Нелегални риболов у Црној Гори: Од динамита до струје

У време социјализма ригорозно кажњаван, нелегални риболов је током 1990-их постао свакодневица у Црној Гори.

Тада су се појавили такозвани 'динамиташи' који најчешће са обале бацају експлозив у море и убијају све у пречнику од неколико десетина метара.

Мртва риба услед експлозије плута и лако се покупи мрежама.

Држава је до недавно затварала очи на таква недела, а починиоци су се правдали потребом да нешто зараде и прехране породице.

Последњих година је покренут обрачун са криволовцима, али њхове акције и даље представљају велики изазов за некадашњу југословенску републику која би наредних година могла да постане чланица Европске уније.

„Нелегални, непријављени и нерегулисани риболов препознат је као велики еколошки, економски и друштвени проблем”, наводи се у извештају радне групе црногорске владе о сузбијању криволова из 2021.

Због оваквих нелегалних активности у свету се сваке године губи од 11 до 26 милиона тона рибе, што је вредност 10-23 милијарди америчких долара, процене су Уједињених нација које 5. јуна обележавају Међународни дан сузбијања нелегалног рибарења.

У Црној Гори није само морска обала угрожена, већ и реке и језера.

Комплетна територија Скадарског језера подложна је и даље нелегалном излову рибе, а највише штете се нанесе електричним уређајима, попут претварача и сонди или агрегата, каже Ненад Ивановић директор Националног парка (НП) Скадарско језеро.

„Тим средствима криволовац много више штете направи рибљем фонду, јер уништава рибљу млађ, него што има користи у смислу количине квалитетне рибе која је за продају.

„Зато је тај начин излова рибе препознат као кривично дело током целе године”, објашњава Ивановић за ББЦ на српском.

Други нелегални начини излова, попут риболова остима, алатом са више зубаца, карактеришу су као прекршај, осим током периода забране, додаје он.

Шта је урадила држава?

Неретко, динамиташи су имали „резервисана” места на морској обали одакле су бацали експлозив, а дешавало се и да повреде рониоце у близини.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде у септембру 2021. године формирало је Радну групу за сузбијање употребе експлозивних направа и других недозвољених алата и опреме у сврху улова рибе за период 2022. - мај 2024.

„У последњих пет година Црна Гора бележи константан пад нелегалног риболова, до те мере да је прошле године изречено свега 12 прекршаја у морском рибарству и наплаћено укупно 3.100 евра", наводе из Министарства у писаном одговору за ББЦ на српском.

Током претходних година су надлежни, заједно са активистима из невладиних организација, обавили 1.700 контрола нелегалних риболоваца и поднето је 150 прекршајних и десет кривичних пријава.

Одузето је више десетина килограма експлозива, око три тоне нелегално изловљене рибе, шкољки и прстаца, више од десет километара нелегалних и необележених мрежа.

„Осим тога на Скадарском језеру привремено је одузето 37 пловила, 34 ванбродска мотора, 1.081 мрежа, 17 електричних претварача, 45 акумулатора”, наводи се у извештају.

Покренута је и кампања Буди одговоран - Пријави криволов, а сви корисници националног парка и љубитељи природе могу на дежурни број Мониторинг центра +38267 000 825 да пријаве неправилности.

Све то је утицало да нелегалног риболова буде мање, али не и да потпуно престане.

„Употреба динамита је готово искорењена. Повремено се деси да налетим на остатке рибе која је вероватно страдала од динамита, али то је јако ретко.

„Кочарење се одвија на прописној удаљености од обале, то су била два главна проблема која су појачаном контролом сведена на минимум", каже ми риболовац Милош Радовић.

Кочарање је риболов великом врећастом мрежом коју обично вуче брод.

На удару сад заштићене врсте шкољки

Радовића, искусног рекреативца из Подгорице, затичем у припремама за вечерњи риболов на Јадрану.

