Ко је Дејан Томашевић, нови председник Олимпијског комитета Србије

Са кошаркашког терена у политику, па преко скупштинске клупе до олимпијске фотеље.

Тако би укратко могао да се опише пут Дејана Томашевића, некадашњег трофејног репрезентативца, а донедавног народног посланика Српске напредне странке (СНС), који је постао нови председник Олимпијског комитета Србије (ОКС).

На тој функцији мења Божидара Маљковића, такође човека из кошарке, који је челу ОКС-а био од 2017. године. Пре њега, председник ОКС био је кошаркаш Владе Дивац.

Томашевић је један од најуспешнијих српских кошаркаша у модерној историји.

Играо је за Црвену звезду, Партизан, Будућност, Таукерамику, Памесу, Панатинаикос – са којим је био првак Европе – и ПАОК.

У репрезентативном дресу освојио је три Европска (1995, 1997. и 2001) и два Светска првенства (1998. и 2002), уз сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996. године.

„Био сам три пута учесник Олимпијских игара и знам колико је то било стресно, одлазак, боравак, такмичење, припрема за тако један велики догађај је потпуно различита од светских или европских првенстава", изјавио је у првом обраћању медијима као председник ОКС.

„Тачно имам у глави шта ми је недостајало да на такмичењу будем мирнији и спремнији, и управо у том сегменту моје искуство може да допринесе бољој сарадњи, односно стављању Олимпијског комитета у службу спортиста и тренера".

Додао је и да ће „добре контакте и пријатељства" са „компанијама у Србији и иностранству, као и са државом", искористити да ОКС добије „далеко већи буџет".

Последњих година носи дрес владајућег СНС-а и редовно учествује на већини њихових скупова.

„Рекао сам председнику: 'Постао сам љубоморан, моја мајка воли вас више него мене и брата' - и стварно је тако“, изјавио је за провладин Информер у априлу 2025.

„Мислим, пре свега, човек заслужује сву ту нашу љубав, али понекад сам мало и љубоморан на њега“, додао је.

Спортска каријера

Рођен је 1973. године у Београду.

Прво је тренирао фудбал у Партизану, али је то, како каже, трајало само шест месеци, јер сви у његовој породици навијају за Црвену звезду, у коју је потом прешао.

До 15. године је тренирао фудбал и маштао да буде познати фудбалер, додао је.

Кошаркашку каријеру је почео 1990. управо у Звезди, са којом осваја две шампионске титуле и 1995. прелази у редове највећег ривала – Партизана.

„Себе никада нисам могао да замислим у црно-белом дресу, па сам одбијао преговоре са Партизаном све док нисам схватио да људи из Звезде не намеравају да мој статус стипендисте замене професионалним уговором“, изјавио је раније.

„Из Партизана су ми на тајном састанку понудили феноменалне финансијске услове и једне ноћи сам преломио, иако сам знао да ме чека много вређања с трибина“.

Са црно-белима такође осваја две титуле, а 1998. је проглашен и за најкориснијег играча (МВП-ја) југословенске лиге.

Прелазак у Партизан назива „најбољом одлуком у животу.“

Две титуле осваја и у дресу подгоричке Будућности, за коју је играо од 1999. до 2001, одакле одлази у Шпанију, где проводи пет година.

Прво је као играч Таукерамике - данашње Басконије – 2001. изабран за МВП-ја Евролиге, најквалитетнијег европског клупског такмичења у кошарци.

Две године (2001. и 2002) је био и део најбоље петорке Евролиге.

По преласку у Валенсију 2003. осваја УЛЕБ куп, данашњи Еврокуп, друго европско такмичење по квалитету, уз епитет МВП-ја финала.

Каријеру завршава у Грчкој.

Прво је са славним Панатинаикосом освојио три шампионске титуле и постао првак Европе, да би на крају поново био у црно-белом, али солунског ПАОК-а.

Уз веома успешну клупску каријеру, Томашевић се много чега наосвајао и као део веома доминантне генерације репрезентативаца СР Југославије из 1990-их.

Са плавима има пет злата, једно сребро и једну бронзу.

Посебно се памти злато са Европског првенства 1995. године, првог које је СРЈ играла после година санкција због крвавог распада СФРЈ.

