Колико је случај Жизел Пелико променио Француску

Жртва масовног силовања у Француској Жизел Пелико вратила се на суд да се суочи са једним од њених нападача.

Суочила се са јединим мушкарцем који се жалио на прошлогодишњу судску одлуку у којој је укупно педесет један оптужени осуђен да ју је силовао док је лежала, пошто ју је муж дрогирао, у њеном породичном дому.

У оно време је пркосан став Пелико доживљен као потенцијално катализаторски тренутак у борби против сексуалног насиља.

Али изгледа да у Француској тај оптимизам почиње да бледи.

„Разбићу ти главу ако сместа не одеш“, зарежао је мушкарац који је стајао испред средњевековне цркве у Мазану, питорескном градићу у ком су некада живели Жизел и Доминик Пелико.

Он је управо начуо како сам питао старију жену за утицај случаја Жизел Пелико на Француску и, док нам је такође претио да ће нам разбити камеру, сада је објашњавао да је граду већ доста повезивања са једним од најозлоглашенијих суђења за силовање.

Неколико дана раније, градоначелник Мазана изнео је блажу врсту истог аргумента, у јавном саопштењу у ком је описао вишегодишњу патњу Жизел Пелико као „приватну ствар... која нема никакве везе са нама“.

Човек може да разуме жељу градоначелника Луија Бонеа да заштити репутацију властитог града и његову туристичку индустрију.

Али вреди напоменути и да је годину дана раније он завршио у вестима широм Француске након што ми је рекао, двапут, у интервјуу, да жели да „умањи“ патњу Жизел Пелико зато што „нико није убијен“ и нису уплетена деца.

Такође вреди напоменути да скоро све жене са којима јесмо разговарали у Мазану прошле недеље нису делиле градоначелникову жељу да виде случај Пелико као нешто што, првенствено, мора да се „остави за собом“.

Пушећи цигарету у једном довратку у хладу недалеко од цркве, 33-годишња државна службеница, која се представила као Аурели, говорила је са нескривеном огорченошћу.

„Нико више не говори о томе, чак ни овде у Мазану. Као да се никад није ни десило. Знам неке жене које управо проживљавају породично насиље. Али оне то крију. Оне се плаше мушкараца који раде те ствари“, рекла је она.

Додала је да је „сигурна“ да је више силоватеља Жизел Пелико остало неоткривено, и на слободи, ту у близини.

Пролазећи недалеко од пара мачака које су се сунчале, Аурора Баралије (68) била је једнако жељна да говори, али је имала другачије мишљење о случају Пелико.

„Свет напредује. Француска напредује.“

Уз помоћ Жизел Пелико?

„Да. То је био велики подстрек за жене да проговоре отворено“, рекла ми је она недвосмислено.

Широм Француске, нема никакве сумње да је публицитет који је донела чврста решеност Жизел Пелико, преношен широм света, да „срамота треба да промени страну“ - са жртве на силоватеља - пружио додатни замајац кампањи против сексуалног насиља коју је већ покренуо покрет МеТоо.

„Мислим да су за промену понашања потребне читаве генерације. Али случај Пелико је покренуо огромну, историјску мобилизацију против сексуалног насиља и против некажњивости“, рекла је Алиса Ахрабаре, која координише мрежу од 50 феминистичких организација у Француској.

„Усредсређени смо на обучавање професионалаца, подршку жртвама, на истраге.“

„Јесте. Француска се променила. Број пријава за силовање се утростручио, показујући да жртве - жене и девојке - дижу глас и да желе правду“, сложила се Селин Пике, портпаролка НВО „Усуди се да будеш феминиста“.

А опет, енергија и оптимизам који су обузели Жизел Пелико у децембру прошле године док је излазила из суднице у Авињону међу масу следбеника, није довела до превише суштинских промена у начину на који француска држава решава питање сексуалног насиља.

И заиста, међу активистима и експертима постоји малтене консензус да се ствари, напротив, само погоршавају.

„Нажалост, влада не реагује“, рекла је Селин Пике, указујући на статистику која показује да је стопа пресуда кренула да стагнира упркос наглом скоку пријављених случајева силовања.

„Слика је суморна. Постоји отпор. Идеје културе силовања враћају се веома снажно. Видимо то по порасту популарности маскулинистичких покрета, нарочито међу младићима и тинејџерима“, додала је Алиса Арабаре, такође навевши пример пораста дипфејк порнографије.

Усред финансијске и политичке кризе у Француској, док јавни дуг скаче у небеса, а земља је променила пет премијера у последње две године, влада је снажно бранила властити учинак.

Саопштила да је спровела „одлучне“ промене, међу којима је и утростручена потрошња на овом пољу у последњих пет година – што је „до сада невиђено“ повећање.

Међутим, неповољни сенатски извештај закључио је овог лета да влади „недостаје стратешки компас“ кад је у питању борба против силовања и других облика сексуалног насиља.

Савет Европе је такође био изузетно критичан у скорије време према напорима Француске да заштити жене.

Добро обавештени извор рекао нам је да су чак и подаци о броју силовања пријављених у Француској непоуздани због претерано сложене бирократије.

Повремено би нека новинска вест понудила још један трачак оптимизма.

У Дижону је један 60-годишњак, оптужен да је дрогирао супругу да би је други силовали, био ухапшен у августу након што је један мушкарац, позван да учествује, касније позвао полицију, сумњајући у њен „добровољни пристанак“.

Адвокаткиња наводне жртве Мари-Кристин Клепинг рекла нам је да је „сигурна“ да су до тог телефонског позива довели свест о случају Пелико и страх од уплетености у нешто слично.

У мају је француска филмска звезда Жерар Депардје проглашен кривим за сексуални напад на две жене, што су многи правници и активисти хвалили као значајан ударац нашироко доживљеној култури некажњивости која омогућује моћним мушкарцима да злостављају жене.

„То би могло нешто да значи“, рекла је Елоди Туајон-Хибон за ББЦ, „зато што је он веома заштићен, чак и од председника Макрона“, који је деловао као да у једном тренутку брани глумца.

Туајон-Хибон је париска адвокаткиња која је претходно учествовала у кривичном гоњену Депардјеа.

„Не мислим да је случај Пелико променио било шта на полицијском и судском нивоу“, рекла је Емануел Ривије, адвокаткиња специјализована за случајеве силовања.

Она је навела хронични недостатак људства, заједно са одсуством полицијске обуке и специјализације.

А сада се сама Жизел Пелико враћа на суд у јужном граду Ниму да би се суочила са једном од мушкараца осуђених да ју је силовао.

„Она сматра да мора да буде присутна и да има одговорност да буде присутна све док поступак не буде потпуно завршен“, објаснио ми је њен адвокат Стефан Бабоно.

Истински утицај њене одлуке да се одрекне права на анонимност можда неће бити очигледан годинама, али адвокаткиња Елоди Туајон-Хибон није склона да буде оптимистична.

„Случај је променио неке ствари. Али, заправо, врло мало тога“, закључила је она, упоредивши сексуално насиље у Француској са „ратом који се води против жена и деце сваки дан“.

„Још увек морамо да спроведемо много промена.“

Питао сам је да ли је изненађена да случај Пелико није оставио дубљи траг.

„Не. Нисам уопште изненађена, зато што је ово Француска. Култура силовања је нешто што је дубоко укорењено у нашем друштву. И све док не буде узето озбиљно у обзир као питање јавне политике, то се неће променити.“

Додатно извештавање: Маријана Бене

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]