Ударац „флоти у сенци": Зашто су важне нове санкције САД против руског нафтног сектора

Администрација одлазећег америчког председника Џозефа Бајдена увела је нове санкције руском нафтном сектору, најтеже у последњих неколико година, а мере подразумевају и обрачун против такозване „флоте у сенци" коју Русија користи за испоруку нафте у земље широм света.

Потез је, кажу у Вашингтону, осмишљен да значајно смањи приходе Москве од енергената који подстичу њен рат у Украјини.

Мере су усмерене на више од 200 субјеката и појединаца, од трговаца и званичника до осигуравајуц́их компанија, као и стотине нафтних танкера.

Велика Британија ц́е се придружити САД у директном санкционисању енергетских компанија Гаспромњефта и Сургуњефту.

Мере Америке се одражавају и на Србију и на компанију Нафтну индустрију Србије о чему више можете да прочитате овде.

Продаја нафте један је од главних извора прихода руског буџета.

Од новембра 2024. године, њени укупни приходи износили су 32,6 билиона рубаља (око 300 милијарди евра), а приходи од продаје нафте и гаса чине трец́ину тих прихода.

Откако је Русија покренула инвазију на Украјину, западне владе су изнова покушавале да ограниче приходе Москве од нафте.

Али била је то игра мачке и миша.

Западне земље су увеле ембарго на снабдевање и транспорт нафте ако цена нафте пређе одређени праг.

Русија је одговорила стварањем флоте у сенци: у суштини стари танкери који крстаре морима носец́и руску нафту.

А нафта се продаје преко мноштва посредничких компанија како би купци могли да избегну секундарне санкције.

Западне земље последњих година на све начине покушавају да уведу санкције овој флоти у сенци.

На списковима су разна пловила, осигуравајуц́а друштва или појединци који су на неки начин повезани са кршењем санкција.

Истовремено, западне земље су опрезне када уводе директне санкције руским нафтним компанијама: не желе да светске цене нафте нагло скоче.

Али то се вец́ десило: цене нафте су у петак порасле усред гласина о новим санкцијама, а после њиховог објављивања, цена барела нафте типа Брент скочила је на 80 долара.

Бајденова администрација се нада да ц́е због новог пакета санкција Русија месечно губити милијарде долара.

„Ове санкције су усмерене и на руску нафту и на течни природни гас и очекујемо да ц́е наше акције коштати Русију милијарде долара месечно", рекао је новинарима Џон Кирби, портпарол америчког Савета за националну безбедност.

Неке од мера које је Министарство финансија САД објавило 10. јануара биц́е усвојене, што значи да ц́е долазец́а администрација Доналда Трампа морати да иде у Конгрес ако жели да их укине.

Вашингтон такође тежи да озбиљно ограничи ко може легално да купује руске енергенте, обрушавајући се посебно на руску „флоту у сенци" - бродове који испоручују нафту широм света.

Бајден каже да је руски лидер Владимир Путин у „тешкој ситуацији", додајуц́и да је „заиста важно да му се не остави простор да дише и да настави да ради страшне ствари".

„Вероватно би цене гаса [у Сједињеним Државама] могле да порасту чак три или четири цента по галону", рекао је председник.

Али, додао је, те мере ц́е вероватно „имати дубок утицај на раст руске економије".

Украјински председник Владимир Зеленски захвалио је Бајдену и рекао да „ове мере значајно подривају темеље руске војне машинерије".

„Овиме се ремете ланци снабдевања: кључни руски произвођачи, осигуравајуц́а друштва, добављачи услуга нафте и гаса, 184 танкера флоте у сенци, логистичка постројења и компаније из трец́их земаља", написао је Зеленски на друштвеним мрежама.

Од почетка рата у Украјини, ограничење цене нафте било је међу кључним мерама за сузбијање руског извоза енергената.

Али, како је објаснила Олга Хакова из Глобалног енергетског центра Атлантског савета, његова ефикасност је била „разводњена" јер се покушавало да се избегне пад обима руске нафте на тржишту.

То је било због забринутости око утицаја који би смањена понуда имала на глобалну економију.

Али стручњаци кажу да је тржиште нафте сада у здравијем положају.

„Производња (и извоз) нафте у САД је на рекордном нивоу и расте, и стога ц́е утицај на цену повлачења руске нафте са тржишта, што је циљ санкција, бити ублажен", рекао је Данијел Фрид, истакнути сарадник у Атлантском савету.

Шта је тачно у пакету санкција?

Нове санкције су усмерене на Сургутњефт и Гаспромњефт, највец́е руске нафтне компаније.

До сада су обе компаније биле само под секторским санкцијама, али не и директним.

Нове санкције отежаће земљама које купују руску нафту да је плате.

Санкције су погодиле и оне који су обезбеђивали функционисање флоте у сенци и трговину нафтом: Совкомфлот, највец́и превозник руске нафте; осигуравајуц́а друштва Ингострах и АлфаСтраховање, као и трговци нафтом.

Ово би такође могло да закомпликује одржавање флоте у сенци и продају нафте.

На листи санкција су и Гаспромова фабрика ЛНГ на обали Балтичког мора и оператери морских лука Лавна (у изградњи у Мурманској области) и Суходол (у Приморском крају на руском далеком истоку, чији је Владивосток административни центар).

Поред тога, на списковима је много различитих бродова.

Међу њима је и носач гаса Кристоф де Маржери, назван по шефу нафтне компаније Тотал Кристофу де Маржерију, који је преминуо 2014. на московском аеродрому Внуково.

Брод је требало да превози течни гас, али је завршио на листи санкција - као, можда, и сви дугорочни планови за развој руске нафтне и гасне индустрије.

Из Немачке је саопштено да је немачки реморкер спречио је да танкер, који је превозио око 99.000 тона нафте из Русије, неконтролисано отплута уз немачку обалу Балтичког мора у близини острва Риген.

Берлин каже да тај брод припада руској „флоти у сенци" за коју тврди да Москва користи да би избегла санкције.

Танкер дуг 274 метра под заставом Панаме, назван Евентин, који је пловио из Русије у Египат, споро је плутао и није могао да маневрише од раније у петак, саопштило је немачко Централно заповедништво за поморске ванредне ситуације.

Реморкер га је задржао на месту док су друга пловила пристизала у помоћ, известиле су немачке службе.

„Русија угрожава нашу европску безбедност не само илегалним агресорским ратом против Украјине, већ и путем прекинутих каблова и кампањама дезинформисања, ГПС ометачима и дотрајалим нафтним танкерима", изјавила је немачка министарка спољних послова Аналена Бербок.

„Бескрупулозним коришћењем флоте зарђалих танкера, руски председник Владимир Путин не само да заобилази санкције, већ и намерно прихвата ризик заустављања туризма у балтичком региону", додала је.

Русија, која је раније одбила да одговори на оптужбе да користи флоту у сенци, још није коментарисала овај инцидент.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]