Тихо је јунско вече у Хладној ували, смештеној између Бара и Улциња која тај назив дугује подводним изворима који чине да је често у њој море неколико степени хладније од просека.

На мору је ноћу свеже, зато носи лагану јакну која га штити од ветра.

Док разговарамо, помажем му да убаци у чамац све што је потребно.

Ту су штапови, удице и мамци, али не и динамит нити агрегат.

Вађење заштићених врста шкољки - прстаца и паластура, подводни рибололов са батеријском лампом и подводном пушком по ноћи, коришћење недозвољених средстава за излов хоботница, неки су од примера криволова, описује ми Радовић.

„Они се тешко могу у потпуности зауставити поморским контролама већ се морају контролисати и угоститељски објекти, као што је случај у окружењу", додаје он.

У последњих неколико година, због чешћих инспекција и законске регулативе, „веома је ретко сакупљање заштићених врста попут прстаца", тврде из Министарства пољопривреде.

По важећем пропису у области морског рибарства, за сакупљање заштићених морских организама прописана је казна од 500 до 20.000 евра, подсећају надлежни.

Штета направљена масовним уништавањем приобаља могла би да потраје деценијама, колико је потребно да се прстаци поново појаве на том подручју јер веома споро расту.

„Главна функција свих шкољки је пречишћавање, филтрирање воде.

„Због погоршања квалитета воде и појаве вируса дошло је до скоро потпуног нестанка и друге шкољке која има веома важну функцију, а то је паластура”, каже Радовић.

Како се она може наћи у приобалном делу, веома често је на мети необучених рекреативних ронилаца, а подручја у којима се налази нису заштићена од комерцијалног лова мрежама што је такође веома погубно за њихов опстанак, додаје риболовац.

Свакодневне патроле и заплена средстава коришћених у криволову

У Националном парку Скадарско језеро постоји служба заштите рибљег фонда која ради 24 сата дневно.

На терену је увек присутна бар једна патрола, а често и две или три када процене да је притисак за изловљавање рибе већи.

Служба за мониторинг уз помоћ надзорних камера које су инсталиране на територији националног парка шаље тренутна обавештења уколико се примети нелегални риболов.

По њиховим пријавама патрола одмах излази на терен и санкционише затечене криволовце.

Често сарађују са припадницима Граничне полиције, каже директор Ивановић.

„Наши надзорници имају овлашћење и да привремено одузму средства и алате коришћене у криволову и она се уз прекршајни налог инспектора за слатководно рибарство, предају Управи за имовину на чување до окончања поступака”, додаје.

Суд одлучује да ли ће нека средства бити враћена или трајно одузета.

Заплењена угинула риба се даје у добротворне сврхе уз сагласност инспектора за слатководно рибарство, најчешће народним кухињама и школама, напомиње директор.

„Уколико је затечена риба жива, враћа се у језеро."

Само током риболовног забрана 2025. године Служба заштите привремено је одузела пет пловила, три ванбродска мотора, два струјна претварача, седам акумулатора, 33 мреже, осам ости, пет бубњева, те око 70 килограма рибе.

Повремено се дешавају и физички напади на чуваре.

Почетком године је криволовац покушао електричном сондом да дотакне чувара. Срећом није успео у томе јер би последице могле бити опасне по живот.

„Посебно је значајно да је у једном случају првостепено осуђен човек на адекватну затворску казну", каже Ивановић.

Ко лови рибу или друге водене животиње експлозивом, електричном струјом, отровом, средствима за омамљивање или на начин штетан за размножавање тих животиња или којим се те животиње масовно уништавају, казниће се затвором до три године, прописује Кривични закон Црне Горе.

Међутим, затворске казне се ретко изричу, о чему су медији писали раније.

„Строже казне за теже инциденте биле би одвраћајући фактор за многе који би се бавили нелегалним риболовом", закључује Ивановић.

Игра природе: Дуд из кога извире вода

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]