Уследио је велики и спонтани дочек кошаркаша код балкона градске скупштине у Београду, што је у међувремену постала традиција после свих већих спортских успеха.

Док је маса те 1995. одушевљено клицала херојима нације, Томашевић је са балкона, између осталог, певао и увредљиву песму Фрањи Туђману, председнику Хрватске.

„Иако нисам играо ниједан секунд, са поносом истичем да сам био део те генерације која је донела злато кући", изјавио је касније за Телеграф.

„Тај чувени дочек о коме сви маштамо и та тераса су нешто незаборавно."

Најбољи појединачни учинак у националном дресу имао је на Олимпијском играма 2000. године у Сиднеју, када је бележио 10,3 поена и 6,9 скокова по мечу.

Као славни кошаркаш појавио се и у споту београдске групе Тап 011 за песму „Жене".

Политичка каријера

У званичној биографији му пише да је економиста.

Да му бројеви иду добро показује и изјава за Блиц из 2009. године да би, у случају да није успео као кошаркаш, уписао факултет где је најзначајнији предмет математика.

Касније је помињао да би то били Машински факултет или ЕТФ.

Волео је, како каже, све природне и техничке предмете.

По завршетку каријере, Томашевић је дрес заменио оделом и запливао у функционерским водама.

Потпредседник Кошаркашког савеза Србије постао је у априлу 2011. године, да би потом био и генерални секретар, све до новембра 2019. године.

Оставку је, како каже, поднео „зато што се тако договорио са самим собом" и зато што је његова „мисија у КСС завршена."

„Такође, схватио сам да породица и ја не можемо да живимо од плате у Савезу", изјавио је за Експрес, који је те 2020. о њему писао и као о „амбициозном власнику новоосноване брокерске куће".

Претходно је 2019. био кандидат за председника европског одсека Међународне кошаркашке федерације (ФИБА), али је трку изгубио од Туграја Демирела, некадашњег турског репрезентативца.

Пред изборе 2022. године јавно је подржао председника Вучића и СНС, чији члан постаје у мају 2023. године.

На то га је, како каже, мотивисало познанство са председником Вучићем још из 1990-их.

„Пратио сам његов развој, како еволуира из озбиљног политичара у историјску личност и озбиљног државника", изјавио је за Информер.

„У једном приватном разговору сам му рекао да ћу се потрудити да му помогнем кад му то буде требало. Жао ми је што се и раније нисам прикључио".

У то време је био и део „Литије за спас Србије“, протеста против Европрајда.

Те 2023. се нашао и на листи СНС-а на парламентарним изборима.

Након што је у кампањи играо коло са пензионерима у Кули, решио је да помогне становницима новобеоградског Блока 70А, са којима је на заједничком снимку молио Вучића да им направи пут, а они ће сви заједно за узврат да гласају за њега.

„Само један пут, председниче, да не буде људима блато - има нас много више, сви ћемо да гласамо за тебе председниче, да те замолимо', рекао је Томашевић.

После тих избора постаје посланик напредњака у Народној скупштини.

„Успео је да се истакне повицима 'усташе, усташе' на рачун колега из опозиције током инцидента у Скупштини у марту 2025. године“, пише Данас.

Истиномер додаје и да је саветник директора предузећа „ЕXПО 2027“.

Оставку на посланичку функцију поднео је 9. децембра, како би постао председник ОКС-а - Међународни олимпијски комитет не дозвољава мешање политике и спорта.

За себе каже да је велики верник.

„Од момента кад сам први пут био на литургији, вера у Бога ми је све у животу", изјавио је за Курир.

„Мир сам нашао у Храму Светог Саве и најчешће сам тамо, али волим и данас да одем негде и да посетим неки манастир или неко свето место - у принципу, најбитнија ствар у мом животу су литургија и овај верски начин живота."

Са супругом Јеленом има троје деце, уз једно из њеног првог брака.

На питање да ли планира да одигра кошаркашки меч против председника Вучића, одговара да му је то предлагао, али да није било времена.

„Верујем да, у каквој сам сада ситуацији, да ће ме лагано победити, он је уигранији и има темперамент победника."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]