Државни удар: Од Балкана до Африке и Јужне Кореје

Окидач су друштвена нестабилност и превирања.

Врста је преврата, мешају га са пучем и револуцијом, али је сличности мало јер не долази увек до смене власти.

Не спроводи га војска као када је пуч, нити велика група људи сличномислећих ставова, што је кључна одлика револуција.

Државни удар је вид политичког деловања, а они који га планирају тврде да тако желе да врате ред и стабилност у друштву.

Кључна карактеристика је да га спроводи појединац или мала група људи блиска власти или они који су већ у самој владајућој структури, објашњава Ивана Дамјановић, професорка Факултета политичких наука у Београду.

„Појединац државним ударом покушава да преузме сву власт за себе и присвоји надлежности које му законски не припадају.

„Пошто га изводи неко на власти, један од мотива, поред политичке нестабилности, јесу и личне амбиције", каже Дамјановић за ББЦ на српском.

Државни удар средином маја у Србији помињу и власт и опозиција.

Критикујући одлуку суда да активисте оптужене за нарушавање уставног поретка пусти у кућни притвор, председник Србије Александар Вучић тврди да „у свету не постоји пример да је ова мера одређена онима који су покушали војни удар".

Претходно је подржао идеју да активисти његове странке блокирају Апелациони суд у Новом Саду све док четворица осумњичених за пребијање студенткиње не буду на слободи, што су неки опозициони политичари и активисти оценили као најаву државног удара.

Власт је у Србији Уставом, највишим правним актом државе, подељена на законодавну (скупштина), извршну (влада) и судску власт.

Функција председника је, углавном, протоколарни део извршне власти.

Комесар за људска права Уједињених нација Фолкер Тирк је, коментаришући Вучићеву изјаву током посете Београду, истакао важност „судства које независно функционише".

Како се удара на државу?

Овај облик преврата енциклопедија Британика дефинише као промену власти са врха чији је исход нагла смена државних функционера.

У политички узаврелој Србији после шест месеци протеста и студентских блокада побуђених падом надстрешнице железничке станице у Новом Саду у којем је погинуло 16 људи, Вучићева изјава је баш тако протумачена.

„Када грађани протестују против одлука власти, они користе уставно право на протест.

„Када председник републике позива на блокаду правосуђа, он спроводи државни удар. Ухапсите Вучића", поручио је Саво Манојловић, лидер опозиционог покрета Крени-промени.

Исту фразу употребили су и студенти нишког Правног факултета.

„Оно што он (Вучић) тражи је директан ударац на независни орган власти (суд) и симболише државни удар.

„Државни удар је када неко мимо његових уставних овлашћења удари на једну од независних грана власти", каже Богдан Тимотијевић, студент Правног факултета у Нишу, за ББЦ на српском.

У судској власти су стручњаци и ако се њихова одлука неком не допада, не значи да има право и да је осуђује, указује.

Из Уставног суда нису одговорили на питање ББЦ новинара је ли председник овом изјавом прекршио уставна овлашћења.

Дан касније, Вучић је покушао да ублажи тврдње о државном удару, рекавши да је „киптао од беса... који је потом прерастао у гнев".

„Рационалније је доносити одлуке 24 сата касније", правдао се Вучић у интервјуу провладиној телевизији Пинк.

Акција и реакција

Талас масовних протеста предвођен студентима који већ шест месеци блокирају факултете запљуснуо је Србију после пада надстрешнице два пута реконструисане железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024.

Они, између осталог, траже утврђивање кривичне одговорности за новосадску трагедију, као и за нападе на студенте, а власт сматра да су ови захтеви испуњени.

У марту је шесторо новосадских активиста и политичара приведено због оптужби за рушење уставног поретка. Провели су више од два месеца у притвору, док је још шесторо ван земље.

После вишедневне блокаде правних институција у Новом Саду, Апелациони суд је 20. маја одлучио да троје активиста буде пребачено у кућни притвор, међу којима и Марија Васић, професорка која је шест дана штрајковала глађу и жеђу.

Одмах потом, лидер владајуће Српске напредне странке Милош Вучевић позвао је на блокаду Апелационог суда док четворица младића, осумњичена за напад на студенте у јануару када је једној девојци поломљена вилица, не буду пуштена.

„Пуштање доказаних терориста на слободу, а држање наших чланова у притвору више месеци само зато што су бранили наше страначке просторије од блокадера и насилника, најбоље показује да су делови правосуђа директно укључени у покушај спровођења обојене револуције у Србији", написао је Вучевић на Иксу.

Идеју је подржао и председник Србије, назвавши ухапшене напредњаке јунацима.

Вучевић је управо због тог инцидента пре три месеца поднео оставку на место премијера.

Србија: Шестојануарска диктатура

На Балкану су државне ударе кроз историју најчешће спроводили владари, настојећи да прошире сопствена овлашћења а умање надлежности судске и извршне власти, указује историчар Александар Животић.

У Србији је 1929. краљ Александар први Карађорђевић распустио Скупштину, суспендовао Устав и забранио рад свих политичких странака и организација, током периода познатог као Шестојануарска диктатура.

На овај корак одлучио се претходно и његов имењак из династије Обреновић 1893, када је разрешио владу и намесништво, преузео краљевска овлашћења и најавио промене у политичком курсу тадашње државе.

„Он је три пута суспендовао устав, враћао стара и уводио безуставна стања", каже Животић за ББЦ на српском.

Обреновић је са супругом краљицом Драгом Машин убијен 1903. године, а група незадовољних завереника предвођена официрима извршила је тада државни удар.

'Један државни удар, предзнак да ће их бити још'

Погледајте видео о државном удару у Мјанмару

У Јужној Кореји је почетком децембра 2024. покушан државни удар када је Јун Сук Јеол, тадашњи председник, прогласио ванредно стање како би „искоренио „антидржавне снаге", оптуживши опозицију да ремети рад власти.

Опозиција је захтевала његов опозив, и после масовних протеста, председник је повукао одлуку.

Ипак, одлуком Уставног суда у у априлу 2025. је смењен.

Латинска Америка је дуго била поприште честих државних удара, баш као и Африка, у другој половини 20. века.

Од 1950-их је забележено 206 покушаја државних удара на афричком континенту, подаци су истраживача Џонатана Пауела и Клејтона Тајна, а између 1960. и 2000. у просеку близу четири годишње.

„Афричке земље су имале погодне услове за државне ударе - сиромаштво и лоши економски резултати.

„Када се у земљи изврши један државни удар, често је предзнак да ће их бити још", рекао је раније Џонатан Пауел за ББЦ.

Највише их је последњих година било у Судану - 16, а шест их је успело.

Буркина Фасо, мала држава у западној Африци, преживела је девет успешних и један пропали државни удар.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]