је Венецуела распоредила 5.000 руских противваздушних система Игла-С на „кључне положаје противваздушне одбране".
„Свака војска на свету зна која је моћ система Игла-С", рекао је Мадуро током војног догађаја који је преносила телевизија.

Аутор фотографије, Getty Images
Игла-С је преносиви ракетни систем кратког домета, намењен обарању крстарећих ракета, дронова, хеликоптера, и авиона који лете на малим висинама.
Венецуел има и оклопна возила ВН-4 кинеске производње, а последњих година је постала једина земља у Јужној Америци која има наоружане дронове способне за извођење напада, које је Николас Мадуро представио на војној паради 2022. године.
Латиноамеричка земља је од Ирана добила брзе јуришне чамце Пеyкаап-ИИИ, опремљене противбродским ракетним системима.
Дронови Антонио Хозе де Сукре 100 и 200 (АНСУ-100 и АНСУ-200) домаће су производње, засновани на унапређеним верзијама иранских модела.
Поред тога, земља је наводно набавила руске ракетне системе земља-ваздух Панцир-С1 и Бук-М2Е, који су, према речима руског посланика Алексеја Журављова, недавно пребачени у Каракас транспортним авионима Иљушин Ил-76.
Мрежа која лако може да се неутралише
Али „постоји велика разлика између онога што Венецуела тврди да поседује и онога што је заиста оперативно", каже др Андреј Сербин Понт, међународни аналитичар специјализован за спољну политику и одбрану у Регионалном координатору за економска и друштвена истраживања (ЦРИЕС), мрежи која окупља више од 100 истраживачких центара.
Због извештаја који указују да би даља ескалација могла да подразумева и директне ударе на територију Венецуеле, све већа пажња се посвећује системима противваздушне одбране земље.
Међутим, др Сербин Понт за ББЦ каже да велики део те мреже, попут совјетских ракетних система земља-ваздух С-125 Нева/Печора, направљене 1960-их, или није оперативан или може „лако да се неутралише" америчком технологијом.

Аутор фотографије, Getty Images
Герилски рат
Многи аналитичари верују да се Мадуро и његов најужи круг припремају за вођење герилског рата.
У септембру је венецуелански министар унутрашњих послова Диосдадо Кабељо рекао да је земља спремна за „дуготрајан рат".
Недуго после ове изјаве, Мадурова влада је наредила војницима Боливаријанских националних оружаних снага (ФАНБ) да добровољце из сиромашних заједница обучавају за руковање оружјем.
Стори не верује да Мадуро може да добије широку подршку људи у Венецуели.
„Мадуро није омиљен ни у војсци, ни међу становништвом, и зато не верујем да би га људи следили и подржали у герилском рату".
Иако влада Венецуеле појачава ратоборну, антиамеричку реторику, др Сербин Понт каже да војска земље није спремна за стварни сукоб са САД-ом.
„У сукобу са суседном земљом, Колумбијом или Бразилом, конвенционални системи наоружања Венецуеле били би веома корисни, али вероватно не представљају никакву стварну претњу за САД", објашњава он.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]